Ponavlja se sezona 2017/18.

Posle nepunih devet kola i ubedljivog poraza u Berlinu Crvena zvezda i dalje je u grupi najslabijih timova Evrolige. Skor od dve pobede i sedam poraza ima još i Zenit koji je nešto kasnije pao u Valensiji, tom društvu možda će se opet priključiti Fenerbahče posle gostovanja u Barseloni, ali tim Andrije Gavrilovića, pre toga Milana Tomića definitivno nije tamo gde je početkom leta želeo da bude.

Gledajući nove košarkaške tokove i transformaciju Evrolige u novi sistem Zvezda se trenutno nalazi tamo gde je bila ona pod komandom Dušana Alimpijevića tokom sezone 2017/18. Devet kola, dve pobede i sedam poraza, s tim što je ona prethodna u toj devetoj rundi kompletirala negativni niz od pet poraza s kojim je zvezdaška javnost tražila promene u timu i reakciju kako sezona ne bi poprimila košmarne konture. Početkom decembra iz Mega Bemaksa stigao je Dilan Enis čiji je boravak na Malom Kalemegdanu bio kratkog daha, da bi polovinom januara doveden Alen Omić čiji je transfer podelio javnost i izazvao revolt tvrdog navijačkog jezgra. Na sve to Zvezda je u ABA ligi imala i učinak od pet trijumfa i dva poraza, dok je sada na 4-3 iz sedam kola. Dakle, dosta je sličnosti...

Pošto sezona s Dušanom Alimpijevićem na čelu nije bila tako davno, mnogi će se setiti da su posle ispuštene pobede nad Baskonijom u polupraznoj Beogradskoj areni kao grom iz vedra neba stigle tri čudesne pobede koje su ponovo aktivirale određene receptore u glavama, pa su se nakratko pojavili apetiti da bi četvrtfinale moglo da bude dostižno. Dobro se pamti onaj brejk u Madridu i bodež Pere Antića, stotka Efesu uz egzotični šuterski koktel Džejmsa Feldina i 29 poena, te ona pobeda nad Valensijom uz novu eksploziju momka korenima iz Dominikanske Republike.

Ono što je, međutim, ta Crvena zvezda imala u odnosu na ovu sadašnju jeste ideja. Ekipu koja je uvek igrala na koš više, pa kud puklo! Današnja Crvena zvezda nema ideju, timsku hemiju, ni postavljen sistem već se od utakmice, do utakmice luta za rešenjima u nadi da će u međuvremenu negde kliknuti. Od Džejmsa Gista na četiri, preko rizika s Čarlsom Dženkinsom kao sekundarnim plejmejkerom i njegovim ostavljanjem na klupi jer ne može da odgovori zadatku koji mu nije primaran, do čestih promena bekovskih kombinacija... Andrija Gavrilović je za kratko vreme uspeo da izazove neku hemijsku reakciju, ali i ubrzo da istroši praktično sve resurse. Ono što bi moglo biti pogubno jesu priče da bivši Tomićev asistent gubi kontrolu nad svlačionicom i njenim strancima, bez obzira da li su one istinite ili ne. O tome se javno govori. Gledajući kako je Džejms Gist sklonjen posle derbija, iako objektivno ne igra ni blizu onoga što je godinama pružao u Panatinaikosu - nema, između ostalog, plejmejkera s kojim može da igra ono što voli -, nije isključeno da Zvezda ima unutrašnjih nemira. 

Otkako je ušla u elitno klupsko društvo Crvena zvezda možda je u tek nekoliko situacija delovala ovako inferiorno i sterilno u odnosu na konkurenciju. Tako nije bilo ni u toj, već pomenutoj, Alimpijevićevoj sezoni. A, o svim problemima ovog sastava pisalo se naširoko, prvo uz tvrdu ogradu da je tek početak sezone i da stvari mogu da se okrenu... Kako vreme prolazi sve je manje realnih mogućnosti da se to i desi, samim tim i da se loš start brani činjenicom da je uvodna faza sezone.

Ako je period na prelazu između dve kalendarske godine vreme kada se vidi pravo stanje tima, Zvezda je u sve većem problemu. Dani prolaze, a ekipa na parketu izgleda sve lošije. Čak ni posle desetodnevnog ciklusa rada u Beogradu. Ovosezonska statistika kaže da je Crvena zvezda drugi najslabiji ofanzivni tim Evrolige sa 72,89 ubačenih poena. Iza Fenerbahčea (73,13) i jedino ispred Asvela (71,44) koji je prošlog petka slavio u Beogradu. Među svim timovima iz donjeg dela tabele Zvezda ima treću najbolju odbranu sa 679 primljenih koševa (75,44 u proseku), što ne deluje tako strašno, ali rezultat nikako ne ide u prilog. Crvena zvezda i pored loših rezultata još nijednom nije bila deklasirana, ali je u Berlinu bila na dobrom putu da se to dogodi. Baš kao i ranije u Tel Avivu protiv Makabija i Istanbulu sa Efesom.Najslabija izdanja u elitnom takmičenju ove jeseni prikazana su protiv dva rivala od šačice onih koji su zaista ravnopravni po jačini – Asvela koji je bez sedam dana treninga bio bolji i Albe bez Pejtona Sive i Tajlera Kavanoa. I to sve pošto je završen taj ciklus u kome se, kako je rečeno nekoliko puta, dobro radilo i dizala forma. 

Zvezda je postala žrtva prevelike ambicije usled odličnih rezultata poslednjih godina i postepenog dizanja lestvice, te nedovoljnih mogućnosti ravnopravne borbe sa sve jačom konkurencijom. Sada je došla do toga da na tržištu nema ni adekvatno stručnog rešenja za klupu, a zbog rekonstrukcije Razvojne lige i sve većih plata u Kini, da se nađe kvalitetno rešenje na pijaci. A opet, najbliža konkurencija u regionu se pojačava. Budućnost je otela Šona Kilpatrika Partizanu ispred očiju i pregovara s Kevinom Serafanom, dok Parni valjak još traži šutera i izvesno način kako da se oslobodi jakog ugovora Artjoma Parahovskog i dovede novog centra. 

A Zvezda? Da li je digla ruke od Evrolige? Da li će neko priznati grešku u sastavljanju tima i pokušati da sanira greške? Šta čeka ekipu po povravku iz Kaunasa? I, da li može da eksplodira kao tih prvih dana decembra 2017. i napravi zaokret?

CRVENA ZVEZDA U EVROLIGI

Sezona 2013/14 – 4/6 u grupi; 3/6 posle devet utakmica. 
Sezona 2014/15 – 6/4 u grupi, 4/10 u TOP 16, ukupno 10/14; 5/4 posle devet utakmica.
Sezona 2015/16 – 5/5 u grupi, 7/7 u TOP 16, ukupno 12/15; 4/5 posle devet utakmica.
Sezona 2016/17 – 16/14 u ligaškom delu; 4/5 posle devet utakmica.
Sezona 2017/18 – 11/19 u ligaškom delu; 2/7 posle devet utakmica.
Sezona 2019/20 – 2/7 posle devet utakmica.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press