Start Ibonove Zvezde u Evroligi: Un paso adelante, por favor!

Novi trener, drugačija filozofija i tim skrojen za brzu, modernu košarku – Crvena zvezda kreće u novu evroligašku epizodu sa jasnim ciljem. Posle sezone koja se ugasila u neslavnom finišu, ekipa sa Malog Kalemegdana kreće od nule, ali sa nikada većim potencijalom da reč "iskorak" konačno pretvori u stvarnost.

Od gotovog veresija, pa onda depresija. Tako je otprilike hronološki tekla prošla sezona u Evroligi za tim sa Malog Kalemegdana. I nije prošlo bez posledica i bez promena. Utisak koji je ostao je taj da ekipa nije valorizovala dobre igre iz većeg dela sezone, kao ni sastav i pojedince koji su u međuvremenu "iskočili" – pre svih Kodija Milera-Mekintajera, Džereda Batlera u određenim fazama i Džordana Nvoru, koji je u napadu bio "go-to guy".

Kada se ta evroligaška kampanja završila neslavno, porazom od Barselone u plej-in okršaju, Zvezda kao da se potpuno ugasila. Jedva je obezbeđen plasman u polufinale ABA lige u kom je Partizan bio znatno bolji, dok je tačku na mučnu završnicu sezone postavio Spartak porazom u poslednjoj sekundi polufinala KLS-a u Nišu.

Sve to uslovilo je kompletno resetovanje kluba, bar kada je u pitanju sportski deo kluba. Došlo je do rastanka sa Sašom Obradovićem, dok je rukovođenje sportskim sektorom u potpunosti preuzeo Miloš Teodosić i odmah se bacio na posao, ali ga je radio u tišini koja je glasno poručivala – treba nam drugačija Zvezda!

Zaokret je počeo sa dovođenjem trenera koji je drugačiji od svih koje je klub imao u bliskoj prošlosti. Izbor je pao na Ibona Navara, čoveka koji je prethodnih godina sa Unikahom iz Malage igrao veoma dobru i veoma dopadljivu košarku, dominirao u FIBA Ligi šampiona, a neretko u Španiji kvario planove Realu i Barsi. Njegov stil košarke i sistem koji insistira na intezitetu, tranziciji i brzini, ali i striktnoj podeli minutaže i forsiranju kratkih, ali efektnih boravaka na terenu jesu nešto što je za Zvezdu novo. I baš zbog toga će biti potrebno vreme da se implementacija tih noviteta sprovede i usvoji.

Tvoj tim povede 16 razlike - tip ti je odmah dobitan

No, remont je bio još potrebniji u timu nakon što su klub napustili Miler-Mekintajer, Bolomboj, Rivero, Jago i Motejunas, dok se Nikola Kalinić i zvanično penzionisao. Jedini igrač koji je već bio dogovoren pre nego što je Teo preuzeo kontrolu bio je Kris Džons, a nakon njega pristigli su Džonatan Motli iz Hapoela (fun fact – igrao sa Teodosićem u LA Klipersima), David Kremer (Real), Patrik Boldvin (NBA) i na kraju, kao šlag na tortu, od Asvela je sa pravom preče kupovine pozajmljen sjajni kombo-bek Nik Vajler-Bab, uz osveženje u vidu domaćih igrača Vojina Medarevića i Andreja Bjelića.

Na oko i na papiru, čini se da je Zvezda jača i popunjenija na svim pozicijama nego što je bila prošle sezone, a možda i najjača od kada igra Evroligu. Budžet je svakako najveći u 81 godinu dugoj istoriji, pa se sa pravom među zvezdaškom publikom i očekuje mnogo. Ali, poučeni nekim prethodnim iskustvima, u koja upada i prošla sezona, prevelikih reči nije bilo. Kao da su svi u klubu i oko kluba svesni da ovo može da bude "ta sezona", ali put je dug i mora se gaziti malim koracima. Prvi korak bile su pripreme...

"NAVAROV KOMUNIZAM", NOVI DNK I PODELA ULOGA

Već od prve zatvorene provere protiv zemunske Mladosti (gde je podeljeno 32 asistencije, od čega su Džons i Vajler-Bab kombinovano upisali 16), preko turnira na Kritu i mečeva na Kipru, prostrle su se jasne konture Navarove filozofije: brzi protok lopte, igra u tranziciji i specifičan "komunizam" u podeli minutaže.

Ibon Navaro za novi Zvezdin početak (©KK Crvena zvezda)

Najbolja ilustracija promene pristupa vidi se u statističkim poređenjima. Prošle sezone u Unikahi, Navarova najčešće korišćena petorka je na uzorku od 50 utakmica provela zajedno svega 40 minuta na parketu! S druge strane, Zvezdina udarna petorka iz prošle sezone (Mekintajer, Nvora, Kalinić, Moneke, Odželej) provela je zajedno preko 83 minuta. Na Kritu je ta doslednost bila na dlanu – samo je Kris Džons u jednom meču odigrao preko 20 minuta (25 protiv Olimpijakosa), dok je "rekord" po broju provedenih minuta u igri u ovim pripremama u vlasništvu Čime Monekea, koji je u poslednjoj proveri protiv Arisa u Beogradu (a usled odsustva lakše povređenog Semija Odželeja) u igri proveo 27 minuta i to je samo izuzetak koji potvrđuje "pravilo".

Pripremni period jasno je ogolio sve mogućnosti, ali i dečje bolesti ovog tima. Razbijanje Milana u četvrtoj četvrtini na Kritu, gde je postignuto 30 poena naspram 18 protivničkih, pokazalo je tečnu košarku i fizičku spremnost, dok je tesan poraz u finišu od Olimpijakosa na Kipru potvrdio koliki je zapravo napadački plafon ovog tima. S druge strane, poraz od istog tog Olimpijakosa na Kritu doneo je otrežnjujući evroligaški šamar, jer je Barcokasova mašinerija i bez Vezenkova ostavila Zvezdu prebijenu na terenu i potpuno izdominirala u ofanzivnom skoku. Dodatna, sasvim sigurno i najveća opomena stigla je sa Kipra, gde je poraz od Arisa od 24 poena razlike uz čak 25 izgubljenih lopti pokazao koliko je ekipa ranjiva kada izađe iz osnovnog fokusa. Ipak, kako je predsezona tu za sakupljanje lekcija, a ne bodova, ova opomena je došla u pravo vreme da se izmeri temperatura i stane na loptu.

Kroz ove pripreme postepeno su se iskristalisale i prve pojedinačne uloge unutar novog tima. Džordan Nvora se ponovo nametnuo kao prva napadačka opcija, što potvrđuju njegove poenterske partije od 25 poena Milanu, 16 Olimpijakosu i 25 Arisu u Beogradu. Pored konstantnog ofanzivnog učinka, izuzetno raduje uočljiv pomak u odbrani, jer je Nvora daleko češće u pravom stavu, pruža veći otpor na postu, a njegovo jurenje blokade s leđa polako postaje njegov prepoznatljiv defanzivni zaštitni znak.