DA LI STE SPREMNI: Gvardiola protiv Murinja u epizodi "Pohod ka Superkupu Evrope"!

Dok su vodili Barselonu i Real, Pep Gvardiola i Žoze Murinjo, po uvreženom mišljenju dvojica najboljih fudbalskih trenera današnjice, gledali su jedan na drugoga kao što, otprilike, zmija gleda na žabu. Portugalac je prednjačio u provokacijama, Španac je umeo da odgovori, a ruke su trljali lokalni mediji, jer nas je davno američka sportska štampa naučila da veliki tiraži “žive“ od velikih rivalstava, poput Ali – Frejzer, Bird – Džonson, Rasel – Čemberlen, Palmer – Niklaus, Đoković – Nadal, Brejdi – Mening...

U njihovo vreme ionako velike tenzije između El klasiko rivala narasle su do gotovo nepodnošljivih razmera, a onda je Pep Gvardiola odlučio da uzme godinu “slobodno“... Murinjo je u međuvremenu otišao iz Reala uz mnogo pompe i gorčine, a sudbina im ponovo ukršta puteve u petak i to u borbi za evropski trofej: Bajern – Čelsi, finale Superkupa Evrope u Pragu!

Portugalac i Katalonac su tri godine vojevali jedan protiv drugoga, a mnogo više uspeha imao je Pep koji je u 11 međusobnih duela zabeležio pet trijumfa, uz četiri remija i samo dva poraza. I stigao je da Specijalnog izbaci iz polufinala Lige šampiona, ali i da mu u prvenstvu nanese jedan od najtežih poraza u karijeri (5:0 na Nou Kampu). Obojica stručnjaka imaće dodatni motiv u Pragu: Murinjo želi da osvoji svoj prvi evropski trofej s Čelsijem, a Gvardiola sanja da Bajernu podari prvi Superkup Evrope u istoriji kluba (Čelsi je pobedio 1998, ali je lane poražen od Atletiko Madrida sa 1:4)!

Naime, velikan iz Minhena je pet puta bio šampion Starog kontinenta, osvajao je i Kup kupova, Kup UEFA i Interkontinentalni kup, ali nikada Superkup. Bavarci su igrali tri finala – 1975, 1976. i 1991. godine – i sva tri puta su poraženi, dok 1974. nisu ni dobili priliku da se bore za pehar, pošto nisu uspeli da se dogovore s Magdeburgom oko termina mečeva (?!).

U isto vreme Pep Gvardiola bi mogao da se upiše zlatnim slovima u istoriju fudbala kao prvi stručnjak koji bi tri puta osvojio prestižni trofej, pošto je već trijumfovao sa Barselonom 2009. i 2011. Na drugoj strani Žoze Murinjo pobedu u Superkupu Evrope još nema upisanu u svojoj bogatoj biografiji. Sada već prilično davne 2003. sa Portom je poražen od Milana, dok 2010. nije ni dobio priliku s Interom, pošto je napustio Meacu i preselio se u Real Madrid.

Interesantno, tada ga je na klupi Nerazura nasledio Rafa Benitez, dok je on sada na čelu Plavaca zamenio upravo poznatog Španca!

Posle 15 uzastopnih finala igranih u Monte Karlu, ove godine je glavnom gradu Češke pripala čast da ugosti osvajače Lige šampiona i Lige Evrope (20.45 – TV RTS i Arena sport). Duel Čelsija i Bajerna dolazi samo 15 meseci posle njihovog legendarnog evropskog finala na Alijanc Areni, koje je nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca završeno prvim, istorijskim trijumfom Čelsija. Dva tima su se do sada tri puta sastajala, u regularnom vremenu skor je potpuno izjednačen (1-1-1), ali su fudbaleri nemačkog velikana uvek teren napuštali pognutih glava.

Prvo u sezoni 2004/2005. kada su Englezi prošli u polufinale Lige šampiona posle 4:2 u Londonu i 2:3 u Minhenu, a zatim i posle već pomenutog velikog finala u srcu Bavarske (1:1 nakon 120 minuta).

Superkup Evrope je nastao 1973. godine, prvi pobednik bio je holandski Ajaks, sa pet titula najuspešniji je italijanski Milan, Barselona ima četiri, Liverpul tri titule, a trofej su do sada osvojila čak 23 različita kluba. Poslednja četiri puta trijumfovali su Španci (po dva puta Barselona i Atletiko Madrid), pa su klubovi sa Pirineja sa 10 titula ujedno i najtrofejniji.

---------------------------------------------

BAJERN – ČELSI (20.45. RTS i TV Arena Sport)

Stadion: Eden Arena u Pragu.
Kapacitet: 21.000.

BAJERN (4-3-3): Nojer – Lam, Dante, Boateng, Alaba – Švajnštajger, Kros, Miler (Gece) – Riberi, Mandžukić, Roben

ČELSI (4-2-3-1): Čeh – Ivanović, Teri, Kejhil, E. Kol – Lampard, Ramires – Azar, Oskar, Mata (Šurle) – Tores

---------------------------------------------

SVI ŠAMPIONI:

1973. AJAKS (Holandija)
1975. DINAMO K. (SSSR)
1976. ANDERLEHT (Belgija)
1977. LIVEPRUL (Engleska)
1978. ANDERLEHT (Belgija)
1979. NOTINGEM F. (Engleska)
1980. VALENSIJA (Španija)
1982. A. VILA (Engleska)
1983. ABERDIN (Škotska)
1984. JUVENTUS (Italija)
1986. STEAUA (Rumunija)
1987. PORTO (Portugal)
1988. MEHELEN (Belgija)
1989. MILAN (Italija)
1990. MILAN (Italija)
1991. MANČESTER J. (Engleska)
1992. BARSELONA (Španija)
1993. PARMA (Italija)
1994. MILAN (Italija)
1995. AJAKS (Holandija)
1996. JUVENTUS (Italija)
1997. BARSELONA (Španija)
1998. ČELSI (Engleska)
1999. LACIO (Italija)
2000. GALATASARAJ (Turska)
2001. LIVERPUL (Engleska)
2002. R. MADRID (Španija)
2003. MILAN (Italija)
2004. LIVERPUL (Engleska)
2005. VALENSIJA (Španija)
2006. SEVILJA (Španija)
2007: MILAN (Italija)
2008. ZENIT (Rusija)
2009. BARSELONA (Španija)
2010. A. MADRID (Španija)
2011. BARSELONA (Španija)
2012. A. MADRID (Španija)

Piše: Veljko Beara

(FOTO: Action Images)