Mihajlo Pantić: Pored Novaka i Nikole, imamo i Tijanu Bošković, Ivanu Španović, Dušana Tadića, odbojkaše i vaterpoliste

Ulazeći u svet košarke, Mihajlo Pantić započeo je svoju sportsku avanturu u KK Ušće, a zanimljivo je da je njegov prvi trener bio ni manje ni više nego legendarni Boža Maljković. Kao profesor, Pantić ističe da je Boža preuzeo inicijativu i započeo trenirati njega i njegove prijatelje. Među tim dečacima bio je i budući košarkaški as Žiža Maksimović koji je kasnije igrao za Crvenu zvezdu i Rabotnički. Pored Žiže, više igrača iz te generacije igralo je u beogradskim klubovima kao što je Kadinjača.

 "Poveli smo KK Kadinjaču kroz pet nivoa takmičenja tokom pet godina, napredujući iz godine u godinu", ističe profesor Pantić.

 Da li ste tada naslućivali da će Boža postati tako veliki trener?

"Bili smo deca i, osim košarke, imao sam i druge sfere interesovanja. U to vreme, nismo imali iste mogućnosti kao današnja deca. Pored košarke, imao sam još jednu strast – čitanje. Moji drugovi su se šalili jer je od trideset đaka u generaciji samo pet ili šest čitalo knjige. Pored obavezne lektire, ja sam čitao knjige iz bogate biblioteke svoje mame. Ne bih bio iskren kada bih rekao da sam tada znao da će Maljković postati međunarodno priznat trener. Međutim, Boža se izuzetno istakao u radu sa nama i zato ga je Ranko Žeravica pozvao da bude asistent u Crvenoj zvezdi. Veoma brzo je dobio ponudu iz Jugoplastike i postigao ono što je uspelo samo Obradoviću. Sa sedamnaest ili osamnaest godina, bili smo izuzetno ponosni na našeg prvog trenera, koji je bio u Zvezdi, a potom u Splitu. Ekipa Jugoplastike je okupljala igrače od Makedonije do Slovenije."

Sigurno postoji utakmica koje se rado sećate?

"Igrali smo kvalifikacije za Kup sa Zvezdom u KK Kadinjači. Prošli smo nekoliko rundi u kupu zahvaljujući tome što je Novi Beograd imao razne ekipe, a svaki blok je imao svoj klub. Zvezda je došla kod nas u jednom kolu Kupa. Dogovorili smo se da svih deset igrača nastupi i borili smo se svesrdno, a Žeravica je bio ljut na svoje igrače. U jednom trenutku, Zufer Avdija je pokazao vrhunsko umeće, izvodio egzibicije, zakucavao, a sećam se da sam i ja dao sedam poena Zvezdi. Na kraju, veliki klub je pobedio, mi iz Kadinjače smo se povukli u bife u Bloku 30, pijuckali smo piće, a Ranko je držao svoje igrače u svlačionici punih 45 minuta. Mi smo sve slušali i kao beogradski mangupi se smejali. U toj ekipi je bio i čuveni Boban "Trta" Janković, koji je kasnije doživeo veliku tragediju."

Za koji klub navijate?

"Za Partizan, naravno. Redovno sam posećivao dvoranu Ranko Žeravica. Kada su se preselili u dvoranu Aca Nikolić, imao sam problem jer sam gubio pola dana zbog putovanja i povratka na Novi Beograd. Sada mi je Arena blizu kuće, ali zbog obaveza ne stižem često da prisustvujem utakmicama."

Koliko uspevate da pratite Đokovića i Jokića?

"Apsolutno, svakako. To su trenuci koji su neverovatni. Iz ovog okruženja proizišlo je ne samo jedan već deset sportista koji su u samom vrhu svetskog sporta. Pored Novaka i Nikole, imamo i Tijanu Bošković, Ivanu Španović, Dušana Tadića, pa čak i kolektivne sportove kao što su odbojka i vaterpolo, gde deset reprezentacija igra na ozbiljnom nivou. Mala zemlja sa ograničenim resursima iznedrila je svetskog broja jedan u tenisu. Nadalje, imamo i najboljeg košarkaša na svetu sa više srpskih igrača u NBA ligi, kao i više naših igrača u Evroligi."

Kako gledate na trku naših večitih rivala sa evropskim velikanima?

“To je surovost savremenog sporta. Ukoliko niste spremni da platite ispadate iz trke. Više nema čekanja, igrači se ne gaje, ne doziraju, nema vremena od četiri, pet godina. Ako za godinu ili dve ne pokažeš kvalitet kaže ti se doviđenja i prijatno. Španci, Grci, Italijani svake godine u rosteru zamene više košarkaša. Iz Makabija ne znam igrače jer svake godine zamene po sedam-osam igrača”.

Kako posmatrate sastav Partizana?

“Ostaje Naneli kao jedan od strašnih igrača. Iskusan, a trener Obradović ga savršeno funkcionalizuje. Tačno se zna gde je, šta treba da uradi, kada treba da uđe, samouveren je i fenomenalan igrač. Tu su Panter, Ledej, Avramović koji je odličan, a potrebni su bek, dva plus jedan, jer se uvek neko povredi. Smajilagić je odličan, Koprivica može puno, ali je u reketu potrebna zver. Protiv tornjeva iz Reala, Monaka, sada Panatinaikosa, treba jedno čudo. Sa stanovišta kvaliteta mi nemamo puno od ABA lige jer osim naših timova samo Cedevita Olimpija i Budućnost doprinose kvalitetu. Mi smo ugasili košarku u Srbiji, gde su nam Leskovac, Kraljevo, Čačak, Vršac, Kragujevac…”, pita se veliki zaljubljenik u sport profesor, književnik, kritičar i urednik Mihajlo Pantić koji će uskoro biti naš dobrotvorni kladilac.

PIŠE: Đurđe Mečanin 

djurdje.mecanin@mozzartbet.com