E, pa prevarili ste se, gospodo: Jedino Nadal može da se zove favoritom protiv Novaka u Parizu

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

Pored svih onih ustaljenih fraza kojima bismo opisali Novaka Đokovića, poput teniski kralj, najbolji svih vremena, mentalni gigant, Novak je istovremeno miljenik nacije zbog kojeg članovi prosečnog srpskog domaćinstva ne mogu da sede mirno pred televizorom. Ustaju, pljuju, psuju, viču, pa stiskaju pesnicu... Uvek neka tenzija kako krene da se približava završnica grend slem turnira.

Nekada su je potpirivali epski okršaji sa Rafaelom Nadalom, danas je krivac bio Karlos Alkaras jer tenisom koji je prikazao do polufinala zaista je odavao utisak momka koji ima snage da se rva sa osvajačem 22-grend slem titule.

"Kako sam nervozan kao da ću ja da igram", stigla je poruka od kolege dva sata pre početka meča.

Laganim korakom ka kompleksu Rolan Garosa, usputno ćaskanje sa ljudima što užurbano koračaju ka kapijama. Na pitanje idu li na polufinalni spektakl Đoković - Alkaras odgovori mahom potvrdni, na naredno ko im je favorit za plasman u finale ne možeš pronaći čoveka da ne viče Alkaras - "Biće najveći igrač ove decenije", "Ima mnogo više konjskih snaga", "Gotovo je Đokovićevo vreme...", govorili su prolaznici. Tek dvoje na kraju od desetak ispitanih rekoše da veće šanse daju Novaku.

U kompleksu standardno vrvi od sveta. Ali su ljudi nešto tiši nego obično. Zatišje pred buru. Petnaest hiljada srećnika moglo je da gleda okršaj sa tribina stadiona Filip Šatrije. Saznali smo da su se na zvaničnim "švercerskim" sajtovima na dan meča karte prodavale i za neverovatnih 4.000 evra!?

Ko nije upao na Šatrije, pa i nije mu bilo tako loše. Ako nije navijač Karlosa Alkarasa. A bilo ih je poprilično. Sudeći prema buci, odnos 70-30, ili 80-20 u korsit Karlitosa. I bili su glasni. Osim onih u španskim dresovima i sa zastavama, ostali su svoje prisustvo, odnosno pripadnost obelodanili kada se na video bimu pored Šatrijea pojavio Alkaras spreman da izađe na teren. Odjedno navijačka atmosfera, značajno glasnija od one što je zaživela nakon što se Novakov lik pojavio.

Ali bilo je i Srba iz Srbije iz dijaspore, iz čitavog sveta. Malo, malo pa crveno, plavo, bela trobojka, pa poneki dres fudbalske reprezentacije. Zatim i raspevana, šarolika grupa. Da su folklorni ansanbl zvali bi se KUD "Novak Đoković".

Na pitanje govorite li engleski, kolovođa se javlja, a kolovođa je žensko. "Ma ja sam ti bre Srpkinja! Polu-Srpkinja, ali znam da pričam. Ovde su ti ljudi iz Singapura, Maroka, Tunisa, sa Kipra, iz Italije, Meksika... Ali smo ti svi srcem iz Srbije", poziraju za fotku, a pre nego što nastaviše dalje, pohvališe se Novakovim obeležijima.

Dekoracije na Farmerkama, Đokovićev potpis na maski molbilnog telefona, fotografija sa Novakom isprintana na majici "Ovo smo se slikali 2015. godine na aerodromu u Abu Dabiju", priča jedna, a druga nastavlja: "Potpisao mi je masku prošle godine isto u Parizu, ali na mastersu."

Pesma počinje, raspevana družina se sita iskakala pre nego što se izgubila u masi. Približava se naredna grupa, manja, ali usklađena. Otac, sin i drug odeveni u iste majice - Džoker. Željko, Tomislav i Denis, naši ljudi iz Švajcarske. Krenuli po klopu pre nego što počnu da uživaju u kartama za Šatrije kupljenim četiri meseca ranije.

"Nezgodan je ovaj Alkaras", malo bismo da izazovemo reakciju, a javlja se Toma kao najiskusniji vođa puta "Sad je ovaj mali naišao na malo tvrđi orah".

U ležaljeke ispred video bima nije bilo trika da se uvalite ni dva sata pre meča. Francuska mahom starija gospoda to rezerviše po principu, baci dukus, torbicu i mesto je naše. Raširili su ljudi peškire, dukseve, jastučiće, posedali na travu, gde god vidokrug hvata ekran. Kako je meč počeo igla nije imala gde da padne.

Sunce prži, većina dobro pripremljena. Kačketi i šeširi na sve strane, počeše da iskaču kreme za sunčanje. Izgleda da se koriste i kada niste na letovanju. Počinje meč, Novak pravi rani brejk. Obaveštenje na video bimu javlja - "Meč je moguće pratiti i sa tribina Suzan Lenglena, postavljeno je veliko platno", reči koje su izazavale stampedo. Stotine ljudi kreće u trk ka drugom najvećem stadionu Rolan Garosa. Sunce i dalje prži samo je malo udobnije jer imate naslon, a i povremeno pirka vetar.

Novak dobija prvi set i gasi Alkarasove navijače.

"Idem da perem suđe, nemam živaca za ovaj tenis", u sred drugog seta ponovo se oglasio kolega s početka priče. Mislite da je prestao da gleda? Kao i svi Srbi kojima Novak igra po živcima. Unervoze se, izađu iz prostorije i posle par poena, ili gema se vrate pred ekran.

Alkaras: Ko kaže da nije nervozan kada treba na teren sa Novakom – taj laže! Teško sam se kretao, osetio grč u celom telu…

Alkaras pojačava, pojačava i Lenglen. Kako je samo grunulo nakon onog majstorskog poteza u drugom setu posle kojeg mu se i Novak Đoković poklonio. Uspeo je Karlitos da spasi brejk loptu i povede 6:5, a Lenglen se raspevao. Orilo se "Vamos, vamos". Ne zadugo. Izađeš sa stadiona da napuniš flašicu vodom i osvežiš se, a od malopređašnje energije ostali samo dugmići.

Španca jedu grčevi, jedva se kreće, Novak ga čisti sa terena. Čuju se uzvici Nole, Nole, Nole, Nole, ali tišina Alkarasovih i španskih navijača glasnije govori. Nit' Rafe da igra u svom dvorištu, nit naslednika mu da stane na put Novaku Đokoviću, da ga spreči da istog tog Rafu prestigne po broju grend slem titula.

Po završetku nepregledne gužve. Mahom od onih što čekaju klopu i piće, delom zbog novog punjenja Šatrijea za meč Ruda i Zvereva. Momak i devojka iz Španije usklađeni kao i oni naši Švajcarci, sa majicama "Nedostaješ nam Rafa, brz oporavak".

Izgleda da je Španiji i svima koji od prvog dana zvižde Novaku Đokoviću. Ipak je to, čast izuzecima jedini čovek koji na Rolan Garosu može da se zove favoritom protiv srpskog teniskog giganta, a da na kraju taj epitet i potvrdi.

Čitavo popodne u znaku Karlosa Alkarasa i neskromnih ubeđenja da će samo zato što je svetski broj 1 i ima odličnu sezonu na šljaci, preslišati osvajača 22. grend slem titule. E pa prevarili ste se gospodo. Stara garda se još pita.