Živeo Mundijal! SMS i ”azijski Real” egal sa Ćabijevim pravim Realom

E, zbog ovoga nam je potreban klupski Mundijal! I vredi ga pratiti. I živeo novi klupski Mundijal!

Jesu oni mučeni ljudi iz Oklenda primili 10 od Bajerna, jesu Mamelodi i Ulsan privukli manje ljudi od prosečne srpske svadbe, jeste da gomila ljudi ne ume da poveže nekoliko jednostavnih klikova pa će iz dana u dan kukati u komentarima kako “nema prenos!” (a ima, i super je!)… I uprkos svim bajanjima i skepsi, dobili smo zanimljiv turnir sa svim vrlinama i manama tipičnim za nešto što se dešava prvi put. Doneo je više dobrih nego loših utakmica. Bolje smo upoznali budućnost fudbala Rodriga Moru i Estevaa, otkrili Ikrama Rejnersa i Jusufa Belailija, podsetili se Serhija Ramosa i Tijaga Silve… Na svako prazno mesto na tribinama koje bi trebalo da popune navijači Čelsija, Intera ili Sitija, može se odgovoriti rekama fudbalskih vernika sa obeležjima Boke, Esperansa, Rivera, Vidada, Palmeirasa, Flamenga… Prisustvujemo istoriji koja će se pretvoriti u tradiciju. Kao ona pre skoro 100 godina, kako je to lepo objasnio Predrag Dučić pre neko veče.

Istoriju smo videli i večeras. Najavu nekih novih vremena i drugačiji poredak u svetskom poretku. Ne, neće niko Evropljanima (još) uzeti fudbalski primat, ali da će biti drugačije nego do sada, to je neminovno. Svaki sledeći klupski Mundijal će biti takmičarskiji, bolji i neizvesniji. Kao što je skoro ceo vek rastao i stasavao onaj reprezentativni. Zbog večerašnjeg okršaja dva najveća kluba Evrope i Azije smo videli zašto je ovakav Mundijal bolji od onih minijaturnih usred zime koji slabo koga interesuju. Očekivali smo donekle Južnoamerikance sa ponosom i prkosom koji neće tako lako položiti oružje pred Evropljanima. Videli smo i taj simpatični Mamelodi koji mnogi nisu hteli da vide. Mogli smo da očekujemo i od Meksikanaca da će nekome zapržiti čorbu kao Interu sinoć. A videli smo i večeras i da se u svetskom fudbalu crtaju neke nove granice i smanjuje razlika.

Real Madrid protiv “azijskog Real Madrida” – 1:1. Najveći klub sveta je patio u dobrom delu meča protiv najvećeg saudijskog kluba - Al Hilala. Mogao je i da pobedi, mogao je i da izgubi i sve bi to bili zasluženi ishodi. Jer, videli smo poštenu i zanimljivu utakmicu ravnopravnog odnosa snaga u kojem su oba tima želela i verovala u pobedu.

Silna ulaganja Saudijaca u poslednje dve, tri godine i dovođenje svetskih zvezda očigledno su podigli kvalitet tamošnjeg fudbala. Definitivno su najtrofejniji klub Azije doveli na nivo da parira Realu makar u ovim okolnostima kada sezona nije u jeku, kada je Real na početku novog ciklusa, kada su uslovi i ambijent čudni za sve učesnike…

Ali, kako jednima, tako i drugima. Uslovi su za sve isti, mada je igračima saudijskog kluba večeras verovatno više odgovaralo da na Hard Roku stadionu u Majamiju igraju na 38 stepeni i pod vlagom od preko 60 odsto.

I definitivno su izgledali motivisaniji i željniji pobede. Oni su se spremali za ovo, oni su pravljeni za ovo. Realu je ovo nešto između privođenja kraju propale sezone i američke turneje na početku nove ere. Nije ovo Real na kakav smo obično navikli, mada je i nepoznanica kakav će ovaj Real da bude u budućnosti jer je dosta toga novo.

Počela je era Ćabi Alonsa u Real Madridu, ali i Simonea Inzagija u Al Hilalu! Dvojica uspešnih, a i dalje perspektivnih stručnjaka su večeras debitovali na klupama novih klubova i mogu da budu zadovoljni. Uprkos brojnim najvama, Ćabijeva revolucija u Madridu nije počela sa formacijom sa trojicom pozadi već u 4-2-3-1 sa Asensijom i Hojsenom kao štoperima, Trentom i Garsijom kao bekovima, dvojicom veznih na svojim priroridnim pozicijama (Valverde i Čuameni), krilima (Vini i Rodrigo), Belingemom bliže golu i mladim Gonzalom Garsijom u špicu. Nedostajao je Embape koji se razboleo… Saudijci su sa druge strane bili najmanje Saudijci. Nedostajao im je samo povređeni Aleksandar Mitrović, ali su tu bile ostale skupocene zvezde Ruben Neveš, Sergej Milinković Savić, Kalidu Kulibali, Žoao Kanselo, pa i najveća saudijska zvezda Salem Al Davsari. Za samo dve nedelje, Simone Inzagi je prilično dobro povezao konce i umeo da primeni ono što mu je amanet ostavio Žorž Žezus posle dve godine stvaralaštva pomognutog nepresušnim izvorima novca.

Al Hilal je delovao kao najozbiljnija evropska ekipa. Ponajviše italijanska. Odlično su ušli u utakmicu, sjajno stajali na terenu, imali posed, imali pas, imali konkretnu igru… Svako je znao ulogu, šta treba da radi i gde da stoji. Al Hilal uopšte nije delovao impresioniran Real Madridom. Niti uplašen.

Već na početku meča je Milinković Savić imao sjajan šut, potom je brazilski napadač Markos Leonrado pogodio stativu iz velike šanse, pa je Lodiju poništen gol zbog ofsajda...