Voša preživela dosadu na Marakani i iz prvog šuta u okvir došla do gola

Dobar trening i opipavanje pulsa pred finale Kupa i ništa više od toga. Odigrali su Crvena zvezda I Vojvodina 30. marta u Novom Sadu verovatno jedan od najboljih mečeva ove takmičarske godine u Mozzart Bet Superligi. Sve je vrcalo od golova, preokreta, šansi, majstorstva Bamidelea i Aleksandra Kataija. Ove večeri na najvećem srpskom stadionu sve suprotnom od toga. Kao da su oba rivala štedela snage i municiju za bitku na istoku Srbije, koja će imati mnogo veći značaj.

Na kraju je možda bilo i pravedno da dva prosečna rivala, odigraju meč bez pobednika, iako je sve do 83. minuta i pogotka Medojevića sve išlo na stranu Crvene zvezde. Do tada neubedljiva Vojvodina, bez šuta u okvir gola, uspela je sa iskoristi već hroničnu indolentnost srpskog šampiona i iz prvog udarca u okvir gola dođe do remija, prvog protiv Crvene zvezde u ovoj takmičarskoj godini – 1:1. Nije uspeo srpski šampion ni posle 11 meča u nizu da sačuva mrežu netaknutom, što će predstavljati sigurno razlog za nespokoj Vladana Milojevića, bez obzira na odavno rešenu titulu. Vojvodina je do samog finiša  bila ofanzivno slaba, da ne upotrebimo neku težu reč, samo dva puta konkretno ušla u šesnesterac crveno-belih, ali je i u takvom stanju, bez Bamidelea i Njegoša Petrovića kaznila jednako uspavanu Crvenu zvezdu.

Crveno-beli su odigrali jedan od najslabijih mečeva ovog proleća, ali su i pored toga propustili veliki broj šansi da ranije reše utakmicu. Pokušaj Bruna Duartea je ostao na stative, mladi Maksimović je imao dve velike šanse, Mirko Ivanić je tri puta testirao sopstvenu kiflu.

Izbori dva trenera, Vladana Milojevića i Miroslava Tanjge, pokazali su da će stari srpski rivali prevashodno razmišljati o međusobnom okršaju u finalu Kupa u Zaječaru za nekih desetak dana. Crveno-beli bez Šerifa Endijaja, Nemanje Radonjića i Aleksandra Kataija, te Voša lisena pomoći Bamidelea i Njegoša Petrovića, nisu mogli da odigraju previše intenzivan meč. Mada je početak na najvećem srpskom stadionu bio – bajkovit. Tek što je počeo drugi minut Jovan Šljivić je odapeo strelu sa 25 metara i pogodio same raklje golmana gostiju Dragana Rosića.

Bez ikakve konkurencije bio je to potez karijere momka rođenog 2005. godine, koji se dugo već muči da napravi ozbiljan korak  u karijeri i dokaže svim članovima sportskog sektora srpskog šampiona da je dostojan šanse u kontinuitetu. Kao, na primer, njegovi ispisnici Kosta Nedeljković i Jovan Mijatović, te dve godine mlađi Andrija Maksimović. Na poziciji "osmice", sa Timijem Maksom Elšnikom kao partnerom, Jovan Šljivić je delovao vrlo zadovoljavajuće. Videlo se da igra na prirodnom mestu i da može Vladanu Milojeviću mnogo više da ponudi nego kao lažnu krilu u Kragujevcu.

Crvena zvezda je rutinski odrađivala posao. Videlo se još nešto da je Vladanu Milojeviću preko glave da gleda defanzivni javašluk u kojem svaki ulazak u poslednju trećinu crveno-belih predstavlja opasnost. Pridodao je iskusni stručnjak iskusnog Krunića tinejdžeru Milosavljeviću, pa je Crvena zvezda znatno bolje kontrolisala prostor iza leđa poslednje četvorke.

Najavio je šut Šljivića da bi goste iz Novog Sada mogao da oduva uragan sa Marakane, ali je Zvezda u pravom poluvremenu više bila povetarac. I samo povremeno ubacivala u brzinu više. Vojvodina je ostala ofanzivno nedorečena, bez šuta u okvir gola, što i ne treba da čudi ako se zna da je igrala bez glavne snage Jusufa Bamidelea i bez liderskih sposobnosti Njegoša Petrovića. Udarac Bukinca iz ofsajd pozicije je nešto najbolje što su fudbaleri Voše iskreirali u prvom poluvremenu.

Meč je mogao praktično da bude zatvoren u šestom minutu kada je katastrofalnu procenu Sičendžea iskoristio Bruno Durate i pogodio stativu. Crvena zvezda je igrala prilično tačno sa talentovanim veznim redom (Ilić, Šljivić, Maksimović I Ivanić), ali nedovoljno konkretno. Kao da se domaći tim zadovoljio da kontroliše meč kroz posed i sačeka pravi trenutak preko Mirka Ivanića. Dva puta je kapiten crveno-belih pokušao zavijušom da nastavi odličan niz protiv Vojvodine, jednom je bocnuo, ali nijednom nije pogodio okvir gola.

Nekako je u istom rtimu tekao i nastavak. Vojvodina bojažljiva, sa isturenim Romanićem bez prave podrške. Crvena zvezda suviše nošalantna u izglednim situacijama. Pokušavali su oba trenera da izmenama prodrmaju ekipu… Kada je Katai spojio sa golom mladog Maksimovića, a Dragan Rosić odbranio, negde se očekivalo da Voša dođe do te jedne šanse. Nije uspeo Depu da se pokloni posle centaršuta Lazara Nikolića, ali jeste Medojević posle neuspešne kontre Crvene zvezde u kooprodukciji Maksimovića i Duartea.  

CRVENA ZVEZDA – VOJVODINA 1:1 (1:0)
/Šljivić 2 - Medojević 84/

Stadion: Rajko Mitić. Sudija: Danilo Nikolić

CRVENA ZVEZDA (4-2-3-1): Glazer 6 – Seol 6, Milosavljević 6, Krunić 6, Anan 5,5 (od 86. Milson -) – Elšnik 6, Šljivić 6,5 (od 68. Kanga -) – Maksimović 5,5 (od 86. Đurić -), Ilić 6 (od 68. Katai -), Ivanić 6,5 – Duarte 5,5.

VOJVODINA (4-2-3-1): Rosić 6, 5– Butean 6, Korać 6,5, Sičendže 6, Bukinac 5,5 (od 67. Nikolić -) – Medojević 6,5, Savićević 6 (od 90+5. Vukanović -) – Kokanović 6 (od 90. Popović -), Mladenović 5,5, Baros 6 – Romanić 5,5 (od 67. Depu -).

Igrač utakmice: Slobodan Medojević 6,5.

MOZZART BET SUPERLIGA, 35. KOLO - PLEJ-OF

Subota

Radnički 1923 - Novi Pazar 2:3 (1:2)
/Ba 17, Adžić 79 - Adešina 42, Uzuegbunam 45, Islamović 52/

Nedelja

OFK Beograd Mozzart Bet - Mladost Lučani 1:0 (0:0)
/Flajter 63/

Crvena zvezda - Vojvodina 1:1 (1:0)
/Šljivić 2 - Medojević 84/

U toku: Partizan - TSC