Zbogom dresu koji je postao njegova druga koža: Engleska na Mundijalu bez ministra brzine

Kada se danas spomene ime Kajla Vokera, prva asocijacija je neverovatna mogućnost da besomučno trči, da se ekspresno oporavi od dugih sprinteva i istrči ih ponovo i da je bio čovek koji je deceniju i po bio noćna mora najbržim krilima sveta i njegovim kolegama bekovima. U utorak je 36-godišnji Voker objavio da sa 96 nastupa u dresu Gordog Albiona, odlazi u reprezentativnu penziju kao jedan od stubova najuspešnije generacije Engleske u modernoj istoriji.

Simbolika je neverovatna, debitovao je 2011. godine ušavši u igru umesto svog sadašnjeg trenera u Barnliju, Skota Parkera. Od tog trenutka, pa sve do poslednjeg meča protiv Senegala u junu prošle godine, Voker je bio nezamenljiv šraf kod svakog selektora. Prošao je sve: od bolne eliminacije od Islanda u osmini finala Evropskog prvenstva 2016. do dva uzastopna finala Evropskog prvenstva (2020. i 2024.), gde je oba puta zasluženo uvršten u idealni tim turnira.

Dok su se drugi menjali, Kajl je bio konstanta. Njegova sposobnost da u 35. godini i dalje dobija trke sa duplo mlađim igračima fascinirala je planetu. Tomas Tuhel ga je s pravom nazvao jednim od "velikana Engleske", jer nije lako trajati 14 godina na najvišem nivou, noseći pritisak dresa sa tri lava na pet velikih takmičenja (EURO 2016, Mundijal 2018, EURO 2021, Mundijal 2022 i EURO 2024).

Iako kopačke u nacionalnom timu kači o klin, Voker ostavlja desnu stranu u sigurnim rukama Risa Džejmsa. Ipak, teško će iko u skorije vreme uspeti da replicira tu kombinaciju fizičke moći i lojalnosti koju je Kajl pružao od debija protiv Španije pa sve do danas.