Zvezdina sezona u Evroligi: Plej-of hteli, mnogo započeli, malo uradili

Crvena zvezda je završila učešće u Evroligi sa desetkom. Ne ocenom. Nego brojem pobeda u 34 kola. Upola manje od potrebnog da se nađe u plej-ofu koji joj je bila jedna od želja, pa i ciljeva, što nije ni tajila kada je krenula u izgradnju tima za aktuelnu sezonu, koja je sa angažovanjem Saše Obradovića u prvim danima juna, počela na vreme, i činilo se dobro.

Ambicije su dodatno narasle sa obe strane ograde koja razdvaja tribine od terena kada su u jeku završnice šampionata u Španiji i Nemačkoj, dogovoreni dolasci Džordana Lojda i Lendrija Noka, a nedugo potom i potpisan ugovor sa Korijem Voldenom, verovatno u transferu godine na balkanskim prostorima.

"Svestan sam odgovornosti i velikih očekivanja i spreman da fizički i psihični izdržim to. Crvena zvezda će igrati modernu košarku na obe strane terena. Imam obećanje da će klub podržati da napravimo tim za težak raspored. Cilj je da se što više igrača uključi u rotaciju i da postoji igra za svako takmičenje. Uloge moraju da se znaju. Imamo samo jedan cilj - da predstavimo Zvezdu u najboljem svetlu. Neće svi biti zadovoljni, ali ciljevi su iznad svega. Nije mi problem da se suočim sa svim što me čeka", izjavio je prilikom promocije Obradović koji se sa prvim problemom, i to potpuno neočekivanim, suočio se pre početka sezone.

Dramatičan finiš Evrolige: Kvartet iz Evrokupa navija za Zenit koji nema pravo na grešku

Ne, nije uprava bila problem, niti igrač, već zdravlje Noka. Kamerunac je zbog preskanja srca morao da preskoči kompletne pripreme, što je prinudilo Zvezdu da suspenduje ugovor s njim i da na navrat nanos traži zamenu (Emanuela Terija), jer je iza ugla čekao početak Evrolige.

I to još bez navijača na tribinama, što je s obzirom na to koliko je puta paklena atmosfera u Beogradu (is)topila hrabrost gostujućih timova, posebno u neizvesnim završnicama, ispostaviće se bio veliki hendikep crveno-belima u bezuspešnom pohodu na plej-of.

Koju sedmicu kasnije pošto je stigla zamena za Noka, a pojedini simpatizeri Crvene zvezde će reći bolje da nije, put Malog Kalemegdana su krenuli povratnik Tejlor Ročesti i Džoni Obrajant, koji su, kao i Teri, morali da se uklapaju u hodu (po evroligaškim mukama).

Ako opravdanje za naknadni poziv Teriju leži u pomenutom problemu, onda je teško objasniti zašto je Zvezda mesto prvog plejmejkera popunila tek od četvrtog kola, odnosno prvu napadačku opciju sa visokih pozicija čekala do šestog, jer je i pre starta sezone, bez obzira na početni skor 3-2, bilo vidljivo da joj nedostaje primarni organizator igre, što Volden i Hol sigurno nisu, kao i sigurni poeni iz reketa.

19.00: (1,20) Zenit (19,0) Makabi Tel Aviv (5,00)

Takođe, nesporno je da je Lojd poseduje ozbiljan ofanzivni arsenal. Ali, ne preziva se Džordan, niti se zove Majkl, kao što je Džoniju Obrajantu O "viška" u prezimenu, a nije mu ime Kobi, da bi se Zvezda prekomerno oslanjala na njihovu napadačku slobodu, odnosno individualne kreacije, koje su u pojedinim mečevima, posebno kada je u pitanju centar, više ličile na otužne kreature, zbog čega je sve više počela da srlja u poraze od kojih su najviše zaboleli ne oni ubedljivi, nego rezultatski "sitni", u poslednjim četvrtinama.

Povremeni blesci poput trijumfa nad u to vreme povredama izranjavanim CSKA, Olimpije u Milanu i Valensije, umesto da osvetle put ka plej-ofu, zapravo su zaslepele crveno-bele, koji su i posle otkaza Teriju, pozdrava sa Ročestijem, povratka Noka i angažovanja Kina Koloma nastavili sa tumaranjem u igri, da bi pred kraj godine, posle poraza od Zenita udarili u zid.

20.45: (2,55) Olimpija Milano (14,5) Anadolu Efes (1,60)

Uprava je povukla, čini se jedini moguć potez u tom trenutku, jer je bilo previše (pogrešnih) odluka u selektiranju ekipe koje nisu dale dugoročan rezultat. Promenila je trenera.

Na prvom povratničkom koraku, ne u Evroligi, već ABA ligi, protiv Igokee, dok su se igrači klatili na ivici možda najvećeg rezultatskog poniženja crveno-belih u poslednjih 20-ak godina (gubili su 33 poena u poslednjoj deonici), Dejan Radonjić je mogao jasno da sagleda zbog čega naskuplji tim u regionu prikazuje u Evroligi izdanja obrnuto proporcionalna ulaganjima.

Kraj za zaborav

Od duela sa Panatinaikosom, iako je sezona bila u poodmaklom stadijumu, morao je praktično iz temelja da gradi tim, pre svega poverenje igrača jednih u druge, same u sebe, značajno iskopnelo u prethodnim porazima, što je i zaljuljalo njihovo samopoudanje u ABA ligi čija je titula, ma koliko neko smatrao drugačije, u ovim krajevima ipak prioritet u odnosu na učinak u Evroligi, baš zbog te famozne vajld karte.

Nije mu bilo lako, što se videlo po porazu od Fenerbahčea, kada je crveno-belima "nož u srce" sa zvukom sirene zabio njihov dojučerašnji saigrač Lorenco Braun i od Valensije. Trijumf nad Realom u Madridu tek na trenutak je dao, ispostaviće se kasnije, lažnu nadu Beograđanima da bi mogli da se pomere podalje od začelja, a porazi od Barselone, Efesa, na kom je izlazna vrata otvorio Obrajant (bez obzira na kasniju pomoć prilikom osvajanja Kupa Radivoja Koraća) i Asvela vratili ih u surovu realnost - plej of Evrolige biće i ove sezone neostvarena želja.

21.00: (1,30) Barselona (16.0) Bajern (3,90)

Utehu, bar privremenu, našli su u Žućkovoj levici koju su podigli posle četiri godine i to oslonjenih većinom na domaće snage koje su kako je sezona sve više izmicala, sve više izlazili iz senke stranaca, ali i bez gotovo pola tima zaraženog korona virusom, zbog čega su više od mesec dana Radonjić i saradnici češće gledali u zdravstvene izveštaje nego u sakutinge protivnika, dok su igrači, činilo se, jedva čekali da se putešestvije po Evropi, koje je sve više ličilo na golgotu, konačno završi.

I završilo se, sa skorom 10-24, koji će ostati upisan za navek, ali teško da će se pamtiti dalje od septembra-oktobra, pogotovo ne ako pred kraj maja crveno-beli podignu pehar ABA lige...