Kraj agonije u Ligi nacija: Malo smo dobili od B tima ali se nije mnogo ni očekivalo

Mučenje odbojkašica Srbije u Ligi nacija je završeno. Šestim uzastopnim porazom, Srpkinje su završile učešće pri dnu tabele. Donekle očekivan scenario, ali na kraju i razočaravajući... Mogla je tu i morala još neka pobeda i bod.

Bolje od Srpkinja su danas bile Japanke koje su slavile sa ubedljivih 3:0 (25:12, 25:22, 25:15). Očekivan epilog s obzirom da su Japanke završile takmičenje među četiri najbolja tima i plasirale se na završni fajnal-for turnir.

Podsetimo, uoči takmičenja je odlučeno da Srbija igra u Ligi nacija sa B timom. Ako se to čak može i nazvati B timom. Prioriteti moraju da se znaju.

Srpske odbojkašice ovog leta očekuje učešće na Olimpijskim igrama u Tokiju gde napadaju zlatnu medalju. Jedinu koja nedostaje ovoj generaciji. A potom im sledi odbrana evropskog trona u Beogradu. Kristalno jasno je da Zoran Terzić nije ništa želeo da rizikuje u manje bitnom takmičenju poput Lige nacija i da je želeo da maksimalno odmori i pripremi Tijanu Bošković, Maju Ognjenović, Brankicu Mihajlović, Milenu Rašić, Bianku Bušu i ostale standardne reprezentativke koje su prethodnih godina nizale zlatne medalje za srpsku odbojku, osvojile dva evropska i jedno svetsko zlato, te olimpijsko srebro...

I dok su Terzić i najbolje srpske odbojkašice vredno radili u Beogradu i Ubu, podmlađena selekcija koju je predvodio njegov pomoćnik Aleksandar Vladisavljev je otputovala u Rimini na Ligu nacija da stiče iskustvo i pokaže kakvim potencijalom raspolaže. Ekipa je uglavnom sastavljena od mladih odbojkašica iz domaće lige bez nekog velikog reprezentativnog iskustva. Plus Katarina Lazović kao jedina sa medaljom sa nekog velikog takmičenja pošto je bila član zlatnog tima na prethodnom EP u Turskoj.

Za 27 dana, podmlađena Srbija je odigrala 15 utakmica. Zabeležila je samo četiri pobede i 11 poraza. Iako ni ostale reprezentacije nisu igrale sa najboljim odbojkašicama, ipak je tu bilo dosta zvučnih imena i standardnih reprezentativki. Srbija je bila jedna od najmlađih i najneiskusnijih.

I počela je iznenađujuće dobro. Protiv jake Turske je uzela bod, pa pobedila Poljsku i takođe podmlađenu Italiju. Protiv snažnih Amerikanki je poraz bio neminovan, a usledila je potom pobeda nad slabim Tajlandom. Potom idu očekivani porazi od Holandije i Brazila i pobeda nad rezervnim timom Kine. Sve to do tada je bilo očekivano pa i iznad očekivanja, a onda je usledila crna serija loših rezultata i slabih igara protiv rivala sa kojima se moglo igrati.

Očigledno je da su konkurencija i nemilosrdan kalendar bili previše za ovaj tim Srbije. Nizali su se porazi od Belgije, Kanade, Južne Koreje, Rusije, Nemačke, Dominikanske Republike i danas od Japana. Da li je stečeno vredno iskustvo ili je mladim igračiucama napravljena medveđa usluga, može da se tumači iz dva ugla. Uprkos slabom utisku na kraju, čini se da je Zoran Terzić doneo najbolju moguću odluku u svačijem interesu. Igračice su te koje jesu ili nisu iskoristile šansu koja im se ukazala.

Katarina Lazović je uglavnom pokazivala zašto je A reprezentativka, Sara Lozo i Jovana Kocić da može povremeno da se računa na njih, a Jovana Mirosavljević i Sara Carić nagovestile potencijal koji bi jednog dana mogao da bude materijal za A selekciju. Posebna priča je 16-godišnja Aleksandra Uzelac koja je pokazala da je talenat kojeg treba brusiti i čekati. Sve ostalo je bilo ispod nivoa i zabrinjavajuće.

Ali kada se podvuče crta, Liga nacija zaista nije mogla, ni smela da bude prioritet jer treba apsolutno sve podrediti najboljoj generaciji u istoriji ženskog sporta u Srbiji kako bi Tijana, Maja i drugarice u maksimalno dobrom stanju došle u Tokio i napale zlatnu medalju. A Liga nacija će se vrlo brzo zaboraviti...