Život po Makijaveliju: Važno je pobeđivati, ko te pita kako

Nije ubitačna, nije prijemčiva oku, nije kao lane, jeste sposobna da slavli. Čak i kad je na konopcima, kad deluje da samo čeka udarac u bradu da se stropošta na patos, Barselona nađe način da uzvrati. Pritisnuta uza zid, gledala je i u San Sebastijanu porazu u oči, jer je Sosijedad igrom zaslužio da slavi, međutim, prvak Španije, osim što ima Mark Andre ter Štegena ima i kulturu pobeđivanja.

Na način na koji je ostala bez makar jednog poena u El Klasiku osovjila je sva tri na Anoeti (1:0). Pogotkom u nadoknadi. Na neki način joj se vratilo što joj sudije nisu svirale penal na uvodnom gostovanju Hetafeu (sigurno je bio start nad Gavijem, samo što su sudije procenile da je, kao, prethodno igrao rukom) i zakinule za preokret u Granadi (smatrale da je Feran Tores uticao na golmana pre nego što je Žoao Felisk pogodio), uz bitnu napomenu da je postala fudbalski Nikolo Makijavili. Sva manje mari za stil, a sve više za korist.

Na kraju krajeva, to moderan sport ište. Kad se crta podvuče, malo koga interesuje kako je ko igrao, ali svi gledaju tabelu. Uostalom, Barselona je i prošle sezone prekinula šampionski post od 2019. tako što je u velikom broju mečeva slavila 1:0. U ovom prvenstvu je delovala sposobno da napravi pomak, jer je dala pet golova Betisu i četiri Viljarealu (uz petardu Antverpu u Ligi šampiona), ali će brzo shvatila da je cilj bitniji od sredstva. I vratila se u modelu koji joj je tako značio.

Ruku na srce, i sam Ćavi je morao sebe da menja. Od zagovornika estetskog fudbala postao je ljubitelj rezultata. Pravi pragmatik.

„Više volim kad dobijamo 4:0, ali 1:0 je divno“, rekao je jednom prilikom, a Mundo ga ove nedelje podseća na još jednu izjavu: „Voleo bih da svaki put slavimo 1:0“.

Zasad mu dobro ide. Otkako je seo na klupu vodio je Katalonce na 105 utakmica u svim takmičenjima. Maltene svaku petu dobio je minimalncem. Ova u Baskiji je bila 22, što čini procenat od 20,9 kad je reč o mečevima završenim golom u korist Barse. Primera radi, posle tog slavlje nad Betisom, na Monžuiku, devet puta je Barselona izlazila na teren i šest puta je bilo 1:0. U Primeri protiv Sevilje, Bilbaa i Sosijeada, a u Ligi šampiona na gostovanju Portu.

Na sve to valja znati da se Ćavijeva ekipa saživela sa pritiskom i da ne paniči u trenucima kad rezultat za nju nije pozitivan. Ako se ograničimo samo na prvenstvo, od 27 bodova, koliko ima na kontu, čak 12 je osvojila pogocima posle 80. minuta.

Počelo je protiv Kadisa, kad su bili precizni Pedri u 82. i Feran Tores u drugom minutu nadoknade (2:0); nastavilo se na gostovanju Osasuni koji je u 86. presudio Robert Levandovski (2:1); na susretu sa Seltom usledio je veleobrt za osam minuta (Levandovski u 81. i 85, a Kanselo u 89) da bi se od 0:2 došlo do 3:2; na Los Karmenesu je Serđi Roberto poentirao pet minuta pre kraja za 2:2; tinejdžer Mark Gui je doneo pobedu na susretu sa Bilbaom (1:0), a Ronald Arauho na gostovanju Sosijedadu (1:0).

Pogodak Urugvajca ukazuje na još nešto. Barsa ima raznovrnost ove sezone. Ne zavisi samo od napadača. Naprotiv, već je registrovano 15 različitih strelaca za ukupno 30 njenih pogodaka u sezoni, plus dva autogola (Batail iz Antverpa i Serhio Ramos iz Sevilje). Robert Levandovski je na vrhu klupske liste strelaca sa šest, prate ga Feran Tores (pet), Žoao Feliks (tri), Gavi, Fermin, Rafinja, Kanselo (po dva), dok su jednom bili precizni Pedri, De Jonga, Kunde, Džamal, Serđi Roberto, Gui, Gundogan i Arauho.