Koroman: Evo vam ekskluziva - imao sam dogovor da dođem u Partizan

Čuveni fudbaler Crvene zvezde Ognjen Koroman je za novi broj magazina MOZZART Sport gostovao u rubrici "Moja priča" i prisetio se nekih od najznačajnijih delova bogate karijere. Između ostalog, otkrio nam je i da je malo nedostajalo da karijeru počne u taboru večitog rivala Partizana. Ali krenimo redom…

Postao sam igrač kada...
"Imao sam 21 godinu kada sam se ustalio u prvom timu OFK Beograda, dobio značajnu minutažu i ulogu. Sa svakim sledećim mečom bio sam sve sigurniji da sam na pravom putu. I više od toga – da ću napraviti vrhunsku karijeru. Tu 2001. smatram prelomnom i zbog pomeranja s pozicije desnog spoljnjeg u napad, bliže golu. Romantičari su imali problema s povređenim igračima, a tadašnji trener Zvonko Varga uradio je pravu stvar u mom slučaju".

Najponosniji u karijeri sam bio...
"Kada sam iz moskovskog Dinama prešao u Krila Sovjetov. Ne bih vam otkrivao iznos transfera, samo ću vam reći da je bio najskuplji u dotadašnjoj istoriji ruskog klupskog fudbala. I sada se naježim kada se setim navijačkog dočeka na aerodromu i ovacija na stadionu. Da se raste od toga, imao bih dva metra i na dan kada sam odigrao debitantski meč za prvi tim Crvene zvezde, jer je to bilo ispunjenje dečačkog sna".

Hteo sam da ostavim fudbal kada...
"Pravi fudbaler, dakle onaj ko voli to što radi, ne može nikada ni da pomisli da digne ruke od svega. Može samo da poželi da promeni klub, zbog nekoga ili nečega. Kao što sam ja u vreme dok su moju Zvezdu vodili Toplica Spasojević, Dobrivoje Tanasijević, alijas Den Tana, i drugi nesposobnjakovići nedostojni giganta kakav je nekadašnji prvak Evrope i sveta. Bio je to jedan vrlo mučan period za sve nas spod njih".

Ovo nikome još nisam rekao, ali...
"Računajte da ste dobili ekskluzivu, jer ovo stvarno nikada nisam podelio ni s jednim medijem, čak ni s mnogim ljudima iz mog privatnog okruženja. Januara 2002. godine imao sam utanačen prelazak u Partizan! I već sam se bio pomirio sam sa sobom da ću obući dres Zvezdinog večitog rivala. Nije mi bilo svejedno kao zvezdašu i Zvezdinom detetu, ali nisam imao problem s tim, jer poštujem klub iz Humske, a to je bila dobra prilika da fudbalski napredujem. Ne bih bio ni prvi ni poslednji fudbaler koji navija za jedne, a igra za druge. Uostalom, dotle nisam imao nijedan seniorski meč u Zvezdi, pa se ne bi digla prašina, kao u nekim drugim slučajevima te vrste. Međutim, sudbina je umešala prste. Dobio sam atraktivniju ponudu Dinama i završio u Moskvi".

Jedino žalim što...
"Sigurno je bilo stvari koje sam mogao da uradim drugačije, bolje, brže, sporije, ranije, kasnije, pametnije... Ali ne žalim ni za čim. Nema kajanja. Sve je to moj život".

Da sam mogao da promenim nešto u igri, promenio bih...
"Hmmm.... Mislim da sam u svemu izvlačio maksimum. U stvari, možda je trebalo više da radim na igri glavom. Da, tu sam bio nešto tanji".

Da mogu da vratim vreme...
"Mudrost dolazi s godinama i iskustvom. Da je obrnuto, kao klinac bih znao kako da kontrolišem nešto burniji temperament".

Četiri reči koje govore sve o meni...
"Teško mi je da govorim o sebi, baš neprijatno. Meni bliski ljudi kažu da sam u poslednje vreme zamišljen i usamljen. E sada, da li je to dobro ili loše... Inače sam vrlo uporan. Kada se uhvatim nečega, moram to da isteram do kraja".