Zvezdinih 4/6: Koliko je opasno kada u gostima bude 2:2...

Crvena zvezda ima razloga da bude zadovoljna konačnim rezultatom u Bernu, bez obzira na to što je imala vođstvo i prilično naivno napravila jedanaesterac iz kojeg je postavljen konačan rezultat (2:2). Crveno-beli su u finišu utakmice na Vankdorf stadionu u nekoliko navrata bili u situaciji da spasavaju šivu glavu i na kraju su uspeli, pa su sada favoriti za ulazak u grupnu fazu Lige šampiona.

Ipak, svim pristalicama srpskog šampiona, stručnom štabu i igračima, jasno je da u revanšu narednog utorka na stadionu Rajko Mitić neće biti nimalo lako doći do željenog rezultata. Jang Bojs verovatno neće mnogo menjati sistem igre, a ukoliko Gijom Oro bude spreman da započne meč od samog početka, to će predstavljati ogromnu komplikaciju za Zvezdinu odbranu.

Šta ima Zvezda, a nema Jang Bojs?

Ali, Crvena zvezda igra pred svojom publikom, koja bi mogla da predstavlja vrlo važan faktor. Takođe,  toga ekipa Vladana Milojevića je protekle večeri pokazala da ume da pronađe način da se nosi sa ovim rivalom. Od velike važnosti biće i povratak Dušana Jovančića u startnu postavu, ali i eventualni oporavak Mohameda el Fardua Bena. Zvezdin tim bi tada dobio drugu dimenziju i bio više nego sposoban da dođe do velikog rezultata.

Istorijske činjenice i tradicija bi takođe mogli da igraju ulogu u ovakvim mečevima. Crvena zvezda je šest puta u svojoj istoriji igrala 2:2 u gostima i prolazila u četiri navrata. Prvi put se to dogodilo još 1957. godine protiv Norčepinga, posle čega je u Beogradu bilo 2:1 za crveno-bele. Drugi put 1985. godine protiv danskog Lingbija, posle čega je u revanšu bilo 3:1 za Crvenu zvezdu.

Izuzetno dramatično bilo je 2003. godine, ponovo protiv Danaca, ovoga puta Odenzea. Crveno-beli su na stadionu Rajko Mitić uspeli da ispuste dva gola prednosti (3:1), a onda je situaciju morao da vadi Nemanja Vidić, koji je u 86. minutu postavio konačan rezultat (4:3).

Ono što najviše treba da raduje navijače Crvene zvezde jeste činjenica da je i u prethodnom obračunu sa Jang Bojsom rezultat u Švajcarskoj takođe bio 2:2. Srpski šampion je u revanšu, tada drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona u sezoni 2004/2005, bio više nego silovit, slavio je sa 3:0 golovima Miladinovića, Dudića i Žigića, posle čega su usledili okršaji sa PSV-om.

Ipak, poslednja dva gostovanja na kojima je bilo 2:2 nisu bila plodonosna po Crvenu zvezdu. Prvo u drugom kolu kvalifikacija za Kup UEFA u sezoni protiv APOEL-a (sezona 2008/2009), kada je viđena prava drama na našem najvećem stadionu. Gosti su vodili golovima Kosovskog i Pinta do 76. minuta, a onda su Subašić i Milijaš za samo tri minuta izjednačili rezultat i uveli meč u produžetke. Crvena zvezda se nakog gola Milijaša sa penala u 101. minutu nalazila nadomak prolaska u narednu fazu tamkičenja, ali je onda Nenad Mirosavljević šokirao Marakanu u 116. minutu.

Poslednji put na evropskim gostovanjima Crvene zvezde 2:2 je bilo u Razgradu protiv Ludogoreca u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona (sezona 2016/2017). Atmosfera u revanšu na stadionu Rajko Mitić je zaista bila paklena, svi su se nadali slavlju koje bi obezbedilo toliko čekanu evropsku jesen. Ekipa Miodraga Božovića je povela sjajnim golom Mičela Donalda u 17. minutu, ali su Bugari preko Kafua i Vandersona preokrenuli rezultat već do kraja prvog poluvremena. Luis Ibanjez je golom sa bele tačke uveo meč u produžetke, a tamo je Vanderson sa dva gola ugasio svaku nadu Zvezdine publike.

(Za)dovoljnih 2:2

Ipak, treba imati na umu da Crvena zvezda od dolaska Vladana Milojevića na kormilo ekipe odigrala 11 kvalifikacionih utakmica na stadionu Rajko Mitić i slavila u osam navrata, dok je tri puta igrala nerešeno. To je podatak zbog kojeg bi gosti iz Berna trebalo daleko više da strepe narednog utorka od 21 čas.

FOTO: FK Crvena zvezda