Biće Bosna opet šampion

U čovekovom habitatu je da bude pomalo nostalgičan, a kako vreme sve više odmiče ljudska priroda je takva da događaje iz prošlosti dodatno osnažuje u nadi da će se nabujale uspomene kad-tad ponovo pretvoriti u stvarnost, a emocije koju one proizvode bar na trenutak obuzeti srce, kao u stara dobra vremena.

Ovo nije patetična priča o prošlosti, gde sa setom neko treba da se priseti nekih prošlih i za njih lepših vremena. Ne, ovo je pričao o onome šta sledi, šta je ispred nas ili da budemo skromniji beseda o nekim boljim vremena jer teško da će Bosna zavladati Evropom, kao što je to bilo 5. aprila 1979, ali je što bi se u Sarajevu reko fakat da nije više sve tako crno.

Žarko Varajić, Mirza Delibašić, Ratko Radovanović, Sabit Hadžić, Boro Vučević, Predrag Benaček, Ante Đogić, Boško Bosiočić, Nihad Izić, Svetislav Pešić, Dragan Zrno, Sabahudin Bilalović, Almir Dervišbegović i Sulejman Duraković imena su onih igrača Bosne koji su u čuvenom finalu u Grenoblu srušili Vareze i doneli bivšoj državi prvu titulu Kupa evropskih šampiona. Potpisnik ovih redova ne seća se toga, a kako bi i mogao kada je rođen tek 19 godina kasnije, međutim, o tome kako je čuvena Skenderija gutala te sezone evropske velikane, te kako je Mirza plesao po parketu kultne dvorane kraj Miljacke slušao je puno puto od sarajevskog novinara Milorada Bjelogrlića, svedoka svih najvećih sportskih, kulturnih i kafanskih događaja u Sarajevu.

Ključala je Skenderija mnogo puta u prošlosti, a kako i ne bi, bilo je i te kako razloga za to. Ipak, Bosna je gotovo nestala sa košarkaške mape, nije je bilo nigde, sve do sinoć. Ponovo je Skenderija doživela vulkan emocija, a verovatno su Sarajlijama bar na trenutak zasuzile oči jer se na tribinama Skenderije ponovo orilo "biće Bosna opet šampion".

Ne, nisu momci iz olimpijskog grada osvojili Evroligu, nisu ni blizu toga, oni sada biju neke druge, ali u ovom momentu ništa manje značajne bitke i na dobrom su putu da ih dobiju. Bosna je u drugoj utakmici polufinalne serije ABA 2 lige savladala novosadsku Vojvodinu 75:66 i tako izborila veliko finale sa slovenačkom Ilirijom koje je na programu 30. aprila, dok je revanš meč zakazan za 7. maj.

Neko bi rekao jaka stvar, ali da jeste s obzirom da je klub godinama bio anesteziran, levitirao između nigde i ničega, a onda se desilo ono što su svi stanovnici grada na Miljacki piželjkivali više od decenije. Njihovi ljubimci se nalaze nadomak važnog trofeja i što je još važnije Bosna je izuzetno blizu povratka u najviši rang regionalne košarke posle 16 godina. Još uvek se očekuje zvanična potvrda, ali bi sa proširenjem ABA lige tim iz glavnog grada Bosne i Hercegovine gotovo sigurno zaigrao među elitom, dok trofej sam po sebi to i garantuje.

Foto: ABA liga/Bosna Vizit Sarajevo

Nema više onakvih asova u bordo opremi kao što su nekad bili Mirza, Varajić i ostali iz čuvene generacije, no čaršija može biti ponosna na sinove grada Harisa Delalića, Adina Vrapca, te momka sa Sokolca Đoka Šalića, Mostarca Juru Zupca, Podgoričanina Petra Kovačevića, Beograđanina Ivana Marinkovića, dok su Sarajlije kao najrođenije prihvatili Amerikance Džeroda Vesta, Klauda Lutetea, Astina Luka i Dimitrijusa Andervuda. Svi oni su pokazali zajedništvo i uradili ono što je malo ko očekivao na početku, a to je da se posrnuli velikan uzdigne i dođe do borbe za trofej.

Daleko je ovo od nekih zlatnih vremena, kada su pred Bosnom padali Makabi, Real Madrid, a na kraju i Vareze u čuvenom finalu u Grenoblu, ali ako se uzme u obzir da je gigant jedno vreme bio u nok-daunu, prislonjen na konopce, dok mu sudije ubrzano odbrojava, onda je ovo i te kako uspeh. Ne tako davno, tačnije u sezoni 2019/2020 odustao je nekadašnji prvak Starog kontinenta od igranja nacionalnog prvenstva-razlog besparica. Niko tada nije želeo da priskoči u pomoć, iako su iz kluba molili na sve strane, a jedina finansijska podrška bila je u vidu 30.000 konvertibilnih maraka koju je Bosna dobila od Ministarstva sporta Kantona Sarajevo. Bilo je još gore 2014. kada se izvorni klub ugasio i doživeo fuziju sa KK Rojal. Tada se po Sarajevu moglo čuti kako je košarka u ovom gradu i definitivno mrtva.

Međutim, poslednjih nekoliko godina klub je ponovo stao na svoje noge. Napredovalo se iz dana u dan, a Sarajlije nikad nisu izgubile veru u bolje sutra, bar što se njihovog najvećeg sportskog kluba tiče. Sada je i definitivno jasno da su pred čaršijom bolji dani, a sarajevska raja opet ima zbog čega da dolazi u Skenderiju i iz sveg glasa ponosno da peva "biće Bosna opet šampion".