Danilović o tajni uspeha srpskog sporta: Stvar je u karakteru, sve je život ili smrt

Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović govorio je za španski Relevo o košarkaškim dešavanjima na našim prostorima, a dotakao se i igračke karijere, prisetio i NBA dana...

Prečešljao je brojne teme, a krenuo je od njemu trenutno najbližih. Uspeha koje su seniorska i juniorska reprezentacija ostvarila minulog leta. Konstatovao je novinar Giljermo Garsija da je dobro vreme biti na čelu srpske košarke.

"Ne samo zato što smo osvojili srebro na Svetskom prvenstvu i to sa timom bez igrača poput Micića, Jokića ili Kalinića, već i zbog generaicje talenata iz mlađih kategorija koje isplivavaju na površinu i čine nas optimističnim. Zbog igrača kao što je Topić, koji imaju veliki potencijal", rekao je Danilović.

Osim košarkaša, proteklih meseci Srbiju su obradovali i basketaši koji su odbranili svetsku i evropsku titulu, pa odbojkašice osvajanjem evropskog srebra, obezbeđivanjem vize za Olimpijske igre, kao i Novak Đoković koji je osvajanjem US opena postao igrač sa najviše grend slem titula u istoriji (24). Španac se zapitao, u čemu je tajna?

"Nema je. Mnogi ljudi me to pitaju i zaista ne znam. Možda je stvar u karakteru, da je sve život ili smrt. Nema sredine. Idemo na sve ili ništa. To je možda jedini način da se opiše naš takmičarski duh".

Naredno leto će takođe biti veoma značajno za košarkaše, ali i za čitavu sportsku Srbiju - igraju se Olimpijske igre u Parizu. Predsednik Olimpijskog komiteta Božidar Maljković nedavno je rekao da će Orlovi igrati u najjačem sastavu, te da će u timu biti i Nikola Jokić.

"Da, očekujemo ga kao i sve ostale. Mislim da imamo sjajnu priliku".

Boža Maljković otkrio: Nikola Jokić sa Srbijom na Olimpijskim igrama

Micić izrazio želju da igra na Olimpijskim igrama: Imamo veliki potencijal, samo da ostanemo zdravi

Prisetio se Danilović i igračkih dana. Osvajanje evropske titule sa Partizanom, igranja u Fuenlabradi... Setio se i da tokom jednog dela istorijske sezone sa crno-belima nije razgovarao sa Aleksandrom Đorđevićem.

"Nismo pričali. Bio mi je dobar prijatelj i kasnije postao ponovo. Imamo sjajan odnos, ali tokom te godine nismo pričali. Ne sećam se zbog čega. Bili smo mladi i verovatno je bilo nešto glupo".

Osvrnuo se, naravno, i na čuveno finale u Istanbulu i pobedu košem Đorđevića u poslednjim trenucima. Istakao da mu je taj koš, kao i svim ostalim igračima te generacije, promenio život. Novinara Releva je zanimalo i zašto nikada nije igrao u Španiji?

"Nisam nikada imao priliku. Bolonja mi je ponudila sve što mi je u tom trenutku bilo potrebno, a tamo je bio i jedan od mojih idola Roberto Brunamonti. Nikada nisam imao ponudu iz Španije".

Igrao je posle Virtusa i u NBA, proveo dve godine nastupajući za Majami i Dalas (1995-1997). Tada nije bilo ni približno stranaca u najjačoj ligi sveta kao što ih ima danas (125), a to se posebno odnosi na Evropljane.

"Bilo nas je sedmorica ili osmorica. Sjajno iskustvo. Odigrao sam dve sezone i postizao više od 12 poena u proseku. Volim NBA. Tamo mi je bilo lakše da igram nego u Evropi. Divno iskustvo, igrao sam protiv velikana poput Majkla Džordana. Zaista sam uživao, ali način život koji se tamo vodio nije bio za mene. Majami je bio pun života, ali više mi se sviđao evropski način".

Sada NBA ligom dominiraju Evropljani. Četiri od poslednjih pet MVP priznanja završila su u rukama Nikole Jokića i Janisa Adetokunba, Luka Dončić dominira u Dalasu i utisak je da je pitanje vremena kada će im se pridružiti. Interesantno je i da su sva trojica izjavila kako je u Evroligi čak i teže igrati.

"Bilo je i meni lakše u NBA nego u Evropi. U Evroligi bi me čuvala po dva-tri igrača. Ne i u NBA. Tamo te brani jedan igrač i samo moraš da odeš u ugao i šutiraš. Bilo je prostije. Nije se tako čvrsto branilo kao u Evropi. Možda samo u plej-ofu".

Ko su mu bili najteži protivnici?

"U NBA, Majkl Džordan, a u Evropi, Isma Santos. Bio je strašan defanzivac".

Imao je privilegiju da sarađuje i sa velikim trenerima.

"Veliki uticaj na mene je imao Duško Vujošević, ali igrao sam i za najveće: Željka Obradovića, Etorea Mesinu i Peta Rajlija. Pomogli su mi da se razvijem kao osoba i da sazrim".

Iako je bio jedan od najboljih evropskih igrača, odlučio je da okači patike o klin u 31. godini.

"Igrao sam za samo četiri tima i povukao se kao jedan od najboljih igrača u to vreme. Bilo mi je važno da vas ljudi pamte kao velikog, po dobru, a ne kada počnete da nazadujete. Nikada nisam zažalio zbog te odluke. Imao sam sjajnu karijeru", zaključio je Danilović.