Zašto NS, a ne BG? Neću ni da pričam o beogradskim klubovima, mi napadamo Ligu šampiona!

Ajaks recimo insistira na tome. Čak se i hvali time što su njegovi đaci pomalo arogantni. Za klince Vojvodine ne bismo baš išli toliko daleko, ali ne možemo a da ne primetimo da se u njihovim rečima ne oseća nikakav kompleks inferiornosti u odnosu na vršnjake iz bogatijih beogradskih klubova. Štaviše. Jovan Milošević, nakrcan samopouzdanjem posle osvajanja zvanja najboljeg strelca nedavno završenog U17 prvenstva u Izraelu, o Crvenoj zvezdi i Partizanu ne želi ni da priča. Njemu je samo Vojvodina u glavi. I odavno je već tako.

Kada smo se tokom Evropskog prvenstva raspitivali o tome ko je zaista Jovan Milošević sagovornici sa Karađorđa, pre svih Nikola Kovačević koji ga je i doveo u Vošu, otkrili su nam da je on sam insistirao na dolasku u Novi Sad još dok je igrao u rodnom Čačku?

“Jeste, to je istina. Iskreno, neću puno ni da pričam o beogradskim klubovima. Video sam samo da je Vojvodina dobra priča i nisam se pokajao”, kao iz topa će Milošević u kratkom intervjuu za Mozzart Sporta.

Otkud baš takva reakcija na sam pomen večitih?

“Neću zaista da pričam o beogradskim klubovima, ne volim ih”, smeje se Milošević.

Ne kaže ni da ih mrzi. Prosto, Jovan voli Vojvodinu. I možete samo da zamislite njegovo oduševljenje kada je čuo predsednioka Dragoljuba Zbiljića kako “preti” Zvezdi i Partizanu najavom da će Voša od ove sezone napadati i titule prvaka i Ligu šampiona….

“Kako da ne? Napašćemo! Šta drugo da radimo. Ništa manje od toga! A mesto u top tri u Srbiji nam svakako pripada”, saglasan je i Milošević.

Jovan Milošević (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Drugo je pitanje imaju li u Novom Sadu povoda za toliki optimizam. Prošle sezone su bili daleko i od Evrope, ali sa dolaskom Zbiljića i prvenstveno novog šefa struke Milana Rastavca utisak je da se ambijent oko kluba okrenuo za 180 stepeni. Na prve tri utakmice u Novom Sadu ove sezone: 4.500, pa 5.000 i na kraju 6.000 ljudi.

“To je nešto što smo svi iščekivali. Došao je taj dan da i mi dobijemo, neću da kažem normalnu struku jer prethodnu nisam ni poznavao, dali došao je taj dan da mi dobijemo – baš struku. I da dobijemo prave ljude na čelu kluba i nadam se da će još dugo biti ovde i da će ekipa ispratiti to”.

Taj ambijent na Karađorđu svakako će pomoći i ekipi, jer retko ko u Srbiji je navikao da se na domaćem terenu zaista oseća kao profesionalni fudbaler. A Miloševiću je tokom meča sa Spartakom uručena i Zlatna kopačka za onih pet golova u Izraelu uz aplauze pomenutih 6.000 navijača. Nije mala stvar.

“Meni lično, sve ove utakmice su neverovatno iskustvo. Možda su drugi imali takvo situacije, da igraju i utakmice sa više navijača, ali ja kad sam video 5.000 ljudi na tribinama, pa posle kad sam ulazio u igru i svi mi aplaudiraju – neverovatno. Voleo bih da se nastavi tako ako ne i da dođe još više ljudi, pošto stvarno igramo lep fudbal i imaju šta i navijači da vide za razliku od prethodnih sezona”.

Imaju recimo da vide tim koji se trudi da dominira u ligi. A imaju uvek i silnu klupsku decu koju maze s posebnom pažnjom. Mada deluje da Miloševiću to nije preko potrebno. On je na Evropskom prvenstvu pokazao da je spreman da preuzme odgovornost, da šutne penal u samom finišu meča…

“U takvim trenucima pokazuješ koliko si zaista jak. Ispostavilo se da to meni ide, preuzeo sam odgovornost i u prvoj i u trećoj utakmici i drago mi je što sam to uradio, ponosan sam na sebe. Ne mogu da kažem da mi se posrećilo, jer to jeste bio plod nekog mog truda i rada, ali jeste mi se ukazala ta prilika da budem najbolji strelac i presrećan sam. Nadam se da će biti još takvih iskustava i na većoj sceni. Šteta, stvarno šteta samo što nismo otišli do samog kraja, a to smo očekivali. Nije nam bilo svejedno kad smo videli žreb, ipak su to Španija, Turska, Belgija... Ne nadaš se puno, ali selektor nas je iz dana u dan ohrabrivao i pričao kako smo najbolji. I izgleda da smo bili blizu toga”.

Tih pet golova u Izraelu su najviše pažnje skrenule baš na Miloševića, pa su ljudi već počeli da pričaju o onom malom špicu iz Vojvodine, obećava dečko… Samo što Jovan nije baš špic.

“Najviše mi odgovara uloga te neke lažne devetke ili drugog špica kada su dvojica gore. Eventualno pozicija prednjeg veznog kada igram sam. Tu se nekako najbolje snalazim”.

Jovan Milošević (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Video je to ceo svet, pa su se odmah posle turnira u Izraealu silni izaslanici uputili ka “Karađorđu” da ponude milione za Miloševića. Benfika je nudila 3.500.000 evra, pitali su i Italijani, Nemci, ali Voša ni da čuje. A ni Jovan s njom…

“Trudim se da ne slušam to što se priča. To me ne zanima. Ja sam tu gde jesam, ja ću da radim kao i svaki dan. Ne obazirem se na drugo. U Vojvodini sam, zadovoljan sam, samo o tome i razmišljam. Želim da imam dobru sezonu, da steknem što više iskustva, da osetim kako je to dati gol na velikoj sceni. Ne postavljam sebi velike ciljeve, idemo dan za danom. Naravno, da se vratimo u Evropu”.

A za posle?

“Znaš kako, kad sanjaš kao klinac nikad ne pričaš o tome. Ako kažeš - neće se ostvariti. Ko god da me pita, da li baba ili tetka, ne odgovaram. Imam u glavi neki svoj san. Videćemo da li će se i ostvariti”.

Reprezentacija možda?

“To svakako. Nadam se što skorije, ali polako. Tek smo krenuli”, smiren je Milošević, kao pred protivničkim golom.

I moraće da ostane smiren. I strpljiv. Bar još neko vreme. Ali da Voša ima biser koji vredi brusiti to je svima jasno.