Đ. PetrinjacPartizanova potraga za Svetim gralom: Ko će vratiti hajp u Humsku
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | sub. 13.06.26. | 08:01
Crno-beli su ranijih sezona imali Željka Obradovića kao garant pune dvorane i euforije, a posle teške sezone potrebno je da Parni valjak pronađe ime koje će ponovo probuditi taj osećaj
Da je moglo i moralo bolje, tu dileme nema. Crno-beli su sinoćnim porazom od Dubaija stavili tačku na sezonu koja nije bila onakva kakvu su klub i navijači priželjkivali. Ovo je sada već pod terminom passe, ali uz jasnu napomenu da ne treba tek tako preći preko takmičarske 2025/2026, nego je studiozno izanalizirati i sprečiti da se istovetne ili slične greške ponove u narednom periodu.
Sigurno da su emocije u crno-belom taboru jake, ali nema mnogo vremena da se strasti preterano smire i ohladi glava, jer je dinamika košarke takva da je potrebno što pre reorganizovati se i krenuti u pravljenje strategije za narednu sezonu, koja će biti, pa možda i najizazovnija za upravu, igrače, navijače i stručni štab od povratka Partizan Mozzart Beta u Evroligu.
Izabrane vesti
Za neke deluje trivijalno, ali ono što je u ovom momentu jedan od ključnih, ako ne i ključni zadatak, za ljude koji vode Parni valjak jeste kako i naredne sezone da naprave što bi današnji klinci rekli "hajp" oko Partizana.
Jasno je, svih prethodnih sezona samo ime Željka Obradovića bilo je dovoljno da gomila pristalica kluba iz Humske pohrli i u prvom talasu kupovine obezbedi dragocene ulaznice za utakmice najvećeg košarkaškog brenda na ovim prostorima, ali crno-beli više neće moći da igraju na adut aure koja je zračila svaki put čim bi najtrofejniji evropski stručnjak kročio na parket Beogradske arene ili nekih od dvorana regiona, pa čak i čitavog Starog kontinenta.
Okolnosti, jesu teške, nezadovoljstva među pristalicama svakako da ima, pogotovo zbog toga što je godina u kojoj su se najavljivali veliki ciljevi završena bez trofeja, plej-ofa i plej-ina Evrolige, ali i uz sijaset drugih stvari. Može se reći da su crno-beli u organizaciono prilično kompleksnom položaju i da im kao "Hleb nasušni" treba neka iskra koja će ponovo da zapali strast među navijačima, jer su na kraju krajeva oni ti zbog kojih klubovi postoje.
Dakle, potrebno je da klub pronađe neko ime koje će da pokrene "masu" još u predsezoni i da nadu i euforiju da Partizan Mozzart Bet ponovo može do velikih dostignuća. Objektivno gledano, bez bilo kakve namere da se neko omalovaži, Đoan Penjaroja i oni igrači za koje se zna da ostaju nisu ti zbog kojih će da se stvori taj osećaj. Čak nije ovde reč o samim rezultatima, već je potrebno ponovo dosegnuti ono ushićenje na sam pomen ili pomisao o crno-belima. Kada je već poznato da će španski stručnjak i naredne takmičarske godine predvoditi Parni valjak, onda je jasno da je neophodno dovesti neku igračku akviziciju koja će biti magnet za navijače, a u isto vreme i potvrda da su crno-beli, bez obzira na turbulentnu godinu i dalje u modi, kao i to da je stvar prestiža gledati Partizan Mozzart Bet.
Naravno, kada se ovako postave stvari, onda je jasno da bi povratak Bogdana Bogdanovića odjeknuo poput atomske bombe, kao i to da bi sam njegov dolazak na mesto na kojem je sve počelo označio svojevrsnu lančanu reakciju i stvorio preko potreban hajp u redovima zateturanog košarkaškog džina. Ipak, jasno je da su šanse za ovako nešto praktično nepostojeće, jer će Bogdanović gotovo sigurno juriti NBA angažman i ostanak u najjačoj ligi na svetu.
Ovo dodatno smanjuje prostor za manevar, a kada se na to doda siromašno tržište, onda je jasno da je situacija izuzetno komplikovana. Kada bi se sada zanemarili razni već ozvaničeni ili neozvaničeni dogovori, kao i to ko je realan, a ko nerealan, jasno je da u Evropi baš i ne vrvi od imena koja će tek tako da privuku publiku i stvore euforiju. Ako ćemo biti potpuni zanesenjaci i baviti se naučnom fantastikom, onda je svakako sigurno da bi igrači poput Saše Vezenkova i Kendrika Nana bacili publiku u trans, ali to je još nerealnije od priče o Bogdanoviću.
Nivo ispod toga bio bi okupljanje dobro poznatih lica iz generacije kojoj je fjnal-for iskliznuo iz ruku. Kevin Panter i Matijas Lesor su čvrsto vezani ugovorima za Barslonu i Panatinaikos, mada tu može da se zagrebe i vidi kakvo je stanje, jer su oba kolektiva dobrano potrešena i spreman za promene. Ime Dante Egzuma jeste nešto što budi emocije kod navijača crno-belih, čak je Australijanac slobodan, ali godinu i po dana bez košarke zbog brojnih povreda. Zenit Džejmsa Nanelija je odavno prošao, tako da je okupljanje dobrog starog društva gotovo sizifov posao.
Ovo je sve samo teorija i možda je lako iz ove pozicije ne baviti se praksom, no ipak, neće moći svi u crno-belom taboru da pobegnu od nimalo jednostavne situacije i potrage za Svetim gralom, koji će ponovo učini da se imena Partizana ostali plaše. Međutim, druge im nema, baš kao ni vremena.