U. JovičićOlako obećana brzina Trea Janga
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | pet. 09.01.26. | 16:44
Prelomni trenutak u karijeri star-malog
"Ovaj tip je klasičan teniser", napisao je jedan od skauta gledajući proslavu Oklahoma Sunersa upravo u godini pred NBA draft. Čitav tim je skakao, grlio se i slavio, samo je Tre Jang sedeo. Tim je slavio oko njega, ne sa njim. I skauti su prepoznali da je Tre Jang individualac, upotrebivši kodni izraz za takve igrače koji baš i nisu timski. Blago rečeno.
Taj opis je obeležio prve Jangove sezone u NBA ligi. Bio je to, najčešće opravdano, udaren pečat na svaki njegov potez i nije bilo dovoljno što je Atlantu kao prva violina tima odvuka do finala Istoka, ni to što je biran u "all NBA" petorke, ni to što je postao ol-star igrač. Tre Jang je za analitičare, skaute, ali i za publiku koja voli NBA, ostao sebičnjak. Pisali su se aforizmi o tome da se od lopte odvaja samo kad treba da primi povratni pas, upiralo se prstom u njegovu defanzivnu nebrigu. Opet, blago rečeno.
Izabrane vesti
Ali Tre je furao svoje. Bilo je nečeg katarzičnog u tome kad je sa svojih sedamdesetak kila i nedoteranom figurom modernog atlete plesao usred Medison Skver Gardena. Rugao se Niksima, rugao se njihovim navijačima. Rugao se, budimo realni, i svim tim kritičarima koji su ga savetovali da duge solaže zameni dobrim harmonijama u kojima svi pomalo sviraju. Navijači Atlante bili su jedini koji su mu sve opraštali i to je bilo jedino što je Janga zanimalo. Ako je i to moglo da ga tangira.
Upravo ti navijači su u sredu uveče, kada je usred meča protiv Pelikansa stigla vest o tome da će Tre Jang biti trejdovan u Vašington Vizardse, pokazali poštovanje svojoj doskorašnjoj prvoj zvezdi i uz reči zahvalnosti i ovacije poslali poruku da ga nikada neće zaboraviti. Glavno pitanje koje se postavlja u novinskim tekstovima širom Sjedinjenih Američkih Država jeste: da li je Tre zaboravio da radi svoj posao?
Teško bi se prosečnom Amerikancu mogla objasniti simbolika reči - šilo. Kao šilo. Kao duga igla koja se energično zabode u nešto. Tako je izgledao NBA početak Trea Janga. Mladi plejmejker bio je u stanju da se u punoj brzini zaleti na prodor i odatle bira rešenja. Ako bi čuvar popustio, Tre bi otišao na obruč. Ako bi čuvar izdržao i ostao uz njega i posle prvog koraka, Tre bi se digao na flouter. Brzina kojom je to sve radio našpanovala je te njegove floutere tako da postanu ubitačno oružje. Kada su protivničke odbrane odlučile da ga usmeravaju ulevo, shvativši da im svaki Treov napad udesno pravi ogromne probleme, on je izvežbao onaj dribling, nekada zadnju promenu, nekada promenu kroz noge, kojom upravo u trenutku kada ga odbrana preusmerava izbaci direktnog čuvara i ima poziciju za šut.
Na sve to, Jang je imao sposobnost da zatrpa koš protivnika kada ga krene i to dalekometnom paljbom, nekoliko koraka od linije za tri poena. Kada ga ne krene, nije prestajao da šutira, znao je da je njegov posao da bude najopasnija pretnja. Iz toga je, to ni kritičari nikada nisu osporili, uspevao da spoji saigrače sa košem, ali mu je redovno - i opet često vrlo opravdano - spočitava da nije igrač koji dodaje za dobrobit tima, nego za ličnu statistiku. Merili su mu i prebrojavali koliko je puta odlučio da produži pas i ako nije bio siguran da će biti čista asistencija. Nisu imali puno da broje.
Kako je sazrevao kao igrač i kao čovek, Tre Jang je počeo da menja neke od onih osobina koje su kočile promenu njegovog statusa. Igrao je energičniju odbranu, bio manje sebičan, ali će na ovom mestu kritičari opet opravdano izvući kontraargument: to je došlo u momentu kada je pročitan.
Na naplatu je počela da dolazi Jangova fizička inferiornost koju su odbrane sve više eksploatisale otežavajući mu svaki izlazak iz blokova i napadajući ga dovoljno visoko da nema ni vremena ni prostora da se zaleti onako kako se zaletao. Bez te brzine dobro našpanovani flouteri su počeli da završavaju na drugom obruču bez puno osećaja, a čitav njegov napadački repertoar se svodio na dalekometne trojke. Znate kako je sa takvim šutevima, dikod uđe dikog ne uđe. Uporedo sa tim, sudije su izmenile kriterijum u vezi sa izvlačenjem slobodnih bacanja, pravilo koje je do tada Tre redovno koristio i ubirao njegove plodove sa linije penala.
Ostavši bez nekih od glavnih oružja, ostao je bez samopouzdanja, a kada čovek koji pleše u Medisonu ostane bez tog goriva za unutrašnje sagorevanje, ostaje ranjiv. Tako je izgubio i mesto u timu i status koji je, ako nigde drugo, imao makar u svom timu. Tako je ušao u davno napisan naslov Buce Pavlovića, ako ne simbolički onda bukvalno, "Olako obećana brzina".
Vašington ga čeka raširenih ruku. Zbog toga što je i pored gubitka brzine i vere u svoj napadački arsenal i dalje daleko najbolji napadač Vizardsa. Zbog toga što u svom timu imaju Aleksa Sara, centra koji bi mogao da se razvija uz Trea i da onako kako je napredovao Kapela zahvaljujući Jangu, nadogradi svoju igru. Zbog toga što Tre Jang ima 27 godina i još mnogo sezona pred sobom, ako se prilagodi novom kontekstu. I ako se Vizardsi, što je možda i važnije, prilagode njemu.
U skautskim izveštajima on će i dalje ostati klasičan teniser, a ovo mu je prilika za savršen pasing-šot.
NBA, petak na subotu
01.00: (1,25) Boston (17,00) Toronto (4,40)
01.00: (2,55) Orlando (14,5) Filadelfija (1,60)
01.00: (2,25) Vašington (12,5) Nju Orleans (1,80)
01.30: (2,70) Bruklin (14,5) LA Klipers (1,55)
02.00: (2,60) Memfis (13,00) Oklahoma (1,60)
03.00: (1,85) Denver (14,00) Atlanta (2,05)
03.00: (2,10) Finiks (14,00) Njujork (1,80)
04.00 (1,07) Golden stejt (25,00) Sakramento (8,50)
