Karakter ili frustracija? Tobdžije na granici jubilarnog, 100. isključenja (VIDEO)

Đavoli u paklu! Tako je francuski L’Ekip, preko cele naslovne strane, najavio utakmicu dana u Evropi, gostovanje Mančester junajteda na Emiratima, ali bi na osnovu tradicije pre moglo da se konstatuje kako su obračuni sa vladajućim šampionom pakleni za – Arsenal. Tobdžije decenijama važe za ekipu čiji stil igre odudara od tipično ostrvskog i naginje ka kontinentalnom, ali ima nešto što im ne da mira, svako malo se pretvore u grubijane, o čemu svedoči podatak da su pod rukovodstvom Arsena Vengera (od 1996) zaradili tačno 99 crvenih kartona, a večeras imaju priliku da postanu prvi tim Premijer lige koji će skupiti trocifreni broj isključenja.  Nije baš pohvalno, ali bar u tome Francuz može da bude prvi... 

Ono što bi Vengera trebalo da zastraši uoči susreta posle kog može da se vrati na čelo tabele jeste činjenica da je od 99 crvendaća najviše - čak devet - pokazano upravo u derbi mečevima sa Mančester junajtedom.  Kao da im padne mrak na oči kad naspram sebe ugledaju ekipu koja ih je godinama rezultatski terorisala (umeo je Aleks Ferguson da ih ponizi 6:1 ili 8:2), činilo se često kako ne znaju šta rade, pa se i najikusnijim igračima dešavalo da moraju na „hlađenje“, bez obzira na rezultat, a on je uglavnom po Arsenal bio poguban.  

Seriju je otvorio Argentinac Nelson Vivas pre skoro 15 godina na susretu FA kupa, a posle njega su se na nepopularnu listu dopisivali Džon Hals, Sol Kembel, Fransis Džefers, Patrik Vijera, Hose Antonio Rejes, Emanuel Ebue, Karl Dženkinson, da bi, za sada, poslednji crveni pokazan Džeku Vilširu u 69. minutu meča na Olt Trafordu, 3. novembra 2012, posle brutalnog starta nad Patrisom Evrom.

To što su protiv Junajteda crveneli možda bi im navijači i oprostili, ali teško da će ikada imati razumevanja za bespotrebni start Jensa Lemana u najvažnijoj utakmici Arsenala pod Vengerovom palicom – finalu Lige šampiona. Te noći, 17. maja 2006. preko puta Tobdžija bila je strašna Barselona (sa Ronaldinjom, Dekom i Etoom, još Mesija nije bilo na velikoj sceni) i kad se cela Engleska nadala da bi London mogao prvi put da dobije prvaka Evrope (tek šest godina kasnije tu privilegiju omogućiće im Čelsi), Jens Leman je napravio glupost godine, oborio Samjuela Etoa i u 18. minutu zaradio direktan crveni karton, napravivši klopku svom timu iz koje nije mogao da ga izvuče ni vodeći gol Sola Kembela.  

Od Lemana i Kembela (tri crvena kartona u Vengerovoj eri) to je moglo da se očekuje, jođš više od kostolomaca poput Martina Kiona (sedam) i prgavog Patrika Vijere (rekorder sa deset prevremenih završetaka utakmica), međutim, daleko teže je objasniti da su kod poslovično mirnog Arsena stradali i na prvi pogled pitomi igrači, prefinjene tehnike, umetnici s loptom (Denis Bergkamp i Robin van Persi zaradili po četiri isključenja).

Krije li se možda odgovor u frustracijama, patnji, postu (krstite vam kako vam volja) usled godina bez pehara? A evo već je deveta kako bivši strateg Monaka i Nagoje ništa nije uneo u trofejnu salu. I kad osetite da ne možete ništa rivalu, kad pobeda klizi niz prste, razumljivo je, ljudski (mada, neopravdano) malo ga potkačiti po zglobovima, mlatnuti po licu, uklizati s dve noge.

Doduše, cena za to je previsoka, pa je bivši sudija Grem Pol (koga pamtimo i po čuvenom previdu na Mondijalu u Nemačkoj, kad je Josipu Šimuniću pokazao tri žuta kartona) priznao da je svojevremeno nudio pomoć Arsenu Vengeru, kako bi bar malo urazumio njegove fudbalere. Nije vredelo. 
„Sudio sam Vengerovom timu 44 puta i za neke od tih 99 crvenih kartona sam odgovoran. Posle polufinala Liga kupa na Stamford bridžu, na kome sam isključio Vijeru, ponudio sam da dođem na trening Arsenala i da sa njim i igračima prodiskutujemo o problemu. Venger je odbio predlog, pod obrazloženjem da ne želi da mu se igrači prilagođavau sudijama, da im pomažu. Kasnije nisam prmetio pristup u njihovom ponašanju. Kad su borili da postanu vrhunska ekipa bili su pripremljeni da bez kompromisa dobiju crvene kartone. Sad su ponovi kandidati za titulu, što bi moglo da znači da će se broj isključenja povećati“, predviđa Pol. 

Zato bi Arsen Venger uoči izlaska iz svlačionce, kad završi onaj deo o taktici i motivaciji, mogao fudbalere da opomene rečenicom: „momci, hajde bar ovaj derbi da odigramo bez crvenog kartona“.   

Mada, taman i da u tome uspeju domaći, pitanje je da će gosti, ubijeni u pojam očajnim igrama i rezultatima, ostati prisebni, jer i oni imaju podebeo dosije nediscipline, pošto su mečeve sa Arsenalom znali pre vremena da završe Mark Hjuz, Peter Šmajhel, Mikael Silvestre, Roj Kin, Niki Bat i Karl Flečer?    

Ko će večeras da crveni? Od srama.    

(FOTO: Action images)