Nikada nisu imali igrača iz top 100, ali „njihovo“ je ime jedno od najvećih svih vremena

Teško da postoji neuspešnija evropska zemlja, slične geografske i sportske veličine, od Grčke kada je u pitanju rezultatski uspeh u tenisu. Udarili su temelje demokratije i filozofije, a kolevka su i najčuvenijeg sportskog takmičenja - Olimpijskih igara. Grci su samo unazad desetak godina osvojili košarkaški Eurobasket, a još odzvanja njihovo čuveno osvajanje Evropskog prvenstva u fudbalu 2004. godine. Ali, postoji sport multimilionskog auditorijuma koji im je potpuna 'crna rupa'.

Grci nemaju tenisera me]u 100 najboljih na svetu, a nisu ga nikada ni imali otkako se igra razvila u 19. veku. Najuspešnije ime koje je igralo pod grčkom zastavom je Ksenofon Kasdaglis koji je igrao još početkom prošlog veka, ali teško da se polufinale tadašnjeg Vimbldona u igri parova može nazvati ogromnim uspehom. Nikolas Kalogeropulos drži apsolutni 'vrh' kada su u pitanju grčki teniseri. Stigao je do 108. mesta na svetu, a bilo je to početkom sedamdesetih. U novijem razdoblju, grčke boje je najuspešnije branio Kontantinos Ekonomidis koji je do svog najvišeg 112. mesta na ATP listi stigao 2007. godine.

Ali, nisu Grci prebacivali program kad god bi se tenis pojavio na televiziji. Imali su ime koje su smatrali svojim, tenisera koji je obeležio devedesete godine prošlog veka i legendu koja spada u sam vrh ove igre.

PIT SAMPRAS

Do pojave Rodžera Federera svi su jednoglasno govorili kako je Amerikanac Pit Sampras najveće tenisko ime svih vremena, uz Roda Lejvera. Veliki Pit u svojoj vitrini ima sedam titula Vimbldona, pet trofeja s Ju -Es Opena i dva Australijan Opena. Nikada nije osvojio Rolan Garos, a najbliže je došao 1996. godine (polufinale). Tokom svoje četrnaestogodišnje karijere, osim Amerikanaca, veliku podršku dobijao je i od Grka.
„Grk sam 75 posto, a 25 posto odlazi na moje jevrejske korene. Otac mi je Jevrej, a majka se rodila i odrasla u Grčkoj. Ona je stopostotna Grkinja. Ipak, kod oca je nešto drugačije. Majka mu je bila Jevrejka, ali mu je otac bio Grk. Otuda i čest naziv za mene – grčki Jevrej“, rekao je Pit Sampras 2007. godine tokom svoje prve posete Grčkoj. U zemlju 'bogova' se prvi put uputio sa 35 godina na leđima, a nikada nije naučio ni reč grčkog.

Majka Georgija stigla je u Ameriku s 25 godina i sa sedmoro dece, a među njima je bila i buduća teniska zvezda.
„Nije imala novca i nije znala ni reči engleskog. Moj otac Sem je radio dva posla tokom mog odrastanja i mislim kako su me oni naučili poniznosti i teškom radu“, opisuje Sampras i otkriva tajnu koja ga je toliko proslavila. Ali, ne vode Grci samo Samprasa pod „svoje tenisere“.

MARK FILIPUSIS

Tu su još dva teniska imena koja su ostala debelo utkana u noviju tenisku istoriju. Prvi od njih je Mark Filipusis. Rodio se u Melburnu, a pod australijskom zastavom je igrao sve do 2006. godine kada je otišao u penziju. Majka mu je Italijanka, a očeva strana podarila mu je grčko prezime. Tokom svoje karijere osvojio je 11 titula, a u dva je navrata stigao do poslednjeg dana pojedinačne konkurencije nekog od Grend slemova. Bilo je to 1998. i 2003. godine kada je zaustavljen u finalima na Flešing Medouzu, odnosno Vimbldonu. Zanimljivo, Filipusis je čak 12 puta odmerio snage s Pitom Samprasom, a Amerikanac je uzeo jednu pobedu više. Bili su to mečevi koji su odzvanjali širom Atine.
„Roditelji mi pričaju grčki, ali rođen sam u Australiji i verovatno ću zauvek igrati za ovu zemlju. Ipak, mnogo mi znače moji grčki koreni jer je to prvi jezik koji sam naučio kao klinac“, rekao je Filipusis pre finalnog meča protiv Rodžera Federera na Vimbldonu 2003. godine.

Nije čudo što su ga o njegovim korenima pitali australijski novinari pre velikog londonskog finala. Njegov 'drugi dom' otkrivaju tetovaže na levoj šaci, ali i slika Aleksandra Velikog na desnom ramenu na koju se osobito ponosi.
„Želeo sam tetovažu Aleksandra Velikog zbog njegovih grčkih korena. Bio je osvajač i veliki borac“, kazao je jednom prilikom.

MARKOS BAGDATIS

Svi su saznali za kiparsku senzaciju Markosa Bagdatisa 2006. godine kada je početkom sezone na terenima Melburna stigao do svog prvog i jedinog finala nekog od Grend slem turnira. I njemu je, poput Filipusisa, 8. mesto ATP liste najbolji plasman karijere, a do tog uspeha je došao 2006. godine posle polufinala Vimbldona.

Otac Hristos mu je Libanac koji je helenizovao svoje prezime Bagdadi u Bagdatis posle čega je emigrirao na Kipar u Limasol i upoznao Grkinju Andulu. Tamo je i rođen danas 57. igrač sveta

NIK KIRJOS I TANASI KOKINAKIS

Godina 2013. bila je posebna za australijske navijače na juniorskom Australijan openu. U finalu su se našla dva njihova dijamanta čudnog imena. Nik Kirjos i Tanasi Kokinakis zaintrigirali su svetsku javnost jer svoje korene vuku iz zemlje Aristotela i Platona. U tom finalu je slavio godinu dana stariji Kirjos, ali je istorija mogla biti znatno drugačija.

Trebalo je da bude košarkaš, ali su ga roditelji usmerili ka tenisu i napravili verovatno najbolji potez u tom trenutku. Tako je ovaj današnji devetnaestogodišnji Australijanac Nik Kirjos opisao svoj put sportskog odrastanja, rastuća zvezda svetskog tenisa za koga su njegovi Grci čuli pre dve godine kada je na opšte oduševljenje savladao tada prvog igrača sveta Rafaela Nadala. Rođen je u Kanberi, a svoje grčko prezime nasledio je od oca Jorgosa koji se iz Janine doselio na „Down Under“.

No, za dobar glas koji se daleko čuje, u ovom slučaju do Grčke, pobrinuo se i 18-godišnji Tanasi Kokinakis. Pre mesec dana je na tlu Melburna savladao prošlogodišnjeg polufinalistu Roland Garosa Ernestsa Gulbisa posle velike borbe u pet setova. Priča dovoljno velika za sve svetske naslovnice, a posebno one na samom jugu Evrope. Kokinakis je najčistiji Grk u ovoj priči jer su mu oba roditelja stigla u Australiju s Peloponeza.

DANIILIDU JEDINA SVETLA TAČKA

Nešto su uspešniji u ženskom tenisu. Daleko najbolja grčka teniserka u istoriji je danas tridesetdvogodišnja Elena Danilidu. Trenutno zauzima 405. mesto VTA liste što ne čudi s obzirom na to da je poslednji meč odigrala pre pola godine. Vrlo je verovatno kako se više neće vratiti u svoja najbolja izdanja kada je bila 14. reket sveta (2003. godina). Osim nje, Grci su imali još samo jednu teniserku unutar sto najboljih na svetu, a to je danas penzionisana Kristina Papadaki, bivša 72. igračica sveta iz 1999. godine.

Grci će morati da se pomire s ovom teniskom sudbinom jer ne postoje naznake boljih dana. Vrlo je verovatno da će svoja buduća imena pratiti pod zastavama drugih emigracionih zemalja poput Kanade, SAD-a te posebno Australije. Ipak, uvek mogu reći kako je jedan od najvećih tenisera svih vremena ponosan na svoje grčke korene.

Piše: Andrej Mendaš / Germanijak.hr

(FOTO: Action images)