Litvanci: Naravno da ćemo pustiti Jovića da šutira, zar je trebalo da izgubimo od Amerike namerno?!

Litvanija je blistala u grupnim fazama Mundobasketa i nokaut fazu dočekala kao jedan od favorita posle trijumfa nad Amerikancima, ali je u četvrtfinalu naišla na fantastičnu Srbiju i odletela u vazduh.

Litvanci su ostali i bez šanse za medalju i bez olimpijske vize. Razočaranje u litvanskom taboru je ogromno...

„Izgleda kao da smo im poklonili 87 poena, ali većina od njih su bili naši nesporazumi, otvoreni šutevi, trčanja u kontranapadima... Kada kasniš 15 poena za Srbijom, oni znaju kako se čuva vođstvo i nije ih lako stići. Probali smo da ih uhvatimo, imali jedan dobar interval i prišli na pet razlike, ali oni su dodali gas i nažalost mi smo se predali“, rekao je posle meča iskusni Mindaugas Kuzminskas.

Litvanski novinari su ga pitali da li on i saigrači svesno provocirali šut Stefana Jovića koji je pogodio tri trojke u trećoj četvrtini.

„Naravno da smo rizikovali sa njim. Čovek ima šut za tri ispod 20 odsto na Mundobasketu i onda protiv nas pogodi tri trojke. Ali ne možete nikoga da otpišete, svako ima pravo da veruje u šut. Sve u svemu, zeznuli smo stvar. Šteta“.

Da li vam je sada žao što ste igrali protiv Srbije umesto protiv Italije?

„Kakva je poenta sada pričati o tome? Da li je trebalo namerno da izgubimo od Amerikanaca? Znam da bi nam u tom slučaju bilo lakše, ali to nije važno. Trebalo je više da se borimo protiv današnjeg rivala makar zbog navijača koji su došli ovde i podržavali nas“, završio je Kuzminskas.

I iskusni centar Donatas Motiejunas je debelo razočaran.

„Ne mislim da nam je pobeda protiv Amerikanaca napravila kontrauslugu. Jednostavno su Srbi igrali mnogo pametnije danas. Nokautirali su nas iz svih kombinacija, nisu nam dali da igramo našu košarku. Umesto toga, mi smo igrali njihovu igru. Primili smo do danas najmanje poena na prvenstvu i to dokazuje da smo imali dobru selekciju kako i koga da branimo“, rekao je Moteijunas.

I njega su pitali za Jovićeve trojke.

„Do tada su oni već napravili rezultatsku distancu i morali smo da preuzmemo neki rizik. Dogovorili smo se da rizikujemo, a te tri trojke su bili nož u srce“.

Šta ste se dogovarali na poluvremenu?

„Da moramo da igramo našu košarku, da trčimo, igramo odbranu, budemo agresivni... Predali smo se posle one tri primljene trojke“.

Šta je škripalo u odbrani? Srbija je postigla mnogo poena iz reketa.

„Mnogo toga nije funkcionisalo. Pričali smo o pomaganjima, a onda primali lake poene ispod koša. U takvim mečevima laki poeni mnogo odlučuju. Oni su se baš zabavljali u našem reketu, a nama je falilo agresije. Šteta... Na način na koji smo danas igrali, nismo imali šanse protiv ovakvog rivala“.

Da li su Srbi bili mentalno jači?

„Ne bih to tako nazvao. Igrali su svoju igru koja nama nije odgovarala i to je to. Nekada smo previše žurili i lopta nije imala dobar protok“.

Šta vam više smeta: Propuštena šansa za medalju ili za Olimpijske igre?

„Oboje. Znam da je mnogo ljudi smatralo da treba da izaberemo lakši put, ali tako je kako je. Sami smo bili kovači svoje sreće. Želeli smo da igramo jednako protiv svakoga, ali danas nam to nije išlo. Mi smo tim koji igra lepu i brzu koašrku, ali danas su nas oni fizički nadjačali, nisu nam dozvoljavali da primimo loptu. Iako smo se dogovorili da nema pasova o zemlju, bar tri ili četiri puta smo to uradili a oni su to oberučke prihvatili i istrčali kontre“.