Traži se novi Novak

To ne bi bilo nefer. Siner i Alkaras će se u godinama pred nama naosvajati još mnogo velikih titula. Oni su postavili oštru granicu kojom su se izdvojili nivo više u odnosu na sve. Novak, nažalost, taj njihov nivo, može sada da dotakne samo vrhovima prstiju, ali ne dovoljno snažno da tu osnovu prevrne i spusti ih ispod sebe. Ako još nije stopostotno tako, onda smo tome procentualno strahovito blizu.
"Mogu da uradim samo onoliko koliko mogu", filozofski je zaključio Novak posle porvog poraza od Alkarasa na betonu u karijeri, u polufinalu US Opena.

Konačno svestan da ima izvesne šanse kada se igra u dva dobijena seta, ali drastično manje kada se igra na tri dobijena, na neki način priznaje da mu grend slem voz izmiče. On trči za krajnjim vaagonom, ali teško da može da ga dohvati.

Novak trenutno deluje kao preiskusni, stari lav, koji je u divljoj teniskoj savani, zašao na tuđu teritoriju u potrazi za grend slem plenom, ali tamo su mlađi, brži, gladniji lavovi. I teško da mogu zajedno da dele plen, to nije tako u prirodi.

Nije dovoljno što svi okolo iskazuju simpatije, što svi navijaju za "kralja džungle", u pitanju je snaga koja ga polako izdaje. Energija kojom se nekada hranio, koja je dolazila sa tribina, posebno kada su svi bili protiv njega, pretvorila se u jednu simfoniju beskrajnih simpatija. Čak i oni okoreli, koji su nekada strasno navijali protiv njega, sada aplaudiraju svakom njegovom potezu i navijaju da dobije bitku sa mlađima.

To je neumoljiv znak da je kraj blizu, da smo na zalasku jedne fantastične sportske priče, koja će ostati upamćena kao nešto nadvremensko, savršeno. Jer, ponoviti sportsku priču Novaka Đokovića, makar u teniskim okvirima? Usuđujemo se reći da je to gotovo nemoguće.

Siner i Alkaras sada deluju moćno i u očima mnogih oni su jurišnici koji će se ustremiti i na taj Novakov rekord od 24 grend slem titule. Ipak, ne postoji kalkulator koji može da iskalkuliše sve faktore budućeg dana, tako da je i to pod velikim pitanjem. Ali da trenutno deluju silno, strašno, nadmoćno u odnosu na ostatak teniskog karavana, nema sumnje.

Teniska pozornica deluje sada tako da su Italijan i Španac na sedmom nebu. Iza je Đoković na zalasku. A opet, iza njega je more onih koji teško da mogu i da se ponadaju da mogu da poremete stanje na vrhu.

Istorija je istorija zato što se stvari ciklično ponavljaju. To su nepisani kosmički zakoni. Setite se perioda od pre 20 godina kada je delovalo da je ceo teniski raj podeljen na dve sfere, Federerovu i Nadalovu. I setite se kada je na tu moćnu teritorju, stupio jedan momak velikog srca, iz Srbije, koji je imao snage, vere i kvaliteta da im baci rukavicu i kaže, "ja ću da vas pobedim".

Ponovo smo u toj tački sada. Teniskom svetu potreban je novi Novak Đoković, neko isto takav koji će biti u stanju da poremeti novouspostavljeni teniski duopol sa Mediterana i žurku u dvoje pretvori u žurku u troje, kao što smo imali u toj veličanstvenoj eri Đokovića, Federera i Nadala. Još koje ime u toj grupi bilo bi dobrodošlo, pre svega za sam sport, dalo bi mu neodoljivu aromu neizvesnosti, kao nekad u osamdesetim ili dvedesetim godinama prošlog veka.

Problem je što, za sada, novog viteza na belom teniskom konju nema. I zato i deluje da će se ove dve godine apsolutne teniske dominacije Sinera i Nadala, nastaviti u nedogled. Matematički rečeno, od brzine pojave remetilačkog Iks fatora u svetu tenisa, zavisiće kranji rezultat Italijana i Španca na večnoj listi osvajača najvećih trofeja. Tačnije, gde će se na večnoj tabeli zaustaviti i biti ispod ili iznad Novaka.

(©AFP)

Siner je sada na broju 4, Alkaras na 5 i do Novakovih rekordnih 24 ima da proliju još mnogo znoja. Gledajući u taj prostor pred njima, zastrašujuća je pomisao koliki je to teniski maraton. To slikovito svedoči o sportskom čudu koje je Novak Đoković kreirao u ove dve decenije. I to u kakvoj konkurenciji!

Čini se da je Janik i Karlitos sada nemaju. Oni su na brisanom prostoru, iznad svih. Nisu krivi za to, naravno, oni samo ubiraju plodove sa drveta koje im je dato. Dokle će to činiti, druga je stvar, i to ne možemo da predvidimo.

Ono što možemo, jeste da još uživamo u pojavi Novaka Đokovića. O kako su srećni svi ti Atinjani koji će ga, izvesno je, jedini gledati do kraja ove godine. Ili možda oni dole, Australijanci, početkom naredne godine, ako Novak proceni da je potrebno da izravna računa sa njima. Jer rekorderu turnira se ne zviždi što zbog povrede ne može da nastavi da igra. Novak će u januaru 2026. morati u neku vrstu kulturološke misiju u Melburnu, da se tamo pojavi, pokloni i kaže im: "Ovo sam ja, šampion. I tako se, gospodo draga, ne ponaša".

Ako su mogli da aplaudiraju Pariz i London, ako je to mogao bučni Njujork, onda može i Melburn. Da skine kapu dole teniskom GOAT-u, na njegovom možda i poslednjem grend slem stepeniku.

Jer kada Novak bude sišao sa teniske pozornice, ostaće neopisiva praznina. I nema tih Sinera i Alkarasa koji će biti u stanju da je popune.