Začarani krug u Radničkom: Skupština u najavi, Caki u fokusu i enigma (dis)kontinuiteta

Na terenu šest uzastopnih prvenstvenih poraza i sve čvršće pretposlednje mesto na tabeli (u jednom momentu, u subotu popodne, dok je Zemun vodio protiv IMT-a, Radnički je čak držao superligaški ‘fenjer’), a van njega – upražnjene fotelje na Čairu posle nedavne kolektivne ostavke Upravnog odbora. Može biti samo do večeras, kada bi, prema još uvek nezvaničnim, ali proverenim informacijama (mediji do ponedeljka ujutro nisu dobili nikav formalni poziv), mogla da bude održana sednica Skupštine niškog kluba – izbornog karaktera.

Zaista je teško pobrojati sve čaršijske priče koje su kolale prethodnih dana u Nišu, izmeriti ozbiljnost svih planova koje su različite interesne grupe kovale u ovom desetodnevnom vakuumu i onima koji nisu verzirani za prilike u Realu sa Nišave detaljnije pojasniti šta se tu zapravo dešava i o kakvom je začaranom krugu reč. Ali, hajde da pokušamo.

Možemo (odmah) i o imenima, ali držimo do toga da su ona manje bitna od plana za izlaz iz trenutne krize – ukoliko on uopšte postoji. Jer, mogli bismo da se našalimo i kažemo da teško da postoji stanovnik najvećeg grada jugoistočne Srbije koji poslednjih dana nije dovođen u vezu sa nekom od funkcija u Radničkom, a svakako nije šala to da ima jako malo bivših fudbalera od iole respektabilnog imena i prezimena koji nisu po kafićima učestvovali makar na nekom neformalnom sastanku na kojem je iskazana namera da se preuzme rukovođenje klubom.

Neki od tih planova samo su načelni, neki su imali makar obrise smisla i konkretne konture, neki su od tih ljudi u potrazi sa sopstvenim uhlebljenjem, a neki nesumnjivo imaju želju da pomognu klubu u kojem su svojevremeno ostavili neki trag. Ali, gotovo svi ti razgovori, sve te grupacije, imale su jednog zajedničkog imenitelja – Sašu Stojanovića.

Saša Stojanović (@MNPress)

Popularnom Cakiju najpre je nuđeno predsedničko mesto, ali je on, posle dužeg razmišljanja, ipak prihvatio da u Radničkom bude angažovan na poziciji sportskog direktora i, ako ne bude nekog senzacionalnog preokreta, on bi uskoro trebalo zvanično i da preuzme tu funkciju. Reč je o, po opštoj oceni, najboljem fudbaleru koji je igrao u Radničkom u 21. veku i u tom smislu uz njega svakako pristaje onaj epitet koji se neretko olako dodeljuje – legenda kluba.

Velemajstor fudbala (zanimljivo, ponikao u Pasi Poljani, gde i Dragan Stojković Piksi) za Radnički je odigrao 145 utakmica, učestvovao je u povratku niškog kluba na međunarodnu scenu posle tri i po decenije čekanja, bio protagonista u onoj vicešampionskoj sezoni... Njegov talenat prvi je prepoznao veliki PSV Ajndhoven, inostranu karijeru gradio je gotovo punu deceniju u Holandiji, igrao je još na Kipru, u Izraelu i Rumuniji, ima u ‘si-viju’ i titulu šampiona Srbije sa Crvenom zvezdom.

Nema uz svoje ime nikakvih ni fudbalskih, a kamoli ljudskih mrlja i kao takav zaista je ‘foto-robot’ za neku od bitnijih pozicija u klubu. S tom napomenom da igračka karijera - pokazuje nam to bezbroj primera iz prakse - nije nikakva garancija za uspešnost na nekoj drugoj fudbalskoj dužnosti, a Stojanović se već dugo traži nakon što je okačio kopačke o kiln. Bio je jedno vreme direktor omladinske škole Radničkog, razmišljao je o menadžerskom poslu, ali se upustio u trenerski i u poslednje vreme je angažovan kao koordinator pri regionalnom savezu.

Kada je u pitanju funkcija predsednika Upravnog odbora, u prvi plan izbilo je ime Vitka Radomirovića, vlasnika poznate regionalne televizije ‘Belle Amie’, koji je, zanimljivo, do pre dve godine bio član tog tela Radničkog.  

MOZZART RELAX pravi dobitni tiket – Oba tima daju gol u prvom poluvremenu, i tip GG3+ je odmah prošao

Bilo je (i dalje ih ima) još nekoliko inicijativa i konkretnih predloga. O nekima, bez navođenja imena, kao “gradskim likovima, koji osećaju klub”, pišu popularni navijački profili na društvenim mrežama. Neke, u koje su uključeni bivši asovi, stigle su, ni manje ni više, čak i do – Dejana Ramba Petkovića. Kako je našem portalu potvrđeno iz više pouzdanih izvora, iako već decenijama živi u Brazilu, legendarnog fudbalera zagolicao je poziv iz Niša, ali bi i on, kao i mnogi uključeni u tu priču, želeli čistu situaciju u klubu – totalni reset na svim nivoima i nečiji zvanični poziv da priteknu u pomoć. Taj “neko” u njihovim očima je Grad Niš, jer se Radnički, u svesti većine Nišlija, vodi kao “gradski klub”, ali je, nakon onakvih rezultata nedavnih parlamentarnih izbora, sada donekle upitan i legitimitet i rok trajanja aktuelnog gradskog rukovodstva i tu se vraćamo na gore pomenuto vrzino kolo.

Jer, ako novi Upravni odbor bude izabran od strane dosadašnjeg sastava Skupštine, onda u vazduhu treperi dilema da li zaista dolazi do korenitih promena u klubu. Iako je Ivica Tončev nedvosmisleno stavio do znanja da se povlači, on je i do sada bio najuticajniji čovek u Radničkom sa formalne pozicije – člana Skupštine. Dejan Propadalo je i dalje na mestu direktora (u stalnom radnom odnosu), može li se verovati uveravanjima sa raznih strana da je to samo dok zajedno sa novim rukovodstvom ne podvuče crtu i obavi papirološku primopredaju? Ukoliko se teži diskontinuitetu u odnosu na prethodnu garnituru – nema veće paradigme kontinuiteta svake vrste od aktuelnog predsednika Skupštine Radana Ilića, koji je, čak pre dolaska Tončeva, bio na čelu Upravnog odbora Radničkog.

Ako je Saša Stojanović već viđen na mestu sportskog direktora, koliki udeo u njegovom angažmanu ima dosadašnja garnitura i kolika je opasnost da on bude postavljen kao kišobran za tuđe interese? Čoveka na toj funkciji bira Upravni odbor, a njegov puni sastav je još u magli. A, ako se želi potpuno novi sastav Skupštine, enigma je kako je formirati, pošto Statut kluba kaže da ona broji 21 člana, od kojih pet daje lokalna samopurava, šest dolazi iz redova “privrednika grada”, sedam su “prijatelji kluba”, jedan predstavnik navijača, jedan predstavnik igrača i jedan predstavnik zaposlenih u klubu.

U ovom trenutku, nju čine: Zvonko Pavlović, Nikola Petković, Vladislav Tomov, Snežana Tunovac Tončev, Miloš Mrakić, Ivica Tončev, Radan Ilić, Nataša Nikolić, Aleksandar Rajić, Miloš Milivojević, Miroslav Đorđević, Aleksandar Jovanović, Dalibor Todorović, Dušan Milić, Boban Arizanović, Goran Marković, Marjan Stajkov, Zlatko Mladenović, Ivana Stanojev, Snežana Mitić i Miloš Stanojević.

Prema tome, šta god se na Čairu zaista dogodilo možda već do kraja ovog dana, ostaće otvoreno nekoliko pitanja, a među njima dva najvažnija: ko će i kako obezbediti finansiranje kluba u budućnosti (barata se podatkom da prethodna Uprava ostavlja obezbeđen budžet za funkcionisanje do kraja sezone, mada je to ‘dovoljno novca’ vrlo relativan pojam) i kakva će biti sportska strategija u odnosu na aktuelnu poziciju na tabeli (borba za opstanak dok ima nade ili priprema ekipe za sve izvesniji povratak u niži rang posle 15 uzastopnih sezona u Mozzart Bet Superligi)?