Das Wunder von Bern

Finale Svetskog prvenstva 1954. u Švajcarskoj, sa sociološkog i društvenog aspekta, danas se smatra jednim od najvažnijih događaja u istoriji fudbala. Iz sportskog ugla gledano taj kontroverzni meč između moćne Mađarske i nove Nemačke (2:3) "registrovan" je kao najveća nepravda otkako je ove igre, a u suštini bio je mnogo više od jedne goleme tuge i iste takve radosti na drugoj strani. Istok protiv Zapada. Komunizam protiv kapitalizma. Ceo svet naspram "svetskog neprijatelja broj jedan", jer devet godina bilo je premalo kako bi se zaboravile sve ratne strahote... Utakmica ipak nije odigrana u takvom ambijentu, ali takvu konotaciju dobiće tek dosta godina kasnije.

A u Bernu – čudo! Das Wunder von Bern. U ratu potučena i razorena Pancer divizija doživljava vaskrsnuće epskih razmera i pobeđuje nepobedivu Laku konjicu. Antologijskih 90 minuta na "Vankdorfu" predstavljali su zapravo rađanje i smrt u istom trenutku.

Na jednoj strani nikad glasnije Deutschland, Deutschland uber alles, u svom prvom javnom izvođenju posle pada Trećeg rajha, na drugoj prve velike demonstracije protiv Staljinovog režima i početak kraja komunizma u Evropi.
"Dok su se oni trijumfalno vozili kroz Nemačku, sećam se, mi smo se kao krijumčari ušunjali u domovinu. Mađarska je bila hermetički zatvorena, sve je bilo puno tajne policije koja nas je iz Budimpešte preusmerila ka Tatabanji, gde nam je bila baza. Bili smo jako uplašeni, razmišljali smo šta bi moglo da nam se dogodi zbog tog poraza", prepričavao je najbolji mađarski golman Đula Grošič koji se prisetio i kasnijeg susreta sa Mađašom Rakošijem, Staljinovom desnom rukom:
"On se pojavio uveče i organizovao večeru, posle koje je održao kratak govor. Rekao nam je da ne bi trebalo da se brinemo, ali mi smo znali da će nekih posledica biti"... DALJE.