Ovo je moja kuća, igrao sam tu, ovo je moja hala, voleo sam nju

U jednoj od završnih scena jednog od Spajdermena - o stripu je reč, ne o filmu - superheroj završi u reci Vilamet, tokom borbe sa svojim arhineprijateljima. Oko reke Vilamet vrti se i čitava sudbina izdavačke  kuće “Dark Horse Comics”, jedne od najvažnijih u mračnom području alternativnog, autorskog stripa. Ako niste čitali Hellboy, ponekad dok pišemo o košarci uspe da nam promakne i topla preporuka. Na jednom starom strip forumu raspravljalo se i o tome koje su sve reke američkog stripa važne i Vilamet nikome nije bio među prvi izborima (pored tolikog Misisipija), ali su svi za tu reku vezivali ponešto što ih intrigira. Ona je bila simbol hipsterskog, čudnovatog, onih heroja koji su preživeli svoju mračnu prošlost i sada voze svoju bicikl sa cegerom preko ramena i brinu o ekologiji. Sve dok ne zagusti.

Kada malo razmislite o Trajlblejzersima, oni su za sve ove godine u Portlandu, tako fino srasli upravo sa takvim identitetom. Ponekad mračni i opasni, uvek drugačiji, ponekad sa Hellboyem u timu, češće “RIP City” kako ih  je još 1970. nazvao lider tima Bill Schonely. Moda centar - o kom će biti dobar deo ove priče ustvari - nalazi se uz samu reku Vilamet.

Toliko je poveznica i kulturnih linija koje spajaju Blejzerse sa Portlandom, a opet bi u prvoj polovini avgusta moglo da se dogodi da u Moda centru, u RIP Cityu, ponekad mračnom i opasnom, uvek drugačijem, više ne igra ovaj tim.

Šestog avgusta će se  u okrugu Multnomah, a 12. avgusta na sednici gradskog veća glasati o menicama koje će direktno odrediti sudbinu igranja Blejzersa u Portlandu.

Pol Alen je tim kupio 1988. godine i sedam godina kasnije završio izgradnju Moda arene. Kada je preminuo 2018. godine Blejzersi su dospeli pod kontrolu konzorcijuma kojim je upravljala Polova sestra Džodi. Ona je u međuvremenu tim prodala Tomu Dandonu, a hala je završila u vlasništvu grada Portlanda u vrednosti od - jednog dolara. Sav novac koji je dobila od Dandona prosledila je u humanitarne svrhe.

Tako su grad i novi vlasnik u poslednje vreme zajedno upravljali halom, deleći troškove u visini od 8 do 10 miliona dolara godišnje, na ravne časti. Kada je došlo vreme da se Moda centar renovira, posle 31 godine bez renovacije, svi imaju drugačije zamisli kako bi podela troškova trebalo da izgleda.

Blejzersi su tako obezbedili 365 miliona dolara od strane države Oregon, ali je, paradoksalno, za njihovo dobijanje potrebno da na lokalu bude izglasana podrška odluci da se obveznice u toj vrednosti, stave na raspolaganje timu. Da uprostimo, ako to ne bude izglasano: Trejblejzersi se verovatno sele iz Portlanda.

Zato se ovih dana vrlo javno raspravlja o tome koje su prednosti i mane ostanka ili odlaska Blejzersa iz Portlanda, a grupe lobista, svaka iz svog ugla, o tome razgovaraju sa vlasnikom Dandonom, koji se nije obavezao da će tim ostaviti u gradu.

Mnogi su se tako ovih dana prisetili nekih od velikih NBA utakmica koje su odigrane u Portalndu. Nije to sportski grad poput Bostona ili Filadelfije, nije u njemu ispisano toliko zlatne istorije kao u Los Anđelesu, ali je bilo toliko utakmica za pamćenje.

Setićete se sigurno onih par velikih duela s početka devedesetih. Majstoricu u finalu Zapada 1990. protiv Finiksa - Dreksler, Porter i Vilijams protiv Čejmbersa i Džonsona, u onome što američke kolege nazivaju vrhuncem radničke košarke. Pa majstorica finala Zapada dve godine kasnije protiv Jute. Pa ona druga utakmica velikog finala kada su išamarali Džordanove Bulse, taman da se na vreme opasulje i dokažu da nisu toliko ranjivi koliko je izgledalo u Portlandu te noći. Uzalud je bilo Džordanovih 39 za 50 minuta na parketu.

I posle, kada je završen Moda centar, bilo je utakmica koje će se prepričavati. Onaj preokret Lejkersa 2000. godine, kada su Blejzersi vodili 15 razlike na ulazu u četvrtu četvrtinu, predvođeni Rašidom Valasom, Pipenom, Stodemajerom, ali su na kraju poraženi od Kobija i Šeka. Ili onaj četvorostruki produžetak protiv Nagetsa 2019.

Sve su to romantična sećanja na noći kada je NBA liga stanovala u Portlandu. Romantična sećanja koja lokalnim predstavnicima, gradskoj upravi, NBA pravilnicima i novom gazdi nisu i ne moraju biti važna. NBA liga često živi od patetike, ali je svojim propisima sputava. Hala mora biti renovirana. Ako se grad i vlasnik ne dogovore, navijačima će ostati samo sećanja.