B. BrezovacGvozdeni karakter koji se ne zaboravlja: Kalina upisan u istorijske knjige srpske košarke
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 17.08.26. | 18:47
Završena je jedna velika košarkaška karijera
Došao je trenutak kada više nema dileme, Nikolu Kalinića nećemo više gledati na košarkašim terenima. Čovek koji je ostavio ozbiljan trag u našoj košarci u prethodnih 10 godina, odlučio je da je kraj kada je igra na parketu u pitanju jer se sada seli na klupu, ali pre nego što možemo da pišemo šta može da se očekuje od Kaline trenera, moramo da se ostveno šta je sve to uradio Kalina igrač. Ovde moramo da se prisetimo svega što je uradio za dres Srbije. Momak koji je debitovao još 2013. godine kod Dude Ivkovića, ali se lansirao u orbitu kod Saše Đorđevića zauvek će biti upamćen kao neko ko je uvek davao i više od onoga što se od njega očekivalo.
Zbog toga je i napravio karijeru kakvu je napravu, prepunu trofeja i medalja u svakom timu za koji je igrao, zato je Nikola Kalinić šampion.
Izabrane vesti
Taj šampionski gen je pokupio baš u dresu nacionalnog tima čiji je bio ključan deo na brojnim šampionatima...
Koreni te reprezentativne mitologije vraćaju nas u leto 2014. godine. Aleksandar Đorđević je preuzeo poljuljanu reprezentaciju, a na njegovom prvom spisku osvanulo je ime "nekog klinca iz Kragujevca". Dežurni kritičari i košarkaška čaršija gledali su na poziv Kaliniću sa nevericom. Šta će nam krilo iz Radničkog na Svetskom prvenstvu? Odgovor je stigao brže nego što je bilo ko mogao da pretpostavi. U Španiji se rodila jedna nova, šampionska Srbija, a Kalinić je postao njen zaštitni znak.
Ona osmina finala protiv Grčke i let preko Janisa Borusisa ostali su urezani u kolektivnu svest ovdašnjih ljubitelja košarke. Taj poster nije bio samo atraktivno zakucavanje; bila je to izjava o namerama, trenutak kada je anonimni momak iz Subotice bez trunke respekta poleteo prema evropskoj eliti i sa sobom povukao čitavu naciju do svetskog srebra. Kako je sam kasnije kroz osmeh priznao u podkastima, uopšte nije gledao ko je pod košem – samo je video obruč i poleteo. Taj jedan potez prelomio je utakmicu, lansirao njegovu karijeru u evroligaško sazvežđe, ali i jasno definisao šta Nikola Kalinić predstavlja za "orlove".
Dve godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Riju, potvrdio je status igrača za najveće scene. Kada su preko puta stajale NBA zvezde predvođene Džejmsom Hardenom i društvom, Kalinić nije ustuknuo ni za milimetar. Upijao je Đorđevićevu čuvenu krilaticu "Ma ko bre Amerikanci" i sprovodio je na terenu bez trunke oklevanja, ponovo zakucavajući preko moćnih rivala i zaključavajući protivničke najbolje igrače. Dok su drugi sakupljali poene, Nikola je radio prljav posao – gradio skok, sekao linije dodavanja, gurao se pod košem i "davio" najbolje bekovske strelce rivala, od Bojana Bogdanovića do evropskih velikaša.
Ti temelji srpske košarkaške renesanse nisu se zidali samo na taktičkim tablama, već na bazičnim pripremama na Kopaoniku, uz celonoćne partije karata, internu šalu i neprocenjivu hemiju koju je delio sa Milošem Teodosićem i ostatkom "srebrne generacije". Kalinić je bio onaj saigrač koga protivnici mrze jer je nepokolebljiv, a koga saigrači obožavaju jer znaš da će za ekipu poginuti na svakom pedlju parketa.
Naravno, reprezentativni put nikada nije ravna linija. Propuštanje Mundobasketa u Kini 2019. godine ostavilo je ožiljak. Iskren kakav je uvek bio, u intervjuima nije krio da ga je ta odluka ljudski zabolela i da mu je nedostajao direktniji razgovor sa selektorom. Ali, odrastao u duhu u kom se tim uvek stavlja iznad sopstvenog ega, nije palio mostove. Vratio se u državni tim pod komandom Svetislava Pešića na Evrobasketu 2022. godine, spreman da ponovo podmetne leđa gde god je to bilo potrebno.
Odluka da iz igračkih patika odmah uskoči u trenersku odoru na Mali Kalemegdan zapravo je potpuno prirodan sled okolnosti za čoveka koji je igru uvek razumeo mnogo dublje od puke fizikalije. Nikola Kalinić je na terenu razmišljao kao trener dok je trčao i borio se kao lav. Njegova reprezentativna karijera ne broji se samo medaljama oko vrata, već karakterom koji je ostavio u amanet mlađim generacijama. Otišao je igrač koji je svaku sekundu u dresu Srbije odigrao kao da mu je poslednja u životu. Sada je vreme da tu istu strast, taktičku viziju i nepokolebljivi mentalitet prenese na klupu.
