Lekcija kako treba igrati za Srbiju u trajanju od 12 minuta

Na parketu je proveo samo 12 minuta. Dao je šest poena... Statistika bi rekla, sitnica. Ali ono što brojke ne mere, ono što se ne vidi u tabelama, jeste trenutak kada je ušao na teren i razbudio uspavane saigrače.

Njegov pogled, stav, način na koji je igrao odbranu i što se nije uplašio momenta, to je bilo ono što je Srbiji bilo baš potrebno. Njegovi poeni nisu bili samo poeni, oni su bili varnica koja je zapalila vatru. Dobrić je pokazao šta znači nositi dres sa državnim grbom, biti tu uvek, davati sve, i onda kada se od tebe očekuje najmanje.

Njegova igra bila je lekcija svima – da se veličina meri srcem, a ne minutima na parketu.

Ostalom, to je možda najbolje objasnio Svetislav Pešić.
"Dobrić je pogodio dve trojke. Nismo iznenađeni, mi znmo da oni to mogu. Samo treba pogoditi pravog igrača u pravom momentu. To je sada Dobrić. Sedeo je 20 minuta na klupi, pa ušao i ubacio dve trojke kao kap. Naravno, Jokić je posebno. Ne može Dobrić da bude Jokić, ali ni Jokić ne može da bude Dobrić. Svaki igrač je deo tima koji mora da se složi u jednu celinu, što je mnogo važno", rekao je selektor Srbije.

Ima tu još dva imena koja moramo da pomenemo. Marko Gudurić i njegovih 11 poena. U odsustvu povređenog Bogdana Bogdanovića je osetio momenat da je vreme da krene da pogađa i njegov doprinos sinoć protiv Letonaca je bio veoma merljiv i vredan, baš kao i Alekse Avramovića koji radi sve ono zbog čega je postao miljenik nacije.

Mozzart daje 20.000 za svaku trojku Srbije

Na kraju, kada se sabere sve – Jokić je bio zvezda večeri, ali bez Dobrića, Gudurića i Avramovića, Srbija možda ne bi pronašla snagu da preokrene. Ova pobeda je više od jedne utakmice. Ona je podsetnik da su šampioni oni koji umeju da pronađu snagu i tamo gde je drugi ne vide. Srbija je pokazala zajedništvo, a u takvom zajedništvu krije se put ka zlatu.