Kraljica je kraljica. Ako gledamo širu sliku, u odnosu na Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo, šampionat Evrope možda jeste takmičenje nižeg ranga u ovom sportu, ali kada se održava u neolimpijskoj godini, kao sada u Birmingemu, svakako je centralno atletsko nadmetanje u kalendarskoj godini. I zato, za mnoge ljubitelje esencijalnog sporta, koji uživaju u dramatičnosti kakvu može da donese samo borba za stotinku manje ili milimetar više, ova sedmica (10-16. avgust) donosi poseban užitak. Vreme je za njeno veličanstvo!

Evropsko prventsvo u atletici neguje tradiciju dužu od 90 godina. Već od svog trećeg izdanja, odmah nakon Drugog svetskog rata, postalo je zajedničko takmičenje za oba pola, a od 2010. godine je bijenalno i ovo će mu biti 27. izdanje, ali, zanimljivo, prvo ikada održano u Velikoj Britaniji.

Upravo britanski atletičari najuspešniji su u istoriji evropskih prvenstava sa 127 zlatnih, a ukupno 338 medalja i sa 98 prijavljenih takmičara pokušaće da ponove učinak organizatora sa prethodna dva prvenstva, kada su Italijani, odnosno Nemci, bili najuspešniji na “domaćem terenu".

U prvom planu je svakako Dina Ašer-Smit, koja bi osvajanjem još jedne zlatne medalje dostigla rekord Sandre Perković sa sedam najsjajnijih odličja na kontinentalnim prvenstvima. Hrvatska šampionka u bacanju diska propušta ovu sezonu, a britanska sprinterka, inače branilac titule na 100 metara, takmičiće se i u toj, ali i u duplo dužoj sprinterskoj disciplini, dok je Kili Hodžkinson takođe snažan adut domaće selekcije, kao prvi favorit u trci na 800 metara, gde juri treće uzastopno zlato. Baš kao i Metju Hadson-Smit na 400 metara (i u štafeti 4x400, što su discipline u kojima je dva puta osvajao duplo zlato na EP)...

Finalna trka dama na 100 metara ukrasiće program već večeras (22.50 č), prvog dana takmičenja, dok će se najatraktivnije nadmetanje muškaraca održati sutra uveče u isto vreme, sa braniocem dvostruke uzastopne titule, evropskim rekorderom, dvostrukim olimpijskim šampionom iz Tokija i jedinim evropskim finalistom na OI u Parizu, Marselom Džejkobsom kao prvim favoritom (ima i najbolje vreme ove sezone – 9,96 sekundi – od svih takmičara). Prema ovosezonskim rezultatima, glavni konkurenti biće mu domaći takmičari Glejv, Azu i Hinčlif, te Oven Ansa, koji predstavlja Nemačku.

Ko će biti (naj)brži? (@AFP)

Generalno, u Birmingemu će nastupiti desetoro šampiona sa prošlogodišnjeg SP u Tokiju. Jednog ćemo takođe na delu videti večeras u borbi za zlato, Francuza Džimija Gresijea u trci na 5.000 metara. Tu su i Portugalac Isak Nader (1.500 metara), italijansko 21-godišnje čudo u skoku udalj Matija Furlani (ipak nije prvi favorit, u konkurenciji dvostrukog uzastopnog olimpijskog pobednika Miltiadisa Tentoglua), Kubanac koji se takmiči pod portugalskom zastavom Pedro Pičardo (troskok), već godinama neprikosnoveni Šveđanin u bacanju diska Danijel Stol, Nemac Leo Nojgebauer (desetoboj), Švajcarkinja Ditađi Kambunđi (100 metara sa preponama), Špankinja Marija Perez, koja će se takmičiti u novoustanovljenom polumaratonu u brzom hodanju (umesto dosadašnje trke na 20km). Kao i još dvoje takmičara koje želimo posebno da istaknemo.

Neverovatnu Femke Bol i jednog, jedinog, najvećeg - Armanda Duplantisa, trostruke dobitnike godišnje nagrade za najboljeg evropskog atletičara u poslednje četiri godine. Holanđanka se naosvajala medalja na svim velikim takmičenjima (četiri olimpijske, sedam svetskih, šest evropskih), ali na 400 metara sa preponama (uz ušešće u štafeti 4x400m), a sada je promenila disciplinu i u Birmingemu će se nadmetati na 800 metara. Tu poslasticu gledaćemo u petak uveče od 22.45 (dan ranije je polufinale) a, uz gore pomenutu Hodžkinson, te 22-godišnju Švajcarkinju Odri Vero, koja je nedavno u Parizu istrčala neverovatnih 1:53.80, mnogi su je unapred proglasili centralnom trkom šampionata. Naravno, Bol će pokušati da pomogne svojoj reprezentaciji da odbrani titulu u ženskoj štafeti 4x400m.

Na drugoj strani, sveže oženjeni popularni Mondo je odavno prestao da se takmiči sa konkurencijom i nadmeće se jedino sam sa sobom i sopstvenim limitima, koje je probijao već 15 puta (rušio svetski rekord). Trenutna granica, od marta ove godine, iznosi 6,31m, mada je nedavno, baš kod kuće, na mitingu Dijamantske lige u Stokholmu, doživeo da posle 40 uzastopnih pobeda prvi put ne završi kao prvoplasirani na nekom takmičenju nakon tri godine. Spektakl u skoku s motkom otvara poslednje veče Evropskog prvenstva, u nedelju od 20.30.

Pvog dana takmičenja na zaletište će još dvoje aktuelnih olimpijskih šampiona. Nemica Jemisi Mabri (ex Ogunleje) predvodiće pretendentkinje na najsjajnije odličje u bacanju kugle, mada se veće šanse daju Holanđanki Džesiki Šilder, koja je ove godine bacala preko 21 metra, dok ogromnu pažnju privlači Norvežanin Jakob Ingebrigtsen, muškarac sa najviše zlatnih medalja u istoriji ‘autdor’ Evropskih prvenstava – ima ih šest, pošto je na poslednja tri takmičenja bio pobednik i na 1500 i na 5000 metara. Sada međutim, zbog operacije Ahilove tetive, uopšte nije nastupao ove sezone i, iako se nalazi na startoj listi takmičenja na 5000 metara, pitanje je koliko može posle dugog perioda oporavka.

Još jednog sjajnog Norvežanina gledaćemo večeras, doduše u mešovitoj štafeti 4x400m, a ono najbolje od Karstena Varholma, svetskog rekordera, olimpijskog šampiona iz Tokija i bivšeg svetskog i aktuelnog evropskog trostrukog uzastopnog prvaka, na 400 metara sa preponama očekujemo u finalu u petak uveče.

Za ljubitelje statističkih pikanterija, dodajmo da će najstariji takmičar biti portugalski veteran u brzom hodanju Žoao Vieira (prošlog februara napunio 50 godina), a najmlađa grčka sprinterka Apostolia Antonatu, prijavljena za štafetu 4x100 metara, rođena 28. decembra 2009. godine.

U skladu sa inicijativom koja je započela od prethodnog šampionata u Rimu, desetoro takmičara sa najboljim performansima na predstojećem EP biće krunisano zlatnom krunom i nagrađeno sa po 50.000 evra. Ova nagrada se dodeljuje najboljim takmičarima (i ženama i muškarcima) u određenim grupama disciplina (po pet u obe konkurencije).

DA NAM 13 NE BUDE BAKSUZAN BROJ

Što se naših atletičara tiče, imaćemo u Birmingemu (nadamo se ne baksuznih) 13 takmičara u svim grupama disciplina, osim srednjih i dugih pruga. U muškoj konkurenciji, to su: Darijo Bašić Palković na 200 metara (lični rekord 20,75, najbolje u sezoni 20,75), Mihajlo Katanić na 400 metara prepone (LR 49,66, NS 49,66), Luka Bošković u skoku udalj (LR 8,23 m, NS 8,23 m) i Armin Sinančević u bacanju kugle (LR 21,88 m, NS 20,59 m). Među damama: Aleksandra Pešić na 400 metara (lični rekord 52,69, najbolje u sezoni 52,96), Milica Emini na 100 metara sa preponama (LR 12,99, NS 13,16), Mina Stanković u hodanju na putu 21,097 km: (LR 1:37:18, NS 1:37:18), Milica Gardašević u skoku udalj (LR 6,91 m, NS 6,66 m), Ivana Španović u troskoku (LR 14,41 m, NS 14,41 m), kao i Aleksandrija Mitrović (LR 13,92 m, NS 13,92 m), Angelina Topić u skoku uvis (LR 2,00 m, NS 2,00 m), Adriana Vilagoš u bacanju koplja (LR 67,22 m, NS 63,83 m), kao i Marija Vučenović (LR 62,25 m, NS 57,48 m).

Njih petoro – Ivana, Angelina, Adriana, Marija i Luka – ispunilo je normu za EP, ostali su se kvalifikovali tako što su bili plasirani među 36 najboljih u trkačkim ili 30 u tehničkim disciplinama, pa među pobrojanima i treba tražiti potencijalne osvajače medalje, a svakako da će najviše pažnje biti usmereno ka Angelini Topić, Adriani Vilagoš, kao i Ivani Španović. Srbija se od poslednjih šest kontinentalnih šampionata na otvorenom samo sa jednog vratila bez odličja, na ostalih pet osvajala je najmanje po dve medalje.

Trećeplasirana sa Svetskog prvenstva prošle godine, Angelina ima zanimljiv niz na kontinentalnim nadmetanjima na otvorenom – bronza u Minhenu 2022, pa srebro u Rimu 2024... Da li je vreme za najsjajnije odličje? Ona u Birmingem stiže sa ličnim i državnim rekordom od 2,00m, visinom koju je prvi put dosegla upravo ove sezone. Samo jednom taj rezultat nije bio dovoljan za mesto na pobedničkom postolju na prvenstvima Evrope, dok je u poslednje vreme često donosio pobede čak i na najvećim takmičenjima – kao, na primer, na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine. Od evropskih skakačica ove godine bolji rezultat ima samo olimpijska šampionka Jaroslava Mahučih, koja je preskočila 2,03 m. Kvalifikacije su na programu u četvrtak pre podne, a finale u subotu posle 21 čas.

Adriana Vilagoš je na dva prethodna evropska prvenstva osvajala srebrne medalje. Tada su od nje bile bolje Grkinja Elina Cengo, pa Austrijanka Viktorija Hadson. Ova druga je trenutno na trudničkom odsustvu, prva je daleko od šampionske forme. Nije ni 22-godišnja devojka iz Vrbasa prišla svom maksimumu do sada ove sezone, najbolji rezultat joj je 63,83m, mada je čak i to drugi najbolji rezultat godine, iza Norvežanke Sigrid Borge, koja je koplje bacila 65 metara, mada nije konstantna, baš kao ni Letonka Sietina, osvajačica srebrne medalje na prologodišnjem SP u Tokiju. Podsetimo, Adriana je tada u kvalifikacijama prebacila 66 metara i bila najbolja, ali je u finalu nastupila ispod očekivanja i završila kao osma, a opet treća najbolja Evropljanka. Zato, nije nimalo nerealno očekivati medalju. Kvalifikacije su u petak oko podneva, a finale poslednjeg dana takmičenja, u nedelju od 20.30 časova.

Ivana Španović (@AFP)

Najzad, situacija sa Ivanom Španović umnogome podseća na onu koja trenutno važi za Novaka Đokovića. Dobro, ona svakako nije najbolja na svetu svih vremena, čak ni u svojoj disciplini - jedan je Nole – ali jeste najbolja srpska atletičar(ka) svih vremena i jeste u fazi karijere kada, nakon što je uradila i više nego dovoljno da zauvek bude upisana u istoriji svetske atletike i srpskog sporta, sa statusom veterana nastupa za svoju dušu, zato što je, kako kaže, i dalje uzbuđuje da se takmiči na najvišem nivou.

Godine čine svoje, promenila je i disciplinu, a još je prilično “nova” u troskoku da bi i sama smela da se upusti u prognoze. Zato onih sedam medalja sa evropskih šampionata, od kojih dve zlatne na otvorenom, možda nemaju tu težinu, ali daju Ivani iskustvo kakvo neće imati niti jedna njena suparnica na zaletištu u Birmingemu. Bila je šesta na SP u dvorani, ali tokom pripremnog perioda za ovo EP nije baš sve išlo po planu. Između kvalifikacija, koje su već večeras (20.55) i potencijalnog finala (četvrtak od 20.40) velika je pauza, što je takođe novina sa kojom će se prvi put susresti na velikim takmičenjima.

Od ostalih naših reprezentativaca, prvog dana takmičenja pratićemo Armina Sinančevića u kvalifikacijama od 13.30 časova, potencijalno u finalu večeras od 21.30, Luku Boškovića u kvalifikacijama pola sata iza podneva, te Milicu Emini, takođe u kvalifikacijama od 20.35, dok će uz Ivanu Španović u kvalifikacijama u troskoku večeras nastupiti i Aleksandrija Mitrović. Dakle, već danas program ‘u fulu’!

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Vreme je za njeno veličanstvo: Najbolji atletičari Evrope na okupu; Angelina i Adriana naše nade

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva