Vivan los cadistas, vivan sus cojones!

Bilo je nekih kritika po medijima. Nekoliko hiljada navijača ispunilo je ulice grada kako bi igračima poželelo sreću pred meč sa Fuenlabradom. Na stadion “Ramon de Karanca” se naravno nije moglo, ali u zemlji koja je toliko propatila tokom pandemije virusa Kovid-19 ne gleda se sa odobravanjem na vaskolika okupljanja. Kritike ipak nisu potrajale. Jer pobogu – to je Kadiz. A u Kadizu ništa nije kao u ostatku Španije i teško da bi se cela zemlja toliko obradovala bilo kom drugom klubu koliko Žutoj podmornici iz Andaluzije. Vratila se. Konačno. Posle 15 godina Kadiz će igrati La Ligu. Karneval je mogao da počne. A niko ne zna da se zabavlja kao Kadiz!

Pitajte samo Nana Mesa. U vremenu u kojem se svi mole za negativne testove na virus, on je morao da na društvenim mrežama objavljuje negativan test na – kokain. Kad je tokom proslave, a ona se inače dogodila tek dan nakon Fuenlabrade, jer taj je meč Kadiz izgubio, ali je sutradan izgubila i Saragosa, Mesa davao intervju novinarima vilica mu se zaista čudno ponašala. Luka ko luka, svašta se tu preturi. Čak je i jedna od tri najveće legende kluba Huan Hoze Himenez Koljar, od milošte nazvan Sandokan po čuvenom gusaru iz dela Emilija Salgarija, samo dve godine nakon što je otišao u igračku penziju hapšen zbog navodnog učešća u krijumčarenju kokaina. Kako da ne posumnjaš?

Uostalom, Kadiz, rekosmo to već, voli da živi. I zna da živi. To je dom jednog od dva najveća karnevala u Španiji. Onaj na Tenerifama je napravljen po uzoru na one brazilske. Sunce, ples i lepe žene. Ovaj u Kadizu je jedinstven. I mada su u Kadizu najlepše španske plaže, na tamošnjem karnevalu slavi se – smeh. Cele godine lokalci prave urnebsne kostime kojima će se tokom dvonedeljne fešte šepuriti po gradu. Ove godine su naravno kostimi korona virusa bili veoma popularni. Pevaju se čuvene kadiske “ćirigote”, satirične pesme poznate po celoj Španiji. Logično je, dakle, da klub – usko povezan sa karnevalom – pored zvanične himne ima i nezvaničnu, “ćirigotu”. Spevao ju je nedavno preminuli Manolo Santander sa svojom “Familijom Peperoni”. Obučeni u gangsterska odela, sa šmajserima uz sebe, pevaju kako “žuto” baš i nije dobro za umetnike, ali su njihova srca tako obojena. Pevaju kako ih baš briga za sva silna razočaranja, kako ih baš briga što nikad neće biti šampioni, da baš zato imaju poštovanje cele zemlje i završavaju sa...

“Por eso viva mi Cadiz, vivan los cadistas, vivan sus cojones”.

“I zato živeo Kadiz, živeli Kadižani i njihova muda”.

I ono što je najbolje, Kadiz zaista ima poštovanje cele Španije. Mada niko nije siguran tačno zašto. Pravi fudbalski ambijent ima sigurno udela u tome. Verovatno pomaže i to što Kadiz nema baš pravog rivala, jer mada svi u Andaluziji pomalo ne vole Sevilju, Herez je tradicionalni rival, ali u istom rangu takmičenja nije bio još od sezone 2007/2008.

Zašto onda cela Španija voli Kadiz? Zato što su, narodski rečeno, najveći zafrkanti u zemlji. Ozbiljno. Našoj dopisnici iz Madrida Ognjenki Marić ovako to objašnjava jedan od navijača Antonio.

“Vole nas zato što smo duhoviti, imamo smisla za humor, svemu pronalazimo smešnu stranu, konstantno se šalimo na vlastiti račun i sve ima dvostruki smisao. A pošto je cela Španija puna Kadižana, jer u Kadizu nema puno posla, svima su simpatični, i ekipa i navijači”.

Zaista jesu. Znate ono kad grupica od tridesetak navijači trči za linijskim sudijom? To su prvi radili Kadižani. Sa sve transparentom na kome, na španskom naravno, piše: “Nikad nećeš hodati sam”.

Dok su, pre povratka u Segundu, šest godina uzastopce igrali u trećoj ligi, tad je u klub došao i aktuelni predsednik Manuel Viskaino, u goste im je u Kupu kralja stigao i Real Madrid. Još se pamti kako je tribina vikala: “Benitez (Rafa, prim. aut.), pogledaj Tviter”. Internet zajednica je, naime, pre no bilo ko u Realu shvatila da će Madriđani biti izbačeni iz kupa zbog toga što su u igru uveli Denisa Čeriševa, koji zbog kartona nije imao pravo nastupa.

Nažalost, nisu u Kadizu tako uspešni u svemu kao u šali. Mladi idu u potrazi za poslom, jer kako je ceo grad na prevlaci oivičen morem nema se tu prostora za razvoj. Bukvalno nema. Svuda more, ispod pesak, ne može pošten investitor ni soliter da digne. I fudbal je tako ekonomski limitiran. Ova naredna biće im 14. sezona u elitnom rangu takmičenja. U takozvanoj Segundi B, proveli su 16. U Segundi čak 41. Najbolji plasman u Primeri im je bilo 12. mesto 1988. Taj period zovu “zlatnom erom” zato što su vezali čak osam sezona u eliti. Tada su i stekli nadimak Žuta podmornica jer su svake sezone živu glavu spasavali neverovatnim preokretima u samim završnicama. Oko tog se nadimka i dalje otimaju sa Viljarealom. Iznad svega, tad su imali Horhea Alberta “Mahika” Gonzalesa, ikonu kluba, pitajte bilo koga u Kadizu i čućete da je on bio u rangu Pelea i Maradone. I sam Maradona je govorio da je“Magični” bez sumnje “jedan od 10 najboljih fudbalera koje sam za života video”. Tada je u Kadizu stasavala i treća legenda kluba: Kiko Narvaez, ponajbolji igrač one generacije Atletika koja je sa Radomirom Antićem osvojila duplu krunu u Španiji.

PREMOTAVANJE: Ružni anđeo iz Nedođije – mala oda za maštare

Ovaj sad Kadiz ne podseća na taj lepršavi tim Mahika, ovaj zaista podseća na Atletiko. Počevši od trenera Alvara Servera, trenera rođenog u Ekvatorijalnoj Gvineji, koji je jedino iskustvo u Primeri imao u Rasing Santanderu: uzeo je tada tri boda iz 13 utakmica, ispao iz lige, čak u jednom trenutku završio u bolnici zbog stresa. Oporavio se na Tenerifama, a ove sezone je bio šef sa najdužim stažom u nekom španskom drugoligašu. U Kadiz je stigao još 2016. dok su igrali treću ligu. Odmah ih je uveo u drugu (bivši reprezentativac Španije Dani Guiza, inače školovan u rodnom Herezu, postigao je odlučujući gol za promociju), sada i u Primeru. I još jedna paralela sa Atletikom: Servera zovu “El Simeone de Kadiz”. I zbog staža na klupi Kadiza i zato što kao kolega iz Atletika insistira na čvrstoj defanzivi i napadima iz kontre. Sam Servera je svoj stil igre opisao kao ideju “ukradi loptu i trči”. Pojašnjava nam Filip Malbašić, trenutno jedini naš predstavnik u klubu sa dugom istorijom Srba, počevši od Nenada Mirosavljevića i Dejana Lekića (pod ugovorom je sada i Đorđe Jovanović, ali on nije bio tu ove sezone jer se kalio u Kartaheni).

“Takva je liga, zeznuta, tačno je da je zovu i bunar, jer se teško vraćaš kad ispadneš. Evo, sad je Rasing Santander, veliki klub, dobra ekipa, ispao u treću ligu. Svi ujednačeni, svi tvrdi, nije ono što gledaš u Primeri. Ako ti krene jedna loša utakmica – ode sve dođavola. Kad sam bio na Tenerifama, probali smo da gradimo igru od pozadi, da igramo, ali to ovde teško prolazi. Moraš u meso. Mnogo dobrih igrača, ali takva je liga. Mene je Servera i doveo, jer je radio pre na Tenerifama, pa me je, kad je već otišao, tamo i zapazio. Mnogo dobar lik, opušten, zateže naravno pred utakmice”, kaže za MOZZART Sport Malbašić, koji je upravo potpisao trogodišnji ugovor.

Inače je došao u januaru na pozajmicu sa obavezom otkupa za 1.000.000 evra ako klub obezbedi promociju u elitu. Isti je slučaj sa još petoricom igrača koji će svi skupa Kadiz koštati 11.000.000 evra. Ove sezone klupski budžet je bio 14.000.000, a za plate igrača išlo je 9.000.000 po čemu su bili deseti u ligi. Sledeće sezone će verovatno biti na dnu lige, mada će zbog TV prava na raspolaganju imati između 50.000.000 i 60.000.000 evra. Već je najavljeno da će u klub stići 35-godišnji Alvaro Negredo. Predsednik Viskaino bi da kupuje još, mada ni sam nije siguran da će imati para. Uostalom, on se još, na pomalo srpski način, tuži sa prethodnikom Kikeom Pinom – inače i bivšim predsednikom Granade – oko toga ko je zaista dobio vlast na klupskoj skupštini.

Ekipna fotografija Kadiza (©Edu del Fresno/Shutterstock.com)

Viskaino je inače ovlašćenje da dovodi igrače prebacio na Oskara Arijasa, on je učio zanat od čuvenog Seviljinog sportskog direktora Monćija, još jednog poznatog Kadizovog sina. Kad je Monći otišao u Romu, upravo ga je Arijas nasledio u Sevilji, ali to nije potrajalo. Međutim, ista je filozofija poslovanja. Prošlog leta Kadiz je na pojačanja potrošio 700.000 evra, a samo na prodaji Manua Valjeha Valensiji uzeo je 5.500.000 evra, mada se i dalje ne zna hoće li klub smeti da dovodi pojačanja, pošto im je Fifa to zabranila zbog toga što su vratili Votfordovog štopera Mamadura Mbajea (u Kadizu tvrde da je bio slobodan igrač, Englezi žele neko skoro pa simbolično obeštećenje), pa se čeka odluka Suda za arbitražu u sportu.

Kapiten je 41-godišnji Alberto Sifuentes, koji eto u petoj deceniji čeka da debituje u Primeri. Kakvo-takvo iskustvo u eliti imaju bivši štoper Sevilje, Hetafea i Las Palmasa Huan Kala, te bivši vezista Atletika, Šalkea i Votforda Hoze Manuel Hurado, kome su već 34 godine. Tu je i bivši napadač B tima Barseone Antoni “Čoko” Lozano, inače pod ugovorom sa Mančester Sitijem. Njega je Sitijeva filijala Đirona pustila u Kadiz jer je smatrala da joj nije potreban za promociju. Lozano je dao devet golova, Đirona tek treba da proba da se kroz baraž domogne La Lige.

Prva zvezda je ipak 27-godišnji Aleks Fernandez, mlađi brat Realovog Naća. Na istoj su utakmici čak i debitovali za Kraljevski klub, ali ih je život odveo na različite strane.

“I on je tu već tri godine, ali je ove sezone eksplodirao u golgeterskom smislu, dao je 12 goolova i najbolji je strelac ekipe. Jeste prva zvezda, mada ovde svako svoju ulogu, pa se tako i ja – mada nisam mnogo igrao, jer sam posle ove krize imao pauzu od dve nedelje zbog povrede prednje lože, a to je u ovakvim nenormalnim uslovima kad igraš na svaka tri dana značilo šest utakmica – zaista osećam kao deo svega ovoga. Takav je grad, takva sredina, takav klub, ako si OK, prihvate te kao svog”, svedoči Malbašić.

Doduše, ima i tu trzavica. Širom sveta se tokom manjka vesti iz sveta sporta proširila izjava defanzivca Falija da mu ne pada da na pamet da igra dok se ne pronađe vakcina protiv korone makar to značilo da će prekinuti karijeru. Igrao je naravno i verovatno će i o tome Kadižani spevati neku “ćirigotu”. Jer to je grad sasvim drugačiji od drugih. Grad u kojem je napisan prvi španski Ustav. Grad iz kojeg je Kristifor Kolumbo krenuo u osvajanje Amerike. Grad u kojem su navijači sakupljali pare da spasu klub od bankrota još tokom Drugog svetskog rata. I uvek su to činili nasmejani. Nedavno preminuli Majkl Robinson, bivši napadač Liverpula, navijač Kadiza i u Španiji čuveni TV komentator i novinar – toliko čuven da je gradonačelnik Kadiza predložio i da se stadion nazove po njemu – ovako je to opisao.

“Kadiz ima duh. To je jedini grad zapadne civilizacije u kome kapitalizam nije zakon. Biti bogat tamo je čak i mana. Zakoni života sasvim su drugačiji”.

Na karnevalu... (©joserpizarro/Shutterstock.com)

U prilog toj tezi i redak potez predsednika u eri modernog, kapitalističkog fudbala. Iako svestan da će mu novac biti neophodan u borbi sa aždajama kakve su Real, Barseona i ostali, iako svestan da će iimati manje od svih, on nije pojurio za parama. Naprotiv. Viskaino je obećao da će svaki od 16.000 navijača sa pretplatnim kartama koji su lani bili na svakom meču – a takvih je bilo čak 10.000! - celu narednu sezonu gledati za džabe. Pride, svi koji su propustili samo jednu utakmicu platiće samo 25 odsto od cene, oni koji su propustili dve daće 50, a oni koji su morali da žrtvuju tri platiće 75 odsto od cene. Ovako to Malbašić opisuje,

“Moraš i njih da razumeš, 15 godina nisu bili ovde, bili su i u trećoj ligi, tamo ima milion grupa, to je pakao dok se popneš. I mi smo svi uzbuđeni, ceo život treniraš da bi došao u ligu kakva je Primera. Ja sam bio u Hofenhajmu, ali imao sam 19 godina, bio sam klinac, najveći krivac, kao i posle u Partizanu, ko zna šta bi bilo da me Nenad Lalatović, posle povrede ukšretnih ligamenata kolena u Poljskoj, u Vojvodini nije istrpeo u periodu kad sam bio dve i po godine bez ozbiljnog fudbala i kad nije išlo kako treba. Alli dobro, tad se valjda i uči, treba sve to da se prođe na vreme. Ovo sad, ovo je skroz drugačije. Ceo grad je poludeo, ne bi bilo ni normalno da nije”.

Jer to je Kadiz. I koga briga za pare? Koga briga i što znaju da neće biti šampioni? Bitno je da se živi!