Nedorečen

Kada je Andrea Trinkijeri dolazio u Partizan odmah je na prvoj konferenciji za medije rekao da nije to uradio zbog novca. Dvadeset meseci kasnije sve ukazuje na to da je zbog toga otišao. U momentu kada je Partizanu bio najpotrebniji, nekoliko dana pošto je sportski direktor Nikola Lončar izjavio da je trener najbolji igrač ekipe i da od njega sve počinje u sklapanju tima za sledeću sezonu.

Trinkijeri je došao u Partizan sa dve namere: da podigne klub na viši nivo i da ga vrati u Evroligu. Podigao ga jeste i rezultati njegovog rada su bili zaista vidljivi u sezoni za nama, ali Evroliga nije dostignuta i zbog uticaja nekih stvari koje nemaju veze sa košarkom, a koje se tiču virusa korona.

Kada je preuzeo tim Trinkijeri do kraja te sezone nije uspeo da osvoji trofej niti napravi neki veći rezultat, pa je sve okarakterisano kao sezona privikavanja. Te da će sledeća biti ona prava, kada sam Italijan bude mogao da selektuje tim.

Imao je prošlo leto na raspolaganju, imao je budžet od preko 6.000.000 evra na raspolaganju i ova sezona je bila ta u kojoj je imao pravu odgovornost za rezultate. Partizan je gurao bolje nego ikada u postvujoševićevskoj eri, osvojio je dva trofeja, imao pol-poziciciju u ABA ligi i Evrokupu pred plej-of, ali je onda došla korona i sve je palo u vodu.

Dakle, i druga sezona koju je Trinkijeri vodio prošla je bez svođenja računa i bez odgovornosti. I kada je trebalo da zapne pred treću (za koju je imao ugovor), Trinkijeri je rešio da napusti brod i da ode u mirnije vode, verovatno u Nemačku gde duvaju daleko slabiji vetrovi.

Partizan je ostao u neobranom grožđu...

"Ti u stvarnoj situaciji kada radiš s nekim uvek ima problema, ali se rešavaju ljudski, zato mislim da je Trinkijeri napravio veleizdaju, ako treba tačno da kažem šta je uradio u odnosu na ono što je proklamovao, obećavao i pričao. I još pokušava da taj njegov potez bude neko drugi kriv, da je primoran na to", poručio je Vujošević za Nova.rs.

Zaista je Trinkijeri bio jak na rečima, tačno onoliko koliko je bio jak na delima tokom ove sezone u kojoj je Partizan izgledao izuzetno dobro. Kupio je navijače Partizana elokventnošću, mnogi su ga u tom smislu poredili upravo sa Vujoševićem.

Koliko su ga navijači cenili mogli smo da vidimo na poslednjem fudbalskom večitom derbiju na koji je Trinkijeri došao sa sve maskom koja je nosila grb Partizana, a navijači su ga sa svih strana saletali, slikali se sa njim, pa bukvalno i ljubili i grlili.

Međutim, Trinkijeri je iskoristio pravo da ode, da verovatno trenira klub u Evroligi. Odlazi kao neko ko je osvojio dva Kupa Radivoja Koraća i ABA Superkup, kao neko ko je uvek imao dobar odnos prema protivnicima, prema sedmoj sili i sa te strane je pokazao dobre manire.

Trinkijeri je propustio odličnu priliku da postane legenda kluba. Da je ostao, bio bi na odličnom putu da stekne veoma visok status u klupskoj istoriji. I to kao prvi stranac na klupi. Međutim, otišao je i propustio je tu priliku.

Prva sezona mu je bila praktično bez odgovornosti, u drugoj je radio na odličan način, stvorio je od Partizana, zajedno sa ljudima koji su mu doveli igrače, jednu od čvršćih ekipa na Starom kontinentu, ali nije ni imao sreće jer se sezona završila kao što se završila.

Sećamo se i kratkog teksta Nikole Jankovića u kom je celu situaciju objasnio kroz prizmu porušene kuće sa jakim temeljom, na kraju se ispostavilo ni da temelj više nije toliko snažan.

Partizan tek treba da ustoliči trenera, tek treba da dovrši kompletiranje ekipe, imaće velike finansijske izazove posebno ako se zna da će prodaja karata biti u padu i pitanje je i da li će je biti... Budžet će biti manji nego ove sezone.

Nadale su se pristalice crno-belih, kao i ljudi u klubu, da će barem moći da računaju na Trinkijerija u danima koji dolaze, ali došlo je do razlaza.

Trinkijeri je otišao sa tri trofeja u džepu, kao neko ko je podigao Partizan i doneo mu važne pobede u Evrokupu, i u večitom derbiju, ali ipak odlazi nedorečen.