Zlatna era je prošlost: Lukakuovih 64 minuta iliti kako ujediniti podeljenu zemlju

Tamo negde pre deset godina, u stvari baš 1. jula 2016, izgledalo je neminovno. Belgija je u četvrtfinalu Evropskog prvenstva 2016. preslišala Mađare sa 4:0 i bila apsolutni favorit protiv Velsa Gereta Bejla. Još kad je Radža Najngolan već u 13. minutu pogodio za 1:0 delovalo je da ništa ne može da zaustavi zlatnu generaciju belgijskog fudbala predvođenu velemajstorima fudbalske igre kakvi su Eden Azar, Kevin De Brujne, Janik Fereira Karasko, s rmpalijom Romeluom Lukakuom napred i bedemom ispred Tiba Kurtoe, i tada i sada jednim od najboljim golmanom sveta.

Međutim, Vels je okrenuo, slavio sa 3:1 i mada je Belgija na Mundijalu 2018. osvojila treće mesto čini se da nikada nije ostvarila pun potencijal. I da “zlatna” generacija nije baš zlatna, već bronzana. Ova nova, teško da će i dotle.

Do Mundijala se nisu baš šetali u prilično lakoj grupi u kojoj je najveći rival bio Vels, a dva puta po dva boda otkinula im je Severna Makedonija, jednom i Kazahstan. I sada niko u zemlji ni ne očekuje borbu za medalje.

Mada tu i dalje ima zvučnih imena. Tu su i dalje Kurtoa, De Brujne, Aksel Vitsel, Toma Menije, pa i rmpalija Lukaku. Ali Lukaku sa 64 minuta na terenu ove sezone. De Brujne će na Svetskom prvenstvu proslaviti 35. rođendan. Menije koji mesec kasnije, Vitselu je već 37.

I mada ima tu i opasnih igrača mlađe generacije – da pomenemo samo Žeremija Dokua, Šarla De Ketelarea ili Matijasa Fernandeza Parda, o njemu ćemo svakako naširoko vrlo brzo – nije ovo baš ekipa koja je popunjena na svakoj poziciji.

BELGIJA ŠAMPION SVETA - KVOTA 35,0

Odbrana je ispod nivoa veze, a sam špic ipak najbolji dokaz s kakvim se sve problemima susretao Rudi Garsija kad je sastavljao spisak. To što je Lukakua poveo na jednoj nozi, priznajući usput da nema šanse da će on biti 100 odsto spreman, pride dao državljanstvo Fernandez Pardu, momku rođenom u Briselu u mešovitom italijansko-francuskom braku, sve govori.

Ili tu ipak ima nečeg drugog? U pomoć zovemo Stefana Mitrovića, doskorašnjeg reprezentativca Srbije, štopera Partizana, ali za ovu priču mnogo bitnije: momka koji je u tri mandata u belgijskom fudbalu proveo sve skupa šest sezona i odlično poznaje tamošnje prilike.
“Ako izuzmemo, De Brujnea, Lukakua, Kurtou, Trosara, Vitsela, tako te neke igrače, ovo je ipak dosta mlada ekipa. Tako da je, mislim, cilj Rudija Garsije bio da okupi te starije igrače da nose, da budu lideri, da karakterno donesu to dodatno što svakome treba na Svetskom prvenstvu”, kaže Mitrović za Mozzart Sport.

Romelu Lukaku (©Reuters)

Konkretno, o već više puta pominjanom Lukakuu…
“On je vođa te generacije, njega ekipa posmatra na neki poseban način. Lukaku diže mentalitet i karakter ekipe. I mislim da je to bio osnovni razlog Rudija Garsije što ga je pozvao, jer svi znamo, pogotovo zbog građe Lukakua i svega, da on trenutno ne može, po meni, da bude na vrhuncu. Ove sezone je odigrao 64 minuta, čak nije ni trenirao sa ekipom, jer se od marta oporavljao u Belgiji. Verovatno je imao individualne treninge i sve, ali nije to – to. Tako da ne očekujem nešto preterano od Lukakua, mislim da neće biti starter i da će više tu biti kao pojava, kao ličnost da donese neki dodatni impuls toj ekipi”.

E sad, to otvara druge probleme, primećuje Mitrović. Ili drugačije rečeno nameće drugačije zahteve.
“Iskreno, mislim da će najviše uspeh reprezentacije zavisiti od toga da li će De Brujne, Lukaku i ti neki stariji igrači da spuste ego i da stvarno nađu mesto u toj nekoj hijerarhiji. Jer ako oni budu očekivali da igraju non-stop i da i dalje budu vođe ove reprezentacije… Mislim da će to dovesti do kraha cele priče na Svetskom prvenstvu, jer definitivno oni nisu igrači koji su bili. Mogu da donesu kvalitet, ali u određenim momentima i u određenim utakmicama. A, ako budu stvarno ona podrška i pravi lideri ovoj mladoj ekipi, onda će moći da naprave hemiju. Ako budu tražili da igraju sve vreme mislim da će u tom trenutku doći do raskola u reprezentaciji. Mada mislim da to i Garsija zna, ispoštovao je te starije igrače, ali verujem da im je jasno preneo zahteve i uloge u timu”.

INTERNACIONALNA REPREZENTACIJA I PARDOV SKOK OD 60 CENTIMETARA

Matijas Fernandez Pardo (©Reuters)

Novi problem: Belgija baš nije tako jedinstvena zemlja kakvom bi voleli da se predstave u javnosti. I nije nemoguće da se po ulicama Brisela i ostalih gradova jednako budu slavile pobede Maroka ili Turske koliko Belgije. Dele se i na Flamance i Valonce, na Anderleht i ostale…
“Da, oni kao polako i pomalo gube svoju državu. I ovo mi je sada više neka internacionalna reprezentacija. Čitao sam tamo podatak, da ako u Briselu posmatraš populaciju do 18 godina starosti samo je 16 odsto pravih Belgijanaca. To su male Ujedinjene nacije. Generalno je tamo sve podeljeno. Imaš dve države u jednoj. U Flandriji tamo, to ti je Antverpen, Briž, Gent, Kotrijk, oni više ni ne osećaju Brisel kao svoj glavni grad. Međutim, sport je nešto što je uvek spajalo ljude i sigurno će svi da podržavaju ekipu, samo mislim da ni oni ne očekuju previše”.

S druge strane, u Grupi su sa Egiptom, Iranom i Novim Zelandom bilo bi čudo da ne budu prvi. Onda idu na jednu od trećeplasirane ekipe iz jedne od četiri grupa. Onda tek teoretski na pobednika Grupe D u kojoj je SAD nosilac kao domaćin. Četvrtfinale tako nije nimalo nerealno.

BELGIJA ISPADA U ČETVRTFINALU - KVOTA 5,00

A, kvaliteta ima. Da krenemo recimo baš od tog Matijasa Fernandez Parda, jer on je bio prva tema u Belgiji. Stigao je baš kako bi osigurao tu poziciju špica zbog silnih problema Lukakua, iako su ga navijači u Srbiji, u sudaru Crvene zvezde i Lila, gledali na levom krilu. Mitrović objašnjava, jer  ga dobro poznaje, delio je svlačionicu u Pardovoj prvoj godini u Gentu na početku karijere.
“Nije on špic klasičan. Mada on sam inače voli više da igra špica, oseća se više kao špic. Zbog njegove brzine i te fizike dosta trenera se odlučuje da ga stavi da igra po krilu. Međutim, ono što znam iz razgovora sa njim je da on ne voli toliko da igra po krilu. Super je tip, kad smo mi igrali bio je klinac, ali odmah se videlo da ima to što treba za ozbiljan evropski nivo, da je gladan uspeha, da je radnik, da je, da je normalan u glavi i da je 24/7 u fudbalu. Što realno sa novim generacijama nije baš uvek slučaj”.

O toj fizici malo duže, jer ko ga je gledao zna o čemu pričamo. Mitrović zna i više.
“To je neverovatno. Hajde da kažem da osim Kristijana, Embapea i tako tih igrača, nisam video tako nešto do sada. Na primer, kad smo radili testiranje, skok iz mesta, bez ruku, fudbaleri znaju o čemu pričam, tu ti je prosek 35 do 45 centimetara, Fernandez Pardo ide iznad 60. To su neki parametri koji su baš raritet u fudbalu. I njegova brzina koja prelazi 37 na sat. Veliki dobitak”.

ALMAMIJEV SIN JE IGRAČ ZA NAJVEĆE KLUBOVE

De Brujne i Moreira (©Reuters)

Idemo dalje…
“Veza im je najjača. Imaš tu Jurija Tilemansa, Amadu Onana je standardan u Aston Vili, osvojio je sada Ligu Evrope. S Raskinom sam igrao kad je bio baš mlad u Gentu, posle ga je usporilo koleno, ali imao je neverovatnu sezonu u Rendžersu, dobar zadnji vezni, jaka levica, onako, tip igrača kao Tilemans. De Brujne je tu naravno. Hans Vanaken je najbolji igrač belgijske lige već godinama. Tamo generalno prolaze fizički dominantni igrači, a on je sve suprotno. Niti je brz, niti ima neku duel igru, ali je neverovatno inteligentan igrač i tehnički je superioran. Godinama maltene ima dabl-dabl učinak što se tiče golova i asistencija”.

Napred, možda ne taj nivo, ali opet ima igrača koji u potezu mogu da reše utakmicu. Mada se od nekih očekivalo više. Od Ketelarea recimo.
“Trebalo je da bude novi Kaka. Ali opet dobro igra u Atalanti. Pa imaš Žeremija Dokua, može svakoga da probije, Salemakers igra standardno. Imaju mogućnost da igraju 4-4-2 ili 4-2-3-1, sa trojicom pozadi. Dodi Lukebakio godinama već odličan. Leandro Trosar osvojio Premijer ligu, sad finale Lige šampiona. Nije možda kvalitet kao ranije, ali svakome mogu da naprave problem. Kažem, mislim da su ovi stariji tu, jer im je Garsija ukazao poštovanje, iako po formi – pitanje je da li su zaslužili. Oni su tu zbog karaktera i mentaliteta ekipe. Ovi mlađi bi trebalo to da nose”.

Poseban pasus za Dijega Moreiru. I zato što je ljudima ovde interesantan kao sin Almamija Moreire, ali i zato što…
“Bio sam kapiten Strazbura i dosta pratim taj klub i gledao sam sve i ove i prošle sezone. Isto Fizički neverovatan igrač, a ono što ga izdvaja je to što, kao i Almami, ima taj pobednički mentalitet. Toliko se vidi njegova želja da dobije na svakoj utakmici, radi za ekipu, iako igra u ofanzivnom delu, on može da bude iznenađenje na ovom Svetskom prvenstvu ukoliko bude dobio ulogu. Igrač je koji će definitivno  napraviti transfer i koji može da igra za najveće evropske klubove”.

15. jun, 21.00: (1,70) Belgija (3,80) Egipat (5,00)

Problem je nazad. Ne na golu naravno… Ali i u poslednjoj liniji je Garsija poveo jednog povređenog fudbalera, Zena Debasta iz Sportinga, koji sigurno neće igrati barem na dve prve utakmice. Opet dokaz sumnji.
“On je štoper speficičnog profila, ima odličan ulaz u igru, a ovi ostali su – drugačiji. Dosta su dobili sa De Vinterom iz Milana, jer je sada počeo da igra, ali generalno nije Garsija nekog drugog ni mogao da zove. Imaju problem na štoperskim pozicijama. Nema tu nekog posebnog kvaliteta, kao nekad Kompani ili Vermalen ili koga sve nisu imali. Godinama već traže tu četvorku koja može da iznese očekivanja”.

Ali…
“Da se razumemo, nije to loše. Kastanj je standardan u Fulamu, u najjačoj ligi na svetu. On će, mislim, da igram desnog beka. De Vinter u Milanu, nije prvo bio standardan, sad je standardan pored Strahinje Pavlovića. Teate standardan u Frankfurtu, možda će im igrati levog štopera. De Kujper, Engoj, Sejs, svi igraju levo… Respektabila odbrana. Mogu protiv svakoga”.

NEDOSTAJU GODTS I MOKIO, ŽAO MI JE PRIJATELJA SELSA

Možda je to podmlađivanje reprezentacije trebalo da se uradi još ranije. Ali Rudi Garsija se i dalje oslanja na proverene veterane. Precrtani su neki drugi, mlađi. Među njima svakako je najzvučnije ime Loisa Opende, ali on je uprkos ceni od 46.000.000 evra imao razočaravajuću sezonu u Torinu i od marta je odigrao samo pet minuta za Juventus.

Od ostalih, nema iskusnog golmana Matsa Selsa – prednost su dobili Sene Lamens i Mike Penders – nisu tu ni Romeo Lavija sa epizodnom ulogom u Čelsiju, pa tinejdžeri Nejtan De Kat iz Anderlehta, te Ajaksovog dueta Jorti Mokio/Mika Godts. Ovaj poslednji je proglašen za najvećeg talenta Eredivizije, iako je klub iz Amsterdama imao užasnu sezonu.
“Meni su tu najveća iznenađenja Godts i Mokio. Godts se baš pojavio odjednom, Mokio igra levog beka u Ajaksu, po meni je, kad pogledam spisak, on mogao da upadne u tim. Umesto Godsta izabrao je Maksima De Kujpera iz Brajtona. Ali meni su to dva iznenađenja. OK, Openda je iz velikog kluba, ali tu je prednost dobio Fernande Pardo. De Kat je odličan u Anderlehtu, biće sigurno njihova sledeća Velika prodaja, ali on je mogao da uleti samo umesto De Brujnea, ne ide, njega bi vodili i da ove sezone nije odigrao ni minut”.

Jedan izostanak i lično je zasmetao Mitroviću.
“Kao trećeg golmana poveo je Pendersa, imao je odličnu sezonu u Strazburu, tamo je na pozajmici iz Čelsija. Ali meni je Matz Sels odličan prijatelj, dugo smo igrali i u Gentu i u Strazburu. Razočaran je odlukom. Očekivao je da će da ide i na prošli Euro, pa su poveli Koena Kastelsa, koji je već otišao u Saudijsku Arabiju. Sels je tada imao neverovatnu sezonu u Notingem Forestu, uvršten je i u najbolji tim Premijer lige. Sad opet razočaranje”.