{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

INTERVJU - Predrag Danilović: ABA liga nema smisla bez Evrolige, klubovi da se ne žale, već da rade

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 53
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije u novogodišnjem razgovoru za naš portal sumirao učinak svih selekcija u 2019. godini, otkrio zašto je reprezentacija do 20 godina ispala u B diviziju i ko snosi odgovornost, zbog čega dva najveća srpska kluba zavise više od stranaca, nego domaćih igrača, ali i o bivšem i sadašnjem selektoru, Milošu Teodosiću, Mundobasketu u Kini, budućnosti ABA lige, inicijalnoj ideji odvajanja srpskih klubova od Saveza s početka veka, pomoći države…
INTERVJU - Predrag Danilović: ABA liga nema smisla bez Evrolige, klubovi da se ne žale, već da rade

Košarkaška 2019. godina u Srbiji definitivno je imala potencijal da se o njoj govori kao jednoj od najuspešnijih u novijoj istoriji. Na kraju priče ostaje bronzana medalja koju su osvojile naše dame u Beogradu, uz potvrdu iz sedišta FIBA da će naša zemlja u 2020. biti organizator predolimpijskog kvalifikacionog turnira u obe seniorske kategorije.

Ipak, prvi čovek Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović u novogodišnjem razgovoru za MOZZART Sport kaže da može da bude zadovoljan, ali i da ima velikog prostora za dalji napredak.
“Uspešna godina je iza nas. Ako osvojite jednu od medalja, onda je automatski uspešna. Da smo očekivali bolje, pre svega od A reprezentacije, jesmo naravno. Nije smak sveta biti peti, bilo je i lošijih rezultata. Uvek imate spremne ljude koji nikada neće biti zadovoljni ni sa čim i mi smo poznati po tome“, kaže Danilović u udobnosti svoje kancelarije u ulici Sazonova 83 i nastavlja:
“Pričam o rezultatima mlađih kategorija, koje su prethodne dve godine uzastopno donosile medalje. Pre toga pet godina ništa nije bilo, kao ni ove godine. I klubovi bi trebalo da se zapitaju zbog čega je to tako“.

Zašto?
“Razumem klubove koji igraju Evrokup i Evroligu i žele najbolje rezultate. Da li ti momci imaju dovoljno prostora da igraju, to je pitanje za analizu i ne treba osuđivati nikoga, niti imam pravo to da radim. U poslu sam dugi niz godina, drugačije je bilo kada sam bio u Partizanu. Pre svega nije bilo toliko stranaca kao danas. Možda tada nije bilo, a sada ima potrebe. Desi se da jedna godina bude bez rezultata“.

Može li da se izvuče nešto pozitivno iz tih neuspeha?
“Gledajte, moja filozofija je da pravimo igrače za A selekciju. Ako uz to dobijemo i rezultat, osvojimo neku medalju, svima je dobro. Da se razumemo, jeste neobjašnjivo da su se izgubili momci koji su pre godinu ili dve bili evropski prvaci. Nema ih nigde, a u reprezentaciji treniraju mesec dana. To nije ni pravdanje naše, ni kritika za nekog. Opet, dobio sam izveštaj od trenera i sektora za mlade igrače, gde sam pročitao koliko su se ružno ponašali pojedinci. Na granicama debelog nevaspitanja“.

MLADIM IGRAČIMA DRAŽE DA SEDE U ZVEZDI ILI PARTIZANU, RODITELJI GORI OD MENADŽERA

Šta je uzrok tome?
“Zato što misle da su uhvatili Boga, da izvinete, za onu stvar. I onda misle da su tu bogomdani, da je bolje da sede u Zvezdi ili Partizanu na klupi, nego da idu u Borac ili neki drugi klub gde će igrati, na pozajmici ili kako već... Očigledno im je tu lepše da mašu peškirčićem, da ih gledaju devojčice, pa da se malo više izlazi, pa malo više i popije za svoje godine... Možda i njihovi roditelji ne vode dovoljno računa o tim stvarima. Sve to je za debelu, ozbiljnu analizu. I na kraju je najlakše reći: ’Savez nije osvojio...’ Dajte Savezu te igrače godinu dana, da zajedno igraju ligu, naći ću lično trenere u Savezu i siguran sam da će nešto da naprave. Ne mogu da napreduju ako ne igraju“.

Ko je gori - menadžeri ili roditelji?
“Roditelji“, kao iz topa će Danilović, pa obrazlaže:
“Bolesna ambicija ili neostvarene ambicije roditelja koje pokušavaju da ostvare preko deteta. Pa šalju decu po nekim zemljama, a tamo su stranci, uvek. Onda se vrate posle nekoliko godina i čovek ne može da ih koristi jer nisu ni za šta“.

Ipak, u drugu krajnost se otišlo s tim da generacija koja je imala zlato na kraju ispadne u B diviziju od Velike Britanije...
“Normalno. Mogu roditelji tih igrača da se ljute koliko hoće, ali većina te dece se nevaspitano i uličarski ponašala“.

Mislite na generaciju koja je otišla u B diviziju?
“Da. Ali, nadam se da će da se opamete i naprave bolji rezultat u budućnosti. Svakako je najvažnije da iz svega izvučemo igrače za A reprezentaciju. Uvek su stubovi reprezentacije bili klubovi. Jer, ti igrači su tamo cele godine, tu treniraju i igraju najviše“.

Sada smo u situaciji da imamo kompletne petorke sa strancima u našim najboljim klubovima i od letos se provlačila priča kako nema domaćih igrača za Zvezdu i Partizan, a onda se pojavi FMP i opovrgne takav stav...
“FMP sjajno radi. Ali, FMP nema ambiciju da igra Evroligu. Realno, ne može. Znaju svoje mesto. Ali, pokazuju da ima srpskih igrača i rade odlično. I Vladimir Jovanović radi odličan posao i nije tek tako pomoćni trener reprezentacije Srbije“.

Imamo li mi igrača na koje možemo da računamo u budućnosti, da budu nosioci A tima u dogledno vreme, bez obzira na trenutne rezultate mlađih kategorija?
“Mi smo računali na ove neke prethodne generacije koje su donosile zlata. Ali, malo ko od njih igra danas. Razumem klubove, da žele da ulože dosta novca, da se nose s velikim očekivanjima publike. Možda bi igrači trebalo da treneri i klubovi imaju malo više hrabrosti, pa pruže šansu tim momcima. Ne želim da delim savete nikom, samo mogu da kažem da nisam zabrinut i da sam optimista“, kaže prvi čovek KSS i dodaje:
“Mi, Srbi, smo po prirodi uvek zabrinuti. Bili smo zabrinuti i posle generacije Dragana Kićanovića, pa su došli neki drugi. Onda smo se desili mi, pa je došla ova generacija. Nisam zabrinut, samo bih voleo da vidim više naših igrača da igraju. Ako ne Evrokup ili Evroligu, pošto je to svima važno, bar Jadransku ligu ili domaće takmičenje“.

Može li da se desi da igrač iskoči odjednom, da to nije nešto što je urađeno planski, da nije prošao sve reprezentativne selekcije?
“Može, naravno“.

LJUDI PREVIŠE BRINU ZA TEODOSIĆEVOG NASLEDNIKA

Ljudi se sada najviše pitaju - šta ćemo posle Miloša Teodosića?
“Baš su zabrinuti... Videćemo šta će biti posle Miloša Teodosića. Što bismo sada razbijali glavu oko toga? Ima klinaca“.

Ima li u trenutnoj krizi više do toga da se plejmejkeri kasnije “stvaraju“?
“Sećam se da je i u Teodosićevo vreme bila velika kriza bekova. Jedini pravi plejmejker je bio on, s prirodnim talentom i ’uličarskim’ osećajem, pozitivnim naravno. Plejmejkeri kasnije sazrevaju, to je svima jasno. Uz to mora dobro da se radi i trenira, a uz to i igra. Moraju i treneri da ih istrpe“.

Kako objašnjavate fenomen da se kod nas igrači često otpisuju prerano? U prošlosti smo imali dosta takvih primera, gde su pojedinci bili precrtani pre vremena, a na kraju ipak postali reprezentativni kalibar...
“Narod je, setimo se, prerano otpisao i Novaka Đokovića. Čovek je četiri puta bio najbolji sportista sveta. Pa, sad zamislite koliko je malo potrebno ljudima da otpišu jednog takvog čoveka... To je naš fenomen koji nije vezan samo za sport. Uvek se nađe rešenje“.

Velika se polemika povela oko toga ko je najbolji košarkaš Srbije za 2019. godinu - Bogdan Bogdanović ili Nikola Jokić? Šta vi mislite?
“Bogdana su novinari izabrali za najboljeg igrača. Tačka. Lično nemam ništa s tim izborom. Jokić je bio najbolji igrač prošle godine. Bogdan je imao odličnu sezonu, baš kao i Nikola. Ali, Bogdan je bio najboljoj petorci Mundobasketa i najbolji strelac istog takmičenja“.

Šta je to što Bogdana izdvaja od ostalih, pa izgleda tako dobro u reprezentativnom dresu?
“Šta ga izdvaja? Kod njega je sve podređeno košarci. Jedan je od retkih, pravih profesionalaca u današnje vreme koje poznajem. Ima i talenat, ali on dečko mnogo radi. Nije dovoljan samo talenat, potrebno je i mnogo rada i truda da biste postali dobar igrač. On živi košarku“.

Čini se da on ipak ima poseban odnos prema reprezentativnom dresu, podseća malo na vašu generaciju?
“Naravno, ali neću da grešim dušu, jer ima i drugih dobrih igrača koji s velikom emocijom igrao za reprezentaciju. Teo je, recimo, uvek igrao tako. Da ne nabrajam sad. Neko pokazuje manje, neko više emocija. Vama novinarima su pre svega interesantni Bogdan i Teo, zato stalno imamo njihove izjave i donosimo zaključke na konto toga. Sve i da nema toliko njihovih izjava, oni su takvi. Imaju pravi odnos prema nacionalnom timu. Nije to samo priča da su ponosni što igraju za reprezentaciju. To je nešto mnogo više“.

Prenose li tu emociju na druge?
“Da, sigurno. Ti drugi bili bi ludi i glupi kada to ne bi prihvatili od njih“.

Šta mislite da je nedostajalo Srbiji da ode po zlato u Kini? Nedavno smo imali izjavu Vasilija Micića u kojoj kaže da je bilo previše kvaliteta u timu za takav turnir...
“Ništa, da onda igramo s igračima koji nemaju kvalitet“, uzvraća Danilović uz osmeh i dodaje:
“Vasa je to možda rekao misleći možda na nešto drugo. Ne mogu sad ništa da tvrdim. Vasa je predobar momak i odličan igrač. E sad, šta je falilo? Bilo bi neozbiljno od mene kao predsednika KSS da komentarišem neke stvari o radu, šta je trebalo, šta nije... Takva pamet nije donela nikome dobro. Možda nismo imali dovoljno jakih utakmica, da smo prelako pobeđivali, a onda kada smo naišli na teže protivnike - nismo se snašli“.

STRANAC U REPREZENTACIJI? NIŠTA NIJE SRAMOTA U GRANICAMA PRISTOJNOG

Koliko je nedostajao Miloš Teodosić?
“Teo bi nedostajao svakoj reprezentaciji, pa i našoj, tu nema spora“.

Prebacimo se sada na neke aktuelne teme. O izboru Igora Kokoškova za novog selektora Srbije svi su rekli samo najlepše stvari, a šta vi mislite?
“Veliki posao smo završili s angažmanom Igora Kokoškova. Nije bilo lako, više od mesec dana smo bili u kontaktu. Morale su neke stvari da se poklope. On je prvi asistent u Sakramentu, ne drugi, treći ili četvrti, već prvi, što je vrlo bitna stvar. Srećom, poklopile su se sve kockice. Naravno, morao je da dobije dozvolu kluba. Lično sam bio angažovan oko njegovog dovođenja, zato nisam ni kontaktirao Igora dok nisam pitao Vlada Divca. Postoji neki red koji mora da se poštuje. Zamislite kako biste se osećali da ste generalni menadžer i da vam neko zove trenera, bez vašeg znanja“.

Da li bismo ga dobili da nije bilo Vlada Divca u klubu?
“Vlade je mnogo pomogao u celoj priči. Ko zna da li bismo dobili Igora da nije njega, možda bismo, možda ne... Svakako je super što je Divac tu. Na kraju je Igorova velika, velika želja napravila presudni korak napred da se posao završi“.

Kako biste opisali Igora Kokoškova, koliko ima dodirnih tačaka s tradicionalnom srpskom školom košarke?
“Ne treba da zaboravimo da je već bio jedan od pomoćnika naše reprezentacije. Igor je vrlo pristojan, odgovoran trener i veliki profesionalac, mislim da može da bude samo bolje. Čovek je koji poštuje dres, grb, zastavu... Na kraju, svi znaju koje su norme da bi se došlo u reprezentaciju, a tu je i Savez. Lično prvi ne bih dozvolio da se dovodi bilo ko. Sve ostalo prepuštam treneru, jer se nikada nisam mešao u sastavljanje tima, taktiku i druge stvari“.

Da li ste saglasni da je Aleksandar Đorđević vratio kult reprezentacije i te neke, bitne stvari svojim dolaskom na klupu?
“Jeste. Nisu se one ni izgubile toliko, samo je naišao period, a Sale je sve ono dobro izbacio na vrh. Uradio je mnogo dobrih, predivnih stvari, ostvario fenomenalne stvari“.

Mislite li da je reprezentaciji bilo potrebno ovakvo osveženje na selektorskoj poziciji s čovekom koji ima vrlo moderne poglede na igru, te stručnom štabu, gde su sada neka nova lica poput Dejana Milojevića i Vladimira Jovanovića kao dvojica perspektivnih stručnjaka?
“Niko nije pretplaćen ni za šta. I Sale je doneo novitete u reprezentaciju, kao i svaki selektor pre njega. Svi se oni prilagođavaju situaciji i nastoje da igramo bolju i moderniju košarku nego što su drugi igrali. Možda ima neka druga razmišljanja jer je dugo u SAD, ali svakako valja osvežiti kadar s vremena na vreme. S druge strane, taj čovek je osvojio Evrobasket sa Slovenijom, potvrđen je trener. Vlada Jovanović i Dejan Milojević su mladi, talentovani treneri koji duže vreme rade odličan posao i to je sjajan spoj i zaslužili su tu da budu“.

Dosta se u javnosti provlači pitanje - da li će Darko Rajaković ostati deo stručnog štaba?
“Ne znam, to je pitanje za selektora. Lično se ne mešam trenerima u posao. Ni Saletu u reprezentaciji, ni Vladi Jovanoviću ili Dušku Vujoševiću u Partizanu. To je na selektoru, on bira svoj stručni štab i koga izabere, sigurno postoji razlog zašto je tako“.

Koliko je dobro što je Kokoškov u SAD, gde imamo praktično celu petorku igrača?
“Jako pozitivna stvar, pogotovo iz aspekta što je i Igor tamo. Stalno je s njima u kontaktu, prati sve što se dešava iz prve ruke. Znate šta, ne treba nikoga moliti da igra za reprezentaciju, ali treba imati razumevanja, ni košarka više nije ista kao pre šest-sedam godina. NBA igrači imaju neke obaveze koje moraju da poštuju, zato ih razumemo i uvek ih čekamo. Opet, ne treba niko nikoga da vuče za nos. Ni igrači nas, ni mi igrače. Moraju da se poštuju njihove obaveze“.

Koji su opravdani razlozi za izostanak iz reprezentacije, po vama?
“Povreda, da kaže da se oprašta od reprezentacije, ili da treba da potpiše ugovor te godine kojim će da obezbedi narednih šest generacija. I to treba da se razume“.

Imali smo takvu situaciju s Nikolom Jokićem. Da li ste saglasni s tim da smo mesecima bili taoci njegove odluke da li će igrati za reprezentaciju ili ne?
“Nismo bili taoci. Znao sam da će da igra deset dana pre nego što je bilo ko drugi saznao. To što vama (novinarima) nisam rekao ne znači ništa. Eto, deset dana bismo manje bili taoci njegovog razmišljanja“.

A, da li se u narodu previše proslavilo to što će igrati?
“Jeste i ne samo to, već sve kompletno. Za to ste najviše vi (novinari) krivi. Opet, razumem i vas. Ali i drugi igraju košarku, mada je bilo realno očekivati nešto veliko s obzirom da je ovo jedna od najtalentovanijih generacija. Možda je to uticalo kod njih, pritisak. Mi smo kao narod, svakako, ekstremi. Ili u visine, ili u kanal. Ništa to nije novo“.

SRBIJA ĆE SE PLASIRATI NA OI U KOŠARCI 2020. - 1,30!

Stiče se utisak, opet, da mnogo bolje prolazimo kada “skrpimo“ tim, nego kada napravimo Drim tim. Čini se da je tako bilo svaki put još od kraja ere Svetislava Pešića?
“Nije to tako jednostavno, razni su faktori tu, mora dosta toga da se poklopi. Kada nemate kompletan tim onda ostali više skupe redove, koncentrisaniji su iz pozitivnog straha što fale kapitalci, pa iz svega daju 110 odsto svojih mogućnosti. Ovako, kada imate ceo, kompletan tim, izuzev Tea koji je veliki deo ekipe u svakom smislu, možda dođe do opuštanja. I to je ljudski. A ovde se o toj Kini priča kao da se više nikada ništa neće igrati, ni Olimpijske igre, ni Evrobasket...“

Da li ste u Argentini tokom Mundobasketa prepoznali nešto naše, da li ste im na nečemu zavideli?
“Nisam ni na čemu zavideo. Samo sam im pružio ruku i čestitao, jer su bili bolji od nas. Kao i Španija“.

Šta mislite o sve aktuelnijoj priči stranca u našoj reprezentaciji?
“Ne mogu s vama (novinarima) lično da pričam, a vi to posle pišete u tekstovima“, uz osmeh će Danilović, pa konstatuje:
“Moje mišljenje je apsolutno nebitno, jer ovo nije moj Savez, otom - potom. Ako bude bilo potrebe da pričamo o tome - pričaćemo. Ako ne bude, nećemo. Što unapred da pričamo o nečemu što je pitanje da li će biti, što je možda izvučeno iz konteksta“.

Da li bi bila sramota da mi kao košarkaška nacija posegnemo za takvim rešenjem, s obzirom da smo uz Litvaniju među retkima koji nisu naturalizovali?
“Da li je sramota da u klubovima igra po osam-devet stranaca?“, uzvraća kontrapitanjem predsednik KSS i nastavlja:
“Nije sramota ništa što je u granicama pristojnog. Ali, sve je to na treneru, uz konsultaciju sa mnom, naravno, jer je to ipak jako velika stvar“.

ABA LIGA NEMA SMISLA BEZ EVROLIGE, KLUBOVI U SRBIJI TREBA DA RADE

Imate li nekada konsultacije oko nekih, tako važnih tema sa patrijarsima srpske košarke poput Dude Ivkovića, Željka Obradovića, Svetislava Pešića...?
“Naravno. Iskreno, bogat sam čovek zato što imam prijatelje kakvi su Željko i Duda. Ogromni treneri. Stalno se s Dudom konsultujem, pričamo kao i uvek. Tako smo radili i u vreme kada sam vodio Partizan. To ne znači da će tako biti, ali bio bih glup kada ne bih iskoristio toliko iskustvo. S nekim sam bolji prijatelj, s nekima manje. Duda i Željko su mi kao porodica. Oni su me trenirali, a kada vas takvi ljudi treniraju imate veću konekciju, nego na primer s Pešićem. Ipak, on me nije trenirao“.

Poslednjih meseci dosta se priča o sudbini Jadranske lige i njenom postojanju ako više ne bude prolaza u Evroligu, što će se verovatno dogoditi u bliskoj budućnosti. Ima li smisla igrati ABA ligu, ako nema izlaza u elitno takmičenje?
“Nema. Ima zbog Evrokupa, ali svi gledaju Evroligu. Evrokup nije loše takmičenje. Opet, postoji i alternativa u FIBA takmičenjima. Klubovi treba da odluče šta će i kako će. Svakako liga gubi mnogo na značaju ako nema Evrolige na stolu. Onog momenta kada se bude završio posao s Velikom Britanijom i zemljama gde je veći obrt novca za televizijska prava, verovatno će tog momenta reći da Jadranskoj ligi više nema Evrolige i da je u opticaju samo Evrokup. U to ne sumnjam, jer pokušavaju to već tri-četiri godine. Loše je za sve, klubove pre svega, ali svako treba da gleda svoje dvorište“.

Da li bismo preživeli da nismo ušli u ABA ligu početkom trećeg milenijuma? Vi ste prvi bili protiv regionalnog takmičenja...
“Tako je. Naravno da bismo preživeli. Imali bismo jaku domaću ligu i verovatno bismo i danas imali predstavnika u Evroligi. Treba gledati vreme i razloge zašto se to tada desilo. To što su se klubovi odvojili od Saveza i vode KLS inicijalno je bila odlična ideja. Bilo je planirano da naša liga uđe u ULEB i automatski igra Evroligu, a da Savez ostane pri FIBA. Plus biste imali i ABA ligu, samim tim i mogućnost da imate dva predstavnika u Evroligi. To je bila zamisao. Međutim, gospoda iz Slovenije, pre svega jedan čovek, da mu ne pominjem ime, a nije Roman Lisac, je na prevaru otišao tamo (u ULEB prim.aut) i rekao: ’Mi smo zvanični predstavnici bivše Jugoslavije’. Tako liga nije ušla u ULEB“.

Da li su srpski klubovi bili složni oko te ideje tada?
“Partizan je poslednji ušao u Jadransku ligu. Mi smo vodili razgovore o tome, klubovi su tada mislili da je najbolje za njih da uđu u ABA ligu. Odlučili su tako i to je to. Partizan nije mogao da ostane ovde i sam da igra. Činjenica je bila da smo hteli da imamo našu, jaku ligu“.

Može li srpska klupska košarka da se oporavi posle svega, s obzirom da su se neki centri van Beograda ugasili, dok tek neki još dišu?
“Nisu se ugasili. To je floskula, njihova alibi priča. Ne mogu svi da budu kao Zvezda i Partizan. Mora nešto da se radi, da bi se pokrenuli klubovi. Pogledajte Čačak, koji odlično radi. Mora malo da se mrdne guzica, a ne samo da se sedi i čekaju pare od lokalne samouprave, ili da kukaju kako žele da se vrate pod okrilje Saveza i onda misle da će biti bolje. Zavrnite rukave, nađite novac. Ne trenira niko, sigurno, napolju po kiši i snegu. Nije sve tako crno kao što to neko želi da predstavi. Lično obilazim te regione. Imamo stalni kontakt. Svi se bore, igraju košarku, ali mora da se radi“.

Znači, ima nade?
“Ljudi pričaju kao da se ništa ne igra izvan Beograda. Ono najzanimljivije jeste u Beogradu s Partizanom i Zvezdom. Ali, opet znam da ima dosta publike i na utakmicama širom Srbije. Ne sad po 15.000 ljudi, jer klubovi nemaju te uslove, ali po 1.000 - 2.000 da. Nije tačna priča da klubovi nemaju ništa. Nije nikome lako, ali nije baš ni sve tako crno kako se priča. Svakom je svoj problem problem najveći, ali ne treba da se predstavlja tako da je svima loše, ako je nekom loše“, završava misao Danilović, pa okreće drugi list:
“Mislite li da je lako Savezu da radi? Nije. Imamo 25 zaposlenih, plus honorarce. A opet, trebalo bi mi još deset ljudi, koliko posla imamo“.

Koliko je pojava instant klubova otežala život timovima iz provincije? Mogu li oni da se bore s njima i kako?
“Mogu, ali sve je to prirodna stvar. Normalno je da dete u jednom trenutku prevaziđe sredinu i želi da ide negde. Nikom nije drago što će da izgubi dečaka ili devojčicu i verovatno bi i njima bolje bilo da što duže ostanu u svojim sredinama, pre nego što dođu u Zvezdu, Partizan, Megu, FMP, Dinamik... Znate šta, instant klubovi nisu zapravo ’instant’. To su mladi klubovi. Da su instant, ugasili bi se za godinu ili dve. Mega, na primer, radi odličan posao. To je privatni klub koji stvara igrače i zadovoljni su s tim. Znaju svoje mesto. U Dinamiku je isto“.

DRŽAVA ĆE POMOĆI VIŠE AKO PROCENI DA JE TO POTREBNO

Ali, tu nemaju pritisak kao što bi, eto, imali u Čačku, Nišu ili Kraljevu?
“Istina. Zato što imaš Zvezdu i Partizan, oni ti odnesu ceo pritisak“.

Kako da se klubovi u, recimo, Užicu ili Čačku, izbore s tim kada im, na primer, dođe Miško Ražnatović i odvede igrača?
“Prvo, Miško Ražnatović je ubedljivo najbolji u poslu kojim se bavi. Drugo, Miško vodi glavnu reč u svom klubu, ne srpskoj košarci, Savezu ili bilo gde drugo. Odlično radi svoj posao. Kako da se klubovi izbore? Možda ne treba da se bore, već da gledaju kako da zarade. Da se dogovore tako da i klubovima bude dobro“.

Koji je način danas da se zaradi novac, s obzirom da košarka nije isplativa? Imamo primer Zvezde i Partizana - šta bi oni bez pomoći države?
“Ni Savez ne bi mogao da da funkcioniše bez pomoći države. Ovo je ipak državna ustanova. Zvezda i Partizan su državni klubovi i treba da ih pomaže država. Fenomenalno je što imaš čoveka poput Aleksandra Vučića koji voli sport i košarku. Ne pričam o Vučiću kao političaru, to me ne zanima. Govorim ono što znam, a znam koliko država pomaže Savezu. U jednom momentu je Zorana Mihajlović pomogla kada je bila organizacija Evropskog prvenstva za dame. To je za svaku pohvalu. Hvala Bogu što imamo takvih ljudi. Država treba da pomogne klubovima, kao i lokalna samouprava. Ali, ti ljudi što rade u klubovima iz unutrašnjosti moraju da pokažu neko znanje da bi im samouprava dala novac i rekla: ’Mi prepoznajemo kvalitet i trud, imate sve naše igrače, a ljudi vole da vide svoju decu kako igraju’. Moraju i oni da rade, glupo je da čekate da oni priđu vama i daju novac“.

A, kako zaraditi novac i živeti?
“Tako što mora da se radi. Moraš da juriš, moliš, svi to rade. Nema tu mesta za sujetu. Ako se prihvatiš takvog posla da vodiš klub i budeš neko i nešto, moraš da moliš, da predstaviš neke ideje, projekte, da se ti ljudi animiraju. Mora da postoji neka inicijativa, da bi samoupravi to bilo zanimljivo. Jer i oni ljudi imaju svojih problema. Nije košarka jedina stvar koju treba da rešavaju, tu su svakodnevne stvari koje treba menjati. Košarka nigde, izuzev u SAD, nije isplativa, to treba da bude jasno“.

Da li je ovo plafon što se tiče pomoći države?
“Ne znam. Država dovoljno pomaže. Da li može više? Ako država prepozna interes u tome, siguran sam da hoće“.

U poslednje četiri godine drugi put organizujemo predolimpijski turnir, ovog puta i za dame...
“Pogledajte zemlje koje se uopšte nisu kandidovale za to, a ekonomski su bogatije. Za dame da ne pričam, niko to nije hteo ni da uzme. Mi smo sportska nacija, a košarka ima poseban status zbog svih šampiona koji su igrali. Da nam država nije dala finansijske garancije da možemo da se kandidujemo, džaba nama sve i sve umeće ovog sveta“.

PRIJATELJSKA SARADNJA SA MOZZARTOM

Kako vidite saradnju kompanije Mozzart i Košarkaškog saveza Srbije?
“U kompaniji Mozzart imam dobre prijatelje i veliko hvala na svemu. Primer su uspešne kompanije koja je širom Srbije napravila i otvorila veliki broj terena, što je ogromna stvar. Naša saradnja je pre svega prijateljska, a opet sve se i završava na ličnim odnosima. Jako cenim i poštujem sve, ne govorim samo o Mozzartu, već i svim kompanijama koje su uz nas. Naši poslovni partneri i prijatelji“.

Da li je poslednjih godina poraslo interesovanje za ulaganje u srpski sport?
“Nedavno sam rekao da Savez nikada nije imao više poslovnih partnera u uspešnim firmama. Počev od Mozzarta. To je jedna vrsta potvrde da radimo dobar posao. Ko će da vam da novac ako ne vidi da je to zdrava stvar, da nije bacanje novac u vetar, da se ne zna gde ide novac. Ovde vlada domaćinska atmosfera i o svemu se brine kao o svojoj kući. To je normalna stvar“, zaključio je razgovor Predrag Danilović.

PišeNikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
FotoStar Sport

×