Preuzimanje Partizanov penicilin za Zvezdu

Ipak, Barselona je u prethodnoj rundi Evrolige uspela da eksploatiše sve mane crveno-belih i da Partizanu nacrt kako treba da igra protiv Zvezde da bi došao do pobede. Katalonci su imali raspoložene napadače (Vila Klajburna, Kevina Pantera i Darija Brizuelu), ali su utakmicu pobedili na drugom kraju terena, odnosno u odbrani.

Velika prednost Barselone je bila ta što je plejmejker španskog velikana Tomaš Satoranski. Čeh je visok 201 centimetar i to mu daje mogućnost da preuzima trojke, četvorke i petice. "Veličina" Tornikea Šengelije, Jana Veselog, Vilija Ernangomeza, pa i Đoela Pare značajno je otežala bekovima Zvezde da ubace loptu na niski post, a i kada su to uspevali, Domantas Motiejunas, Semi Odželej, Čima Moneke i Nikola Kalinić nisu uvek pronalazili dobra rešenja.

Barselona je značajno usporila protok lopte kluba sa Malog Kalemegdana i to joj je širom otvorilo vrata pobede. U želji da ne pogreše u dodavanju igrači Zvezde su se oslanjali na individualni kvalitet, odnosno jedan na jedan košarku, pre svih Džered Batler, ali i Devonte Grejema. Takva košarka može da funkcioniše, međutim ne 40 minuta.

Preuzimanje Barselone je u velikoj meri smanjilo opcije Milera Mekintajera iz pik end rola. Recimo, kada centar iskače, Kodi ima priliku da "razdvoji" odbranu i krene ka košu, može da da centru koji se kratko otvara, pošalje pas na stranu koji bi raširio i pomerio odbranu i onda otvorio neku novu rupu i tako dalje. Kada je visoki igrač u dropu plej Zvezde takođe ima pregršt opcija kao što su naskok na poludistancu, pas centru koji se odluči na pop, eventualno saradnja sa visokim igračem u vidu "Gortat screen-a", kao i sam prodor direktno na protivničku peticu.

Međutim, "switch" odbrana koju je postavio Ćavi Paskval je isključila sve to opcija i mnogo usporila crveno-bele, a i svela im broj rešenja na minimum. To je prouzrokovalo da Miler Mekintajer odigra najgoru utakmicu u sezoni, ne samo što se ličnih brojki tiče, nego i sam doprinos Amerikanca u pogledu razigravanja ostalih praktično nije ni postao (iako je Kodi imao pet asistencija, bilo je jasno da nije to to).

Za preuzimanje u odbrani potrebno je imati igrače koji to mogu da izvedu, odnosno da mismečevi koji se stvore zapravo ne budu toliki. I tu se postavlja pitanje, da li Partizan ima košarkaše za takvu odbranu?

Prvo bi crno-beli trebalo da pronađu "svog" Satoranskog, a crta se da bi to mogao da bude Nik Kalates. Niži je Grk pet centimetara od Čeha, no iskustvo koje poseduje omogućava mu da "na foru" sačuva nekog višeg od sebe. Bilo to kroz izvlačenje stolice, lukavog podvlačenja i krađe lopte ili pravovremenog postavljanja za faul u napadu. Osnova da Kalates ima veliku minutažu i doprinos - ima.

Iste visine kao Kaltes je i Šejk Milton, iako Amerikanac nije pokao mnogo na defanzivnoj strani parketa. Preuzimanje je nešto što mu je svakako poznato iz NBA lige pa bi sigurno umeo da se snađe. Od bekova tu je još i Dvejn Vašington, mada je za očekivati da Ocokoljić pre pokuša da ga sakrije u odbrani nego da mu udeli neki veći zadatak.

Glavna uzdanica u preuzimanju je definitvno Isak Bonga. Nemac komotno čuva svih pet pozicija, potpuno je nevažno ko je ispred njega, šansa da ga MVP finala Evrobasketa zaključa - nije mala. Naravno, zavisi i da li će Čima Moneke igrati, ali svakako treba očekivati veliku minutažu za Bongu, koji je već bio, a posebno je postao miljenik navijača u ovom teškom periodu za klub.

Sterling Braun je izvrstan na perimetru, kao i Vanja Marinković. Pomoć dole bi im bila potrebna, ali umeju i sami da izbore. Najveći problem je definitivno Džabari Parker koga sve ekipe otvoreno targetiraju, tako da krilni centar i pomenuti Vašington ne bi valjalo da budu zajedno na terenu, osim ako Ocokoljić ne bude bio primoran na to.

Što se tiče centara, Tajrik Džons i Bruno Fernando su izvrsne atlete, ako već upoređujemo sa Barselonom bolje od Veselog i Ernangomeza, tako da i van reketa mogu da odrade posao. Obojicu pritom "vozi" energija sa tribina koja ako bude pozitivna, može dodatno da im podigne kvalitet.

Naravno, i Saša Obradović će sigurno pripremiti ekipu na sve što Partizan može da uradi. Daleko od toga da je preuzimanje bilo kakva garancija trijumfa. Na programu je derbi, meč koji rešavaju sitnice, momenti inspiracije i energija. Košarka i jeste sport energije i ako Partizanovi igrači ne budu leteli po terenu, neće ni pobediti.