Gledaćete vi još našeg Mesija!

Želite li još? Može. Zamislite kakav je to div od igrača koji je na svoja rekordna 83 grend slem učešća uspeo da se čak 55 puta plasira u polufinale! Na dve trećine svih odigranih turnira, bio je među četiri? Nestvarno, kapa dole, Novače. Alal ti vera. To ne može niko.

Dugo, dugo će se prepričavati ono što je na najvažnijem mestu sveta tenisa, viđeno u utorak, u meču u kojem su Đoković i Ože-Alijasim, da momku iz Montreala ne oduzmemo baš ništa od zasluga za spektakl, priredili ljubiteljima belog sporta. London je dan ranije imao prilike da vidi premijeru novog filma Kristofera Nolana, dugo čekanu "Odiseju" sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi. Tri sata neviđene filmske epike, snimljene po ultramodernoj tehnologiji, film od kog se očekuje da narednih meseci puni bioskopske dvorane širom planete.

Ali samo dan kasnije, u jugozapadnom delu Londona, mogli smo da gledamo sličnu, tenisku Odiseju, jednog epskog teniskog junaka, uživo, bez veštačkih efekata, bez napisanog scenarija, koji uz pomoć svog mača (reketa) i nesalomive volje, savladava sve Scile i Haribde koje je pred njega postavljao 13 godina mlađi Kanađanin, kojem ni duplo veći broj asova i vinera, nije pomogao da teren ne napusti pognute glave. Vredelo je dati svaku funtu, svaki peni da se svedoči nečemu što spada u red istorijskih, najspektakularnijih mečeva viđenih na londonskoj travi poslednjih decenija.

Ože-Alijasim je možda najviše pomogao mlađem kolegi, šampionu Janiku Sineru, ali pravda je u tome što će Đoković posle londonske teniske Odiseje od kola do kola, od zelenog ostrva do ostrva, sada imati dva dana da se presabere, izglanca oružje i upusti se u petak u polufinalnu bitku sa braniocem trofeja, od kog je prošle godine na istom mestu bio glatko poražen.

Razlike su već sad, drastične. Očigledne. Novak kao da odbija da ovaj Vimbldon napusti nezavršenog posla, što će reći, rešen je da konačno "padne" i taj osmi pehar i da se stavi tačka i na tu dugo željenu i očekivanu 25. grend slem titulu. Ako nas meč sa Ože-Alijasimom nije uverio da to stvarno može, onda nas neće uveriti ništa.

Jasno je, u petak ćemo imati finale pre finala. Svaka čast onoj drugoj polovini žreba, ali mečevi Đokovića i Sinera (ili Alkarasa) postali su poslednjih godina nešto ultimativno najveće. Oni su simbolika tenisa koji stoji na rascepu dve ere - one koju oličava Đoković, kao poslednji i najčvršći član velike trojke sa njim, Rafom i Federerom i ove koja je već došla, ali ne može da dođe još do punog izražaja upravo zbog njega.

Možda slučajno (ili ne?), ali bilo je to veče u kojem su dva heroja sporta današnjice, Lionel Mesi i Novak Đoković, rođeni te iste 1987. godine u razmaku od svega mesec dana, odbili da izgube, iako je mnogo toga ukazivalo da bi to moglo da im se dogodi, jer su se opasno igrali s vatrom.

Nekako paralelno, na dve tačke planete, na rastojanju od 6.750 kilometara, Đoković i Mesi, jedan fudbalskom loptom, drugi magičnim potezima reketa, kovali su gvožđe i kao pravi bogovi vatre i podarili čovečanstvu dva nezaboravna događaja, dva dragulja, kao dva istinska Prometeja sporta. Od njihovog vrhunskog čina i Bogovi su padali na teme.

I padaće još, jer Novak ne namerava da stane. Ustvari, on ne ume da stane. On kao da i dalje čezne za tim triler momentima, na koje nas je navikao tokom bujne i plodne karijere, kada je sa Federerom, Marijem i Nadalom, vodio neviđene bitke na terenima širom planete.

Na pitanje kako je došao do još jedne ovakve pobede, rekao je:
"Dobio sam meč reketom i sa mnogo srca, tako što samo morao da prebrodim mnoge teške i nervno stresne trenutke. Šta da kažem? Ovo su momenti zbog kojih još igram tenis. Želeo bih da je ovo bilo finale, tako da ne moram da brinem kako će mi telo reagovati sutra, ali ipak sam srećan zbog pobede", poručio je Đoković.

Nešto kasnije, umoran, ali vidno srećan, pred novinarima, upoređen je sa Mesijem i čudima koja Argentinac pravi na Mundijalu u SAD, Kanadi i Meksiku.
"Da, voleo bih samo da sam mogao da igram 90 minuta, kao on...", nasmejao se Novak.

Slede dva dana tišine. Dva dana vidanja rana i pripreme za novo poglavlje, jer priča nije završena. Miris baruta se već oseća u vazduhu iznad Londona.

Uz jedan dodatak, da počinjemo ozbiljno da sumnjamo u to da se za sve pita "Otac vreme". Da je moguć teniski meč između vremena i Novaka Đokovića, u jedno smo sigurni, Novak bi našao način da ga pobedi. Budite ubeđeni u to.

VIMBLDON, ČETVRTFINALE

Sreda

15.10: (1,80) Fric (2,00) Zverev

15.40: (1,35) Koboli (3,20) Feri

Polufinale

Petak

(1,30) Siner (4,00) Đoković

*** kvote su podložne promenama