Medeni mesec Saše Obradovića: Doktorat trenerskog posla, pomešan sa čistom emocijom

Istakli su igrači crveno-belih da ne razmišljaju o rekordu, već da idu korak po korak, utakmicu po utakmicu i može se reći da je mentalna snaga jedna od najznačajnijih karakteristika koje je iskusni stručnjak usadio u ekipu. Primer za to je upravo utakmica protiv Makabija. Zvezda je vodila gotovo tokom cele utakmice, a onda bespotrebno ušla u paniku. Ponos Izraela je preuzeo prednost i delovalo je da su crveno-beli potpuno psihički pali, prepustivši momentum i vođstvo rivalu. Međutim, tada je Zvezda pokazala da nije ekipa sa otvaranja sezone koja će da spusti glavu u kriznim momentima. Naprotiv, odigrali su crveno-beli maestralnu završnicu, pokazali ratnički karakter, koji je postao zaštitni znak od dolaska Obradovića i na kraju trijumfovali.

Na sve to, Obradovićev trenerski pečat udaren je u samom temelju ove ekipe. Zna se tačno ko šta radi, za šta je svako od igrača sposoban i koji su mu primarni i sekundarni zadaci. Bio je Kodi Miler Mekintajer kod Janisa Sferopulosa momak koji oscilira sa tek povremenim izlascima iz ustaljenih šablona.

Šef struke tima s Malog Kalemegdana je za nepunih mesec dana uspeo da bugarskog reprezentativca transformišu u mašinu koja jede parket. Kruna kratkotrajnog, ali efikasnog rada između iskusnog stručnjaka i eksplozivnog beka je partija protiv Makabija. Odigrao ju je Miler Mekintajer kao u transu i meč završio sa dabl-dabl učinkom od 23 poena i 12 asistencija. Bio je Kodi general na parketu, a koliko se oseća komotno pokazuje situacija kada je u momentima kada se rešavalo pitanje pobednika bacio alej-ap za Ebuku Izundua koji je ovaj prikucao. Bio je organizator igre Beograđana hladan kao led u tek sipanom viskiju, dok je Obradović znao to da proslavi na kraj klupe, što pokazuje koliko proživljava svaki momenat na klupi voljenog mu tima.

Nije Kodi jedini kojem je nekadašnji trener Monaka uspeo da pronađe žicu u ovom medenom mesecu. Videlo se sinoć kako je maestralno iskoristio Ebuku Izundua koji je bio igrač odluke. Krizni momenti krajem trećeg i početkom četvrtog kvartala prevaziđeni su upravo zahvaljujući nigerijskom centru. Osetio je Obradović kada treba da se "kladi" na Izundua, a ovaj mu je nebeskim letovima doneo džek-pot.

O Čimi Monekeu i Donatasu Motiejunasu je dosta toga rečeno. Prvog je iskusni stručnjak iskristalisao u vođu tima, što se od njega očekivalo, pustio ga da se u potpunosti poveže s navijačima i postane energetska bomba koja kada eksplodira baci celu Beogradsku arenu u trans. Drugog je Obradović znao u "dušu" jer su uspešno sarađivali u Kneževini. Litvanac mu je mnogostruko vratio za ukazano poverenje i postao neko bez kojeg se unutrašnja igra crveno-belih teško može zamisliti.

Obradović je uspostavio hijerarhiju, sistem i čini se atmosferu koja je familijarna, harmonična i ključna za činjenicu što Zvezda u ovom trenutku deluje kao jedan od najboljih timova na Starom kontinentu. Medeni mesec je kalendarski na izmaku, ali deluje da na terenu i te kako ima kapaciteta da se on dodatno produži. Esnaf može njegov kratkotrajni boravak na klupi crveno-belih da izučava kao masterklas trenerskog posla, protkan čistom emocijom.