Prerane predikcije: Vembanjama MVP, Jokić drugi, Šej ni na mapi

Prošle sezon, Šej Gildžes Aleksander osvojio je svoju drugu uzastopnu MVP nagradu. Konkurencija su mu bili Nikola Jokić i Viktor Vembanjama. Upravo je Francuz glavni favorit za MVP nagradu prema anketi koju je sproveo ESPN. Takođe, očekuje se da on opet bez problema bude i defanzivac godine, nakon što je jednoglasno osvojio to priznanje prošle sezone.

ESPN je anketirao grupu NBA eksperata koja uključuje novinare, urednike i analitičare da rangiraju svoja tri glavna izbora za šest glavnih NBA nagrada. Glas za prvo mesto donosi pet bodova, za drugo mesto tri, a za treće mesto jedan bod. I rezultati su i te kako zanimljivi.

MVP: Viktor Vembanjama

Vembanjama se prošle sezone borio za MVP nagradu, da bi na kraju završio kao treći u glasanju, iza Gildžesa Aleksandera i trostrukog osvajača Jokića. Ipak, Vembanjama je prošle sezone odveo svoj tim dalje u plej-ofu nego bilo koji od te dvojice igrača. Plasman San Antonija u NBA finale prošle sezone je očigledno ubedilo glasače da ga stave na prvo mesto.

Drugi je opet Nikola Jokić. Mada sve zavisi koliko daleko može da dogura sa Denver Nagetsima. Ako ih dovuče do recimo drugog ili trećeg mesta, uopšte neće biti čudno ako srpski centar bude morao da napravi mesta u vitrini za još jedan MVP pehar.

Luka Dončić je na trećem mestu i slično kao i u Jokićevom slučaju zavisi gde će biti Los Anđeles Lejkersi na kraju sezone. Zanimljivo je da je Gildžes Aleksander tek na četvrtom mestu, ali to je to, klasičan primer "umora glasača" i nezamislivo je osvoji treću MVP titulu zaredom.

Ruki godine: Kemeron Buzer

Imena na ovoj listi vas neće iznenaditi, ali je zanimljivo koliko je glasanje bilo izjednačeno, pri čemu su Kemeron Buzer, Derin Piterson i Ej Džej Dibantsa smešteni na prve tri pozicije u izuzetno tesnom razmaku od samo sedam bodova.

Svi ovi igrači su u timovima u kojima će imati ogromnu minutaži i dosta toga će se vrteti upravo oko njih. Ipak, Buzer bi trebalo da ima najveću ulogu od pomenute trojice. Očekuje se da će Memfis u doglednoj budućnosti usmeriti svoju igru oko njega, jer im je potreban igrač u napadu koji može da ponese teret poentiranja i poveže saigrače. Na papiru, on deluje kao blagi favorit, jer Piterson treba makar malo da deli loptu sa Laurijem Markanenom, a Dibantsa sa Entonijem Dejvisom i Trejom Jangom.

Defanzivac godine: Viktor Vembanjama

Ova nagrada je Vembijeva i to je to. Jedino ako ne odigra 65 utakmica pa ne ispuni uslov za osvajanje nagrada.

Ukoliko Vembanjana dostigne minimum od 65 odigranih utakmica, on je apsolutni favorit da ovo priznanje osvaja svake godine. Prošle sezone je jedva ispunio taj kriterijum — i to zahvaljujući plasmanu u finale NBA kupa (koje se inače ne računa kao utakmica regularnog dela sezone) — i postao je prvi jednoglasni pobednik u istoriji ove nagrade.

Prilično je sigurno opkladiti se da će Vembanjana postaviti rekord po broju osvojenih DPOY nagrada u istoriji. To priznanje trenutno sa po četiri osvojene nagrade dele njegov zemljak Rudi Gober, Ben Volas i Dikembe Mutombo.

Šesti igrač godine: Aleks Karuso

Ovde je bilo dosta napeto, jer je konkurencija zaista velika. Karuso je na kraju odneo pobedu sa samo par poena više u odnosu na Dilana Harpera, Adžaja Mičela i Rida Šeparda.

Brojevi u potpunosti ne oslikavaju Karusovu vrednost za Tandere. Karuso može da promeni tok utakmice svojom sposobnošću da preuzima u odbrani i spremnošću da prihvati najteže defanzivne zadatke što je sasvim dovoljno da utiče na igru i baci u drugi plan činjenicu da je prošle sezone šutirao samo 29% za tri poena.

S druge strane, Harper, koji je prosečno beležio 11,8 poena i 3,9 asistencija, deluje spremno za sledeći korak ka statusu NBA zvezde. Bio je jedan od retkih igrača Spursa koji kao novajlija nije delovao uplašeno pred velikom scenom NBA finala. Njegov talenat zahteva ulogu startera, ali dok je tu Dearon Foks, teško da će Harper biti u prvoj petorci.

Mičel je prošle sezone zauzeo visoko mesto u glasanju za ovu nagradu. Njegov poenterski učinak skočio je sa 6,5 poena po meču u debitantskoj sezoni na 13,6 prošle sezone, a odigrao je i dve sjajne runde u plej-ofu pre nego što mu je povreda desnog lista završila sezonu posle tri utakmice u konferencijskom finalu. Ako uspe da nastavi u istom ritmu, pod uslovom da ga zaobiđu povrede, trebalo bi da bude ravnopravan kandidat u trci za ovu nagradu rame uz rame sa svojim saigračem.

Šepard bi trebalo da ima velike koristi od povratka Freda Vanvlita, koji je propustio celu prošlu sezonu zbog povrede prednjih ukrštenih ligamenata. Uloga u kojoj će više igrati bez lopte i imati veću slobodu u napadu pomoći će mu u daljem razvoju, jer će Roketsima očajnički biti potreban njegov šut. Šepard je prošle sezone šutirao skoro 40% za tri poena na sedam pokušaja po utakmici.

Igrač koji je najviše napredovao: Stefon Kesl

Kesl je u svojoj drugoj NBA sezoni napredovao kao šuter, podigavši prosečan broj poena, skokova i asistencija, kao i procente šuta. Međutim, ovaj 21-godišnjak je prošle sezone donekle nazadovao u donošenju odluka na terenu, što je dovelo do većeg broja izgubljenih lopti (3,2 po utakmici).

Drugi na listi je Kejson Volas iz Oklahome. Opet će imati jasnu i važnu ulogu, pa takođe ako dodatno popravi šut, mogao bi da se dokopa ove nagrade. Treći na listi je već pominjani Dilan Harper, a četvrti Amen Tompson iz Hjustona. Mada na njega ozbiljno ne treba računati jer teško da će popraviti poenterski učinak pored Kevina Duranta i Alperena Šenguna, kao i Vanvlita koji se vraća.

Trener godine: Rik Karlajl

Predvideti ko će biti trener godine je maltene nemoguće. Ipak, anketa ESPN-a kaže: Rik Karlajl.

Trener Indijane je samo poen ispred Miča Džonsona iz San Antonija. Prosto, teško je reći ko će kako igrati, ko će kako igrati i gde biti na tabeli, pa je tako trener Jute Vil Hardi treći na listi.

Opet nema Erika Spolstre na ovoj listi. On je prihvaćen kao najbolji trener u ligi, a i dalje nikada nije osvojio nagradu za trenera godine.