Zavisnost od Miloševića i oslobađanje Ugrešića

Šok terapija – uspela. Želeli su Partizanovi čelnici da razmrdaju ekipu posle dva velika kiksa (eliminacija iz Kupa Srbije u Šapcu i debakl na gostovanju Čukaričkom) i – uspeli su. Smena trenera je imala efekat, jer su se dvema pobedama u razmaku od četiri dana crno-beli vratiti na čelo tabele.

Mečevi sa Javorom u Ivanjici i Novim Pazarm kod kuće pokazali su da tim i dalje ima ogromnih problema. Pre svega kad je u pitanju organizacija napada. Ni u defanzivnom smislu ne funkcioniše kako bi trebalo ili kako bi u stručnom štabu voleli, jer je ekipa Radovan Ćurčića postigla dva, a mogla još toliko golova, dok je sastav Vladimira Gaćinovića propustio da realizuje makar jednu od četiri velike prilike.

U takvim okolnostima, Partizanu je najvažnije bilo da se takmiči.               Uspeo je. U Moravičkom okrugu je minus pretvorio u plus, a na svom stadionu nekako izdržao periode dobre igre tima iz Raške i mirno otišao na dvonedeljnu pauzu.

Dva igrača zaslužuju poseban osrvrt za prikazano minule sedmice, jer je na njihovom mladim plećima ekipa gurala napred i u kritičnim fazama igre. Najpre se to odnosi na Jovana Miloševića. Posle nekoliko propuštenih utakmica, pozajmljeni špic Štutgarta se vratio u prvih 11 i odmah se videlo koliko je sa njim na terenu Partizan opasniji nego u mečevima na kojima na njega nije mogao da računa. U svim segemntima. Milošević je u Ivanjici postigao dva gola, od kojih su makazice toliko atraktivne da već sad konkurišu za jedan od pogodaka sezone, dok je u nedelju veče predstavljao opasnost po Željka Samčovića, te iako ga nije savladao, imao je veliki uticaj na slavlje Partizana. Naročito se to odnosi na snalažljivost pre vodećeg gola, kad je kombinovao sa Bogdanom Kostićem i omogućio Ognjenu Ugrešiću da povede domaćina ka pobedi.

Upravo je Ugrešić drugi fudbaler crno-belih koji zaslužuje pažnju. Deluje da je njemu možda najviše prijala promena trenera, jer je kod Blagojevića izgubio status startera, da bi ga tandem Jovanović-Ćetković vratio u prvih 11, a momak iz Kikinde odmah pokazao koliko može da bude uticajan. Iako mu nameštanje ili davanje golova nije osnovna fudbalska karakteristika. Protiv Javora je Ugrešić bio taj koji je proigrao Miloševića za inicijalnu prednost, a još je posle njegovog centaršuta Đorđe Skoko skrivio penal, koji je u pogodak pretvorio Bibars Natho. I onda realizacija protiv Pazaraca levom, slabijom, nogom. Bio je to prvi Ugrešićev pogodak ove sezone u Mozzart Bet Superligi, a videlo se i po njegovom osmehu posle utakmice sa Novim Pazarom koliko mu znači. Delovalo je kao da se oslobodio stega koje su ga pratile u poslednje vreme.

Sa dvojicom igrača koji se dobro razumeju, Partizan bi mogao da dobije dimenziju više do kraja 2025. Naročito ako novi trener bude nastavio da koristi Miloševića kako je to činio Blagojević, sa jasnim zadacima u izgradnji napada i slobodom u završnici, što je dovelo do devet pogodaka na 13 utakmica. Budući šef stručnog štaba bi trebalo da ima na umu i da je Ognjen Ugrešić projekat kluba i da bi trebalo da igra redovno, kao što su mu omogućili Marko Jovanović i Đorđije Ćetković. I ne, neće uvek namestiti ili dati gol – to je posao Jovana Miloševića, koji je u nedelju prvi put bio paker u ligi, a ne zaboravite da je u Poljskoj isto omogućio Ugrešiću da poentira – ali mora da bude na terenu.

Tek onda projekat sa mladim igračima ima smisla.