Kucamo na vrata… Kloda Makelelea (VIDEO)

Igrači koji nisu "lepi za oko", ne postižu atraktivne golove i ne kreiraju napadačke akcije kao po pravilu vrlo brzo odlaze u zaborav. Ipak, nemali broj zadnjih veznih i te kako je kupovao srca fudbalske publike, pre svega borbenošću, temperamentom i spobnošću da na pravi način osujete napade protivnika. Ipak, samo je mali broj onih fudbalera koji su svoje defanzivne zadatke uspevali da odrade na tako odlučan, perfektan i samuveren način kao što je to činio Klod Makelele. Igrača kao što je bio legendarni Francuski reprezentativac, rodom iz Kinšase, u ovo modernije fudbalsko vreme praktično i da nema, a oni koji koji pokušaju da budu barem slični, automatski se proglase za neznalice. Njegova osnovna uloga na terenu bila je da oduzme protivniku loptu, ali je u svakom trenutku delovalo je kao da prosto uživa u tome. Kada se se sve sabere i oduzme, gotovo da nema protivničke "desetke" koja se pored njega naigrala fudbala.

Kada biste Kloda Makelela stavili izveli na teren znali biste da ostali vezni igrači apsolutno mogu da prestanu da brinu o odbrani, već isključivo o kreiranju napada. Bio je apsolutni čuvar veznog reda. Njegovo uparivanje sa Patrikom Vijerom donelo je jednu potpunu novu snagu selekciji Trikolora. Njih dvojica, zajedno sa jednim od najvećih majstora u istoriji ove igre Zinedinom Zidanom, činili su vezni red Francuske kojem praktično nijedan drugi na svetu nije mogao da se suprostavi. Makelele je predstavljao osiguač, Vijera je bio spona sa ofanzivnom linijom tima, a Zidan neko ko bi lomio protivničku obranu, bilo da se radi o perektom pasu, šarmantnom driblingu ili hiruški precizni udarcem za koji jednostavno nije bilo odbrane.

Koliko je značio za Francusku reprezentaciju bio je važan i za Real Madrid, možda još i više na počeku novog milenijuma, čuvajući leđa čuvenim Galaktikosima, čiji je i sam bio nemerljivo važan deo. Pored njega u timu majstori fudbala kao što su Figo, Zidan, Ronaldo i Raul mogli su jednostavno da uživaju i ugri i redom melju rivale. Ipak, iz Kraljevskog kluba je ispraćen na prilično neslavan način.

Osetivši da će njegov položaj u klubu biti nesiguran odlaskom Visentea del Boskea, Makelele je odlučio da zatraži poboljšanje ugovora i uskladi ga sa onima koje imaju najveće zvezde tima. Uprava Reala je to glatko odbila, a Makelele podneo zahtev za transfer i Čelsi je ekspresno reagovao. Posle toga pale su teške reči Florentina Pereza na račun svog doskorašnjeg igrača.
"Makelele nam neće nedostajati. Njegova tehnika je prosečna. On nema brzinu i do lopte stiže posle protivnika. Devedeset posto njegovih pasova ide ili unazad ili u stranu. On ne udara loptu glavom i retko dodaje pas duži od tri metra. Stići će mlađi igrači koji će učiniti da Makelele bude brzo zaboravljen", rekao je u leto 2003. godine Perez ne sluteći da se gotovo do dana današnjeg na Santijago Bernabeu neće pojaviti igrač praktično ni sličan Makeleleu.

Sa predsednikovim rečima se tada nije složio gotovo nijedan igrač Reala, a oni sa najviše autoriteta svoje nezadovoljstvo su iskazivali i javno. Perez je odlazak Makelelea potkrepio dovođenjem nove velike zvezde Dejvida Bekama, na šta je Zinedin Zidan imao više nego originalan komentar.
"Zbog čega dodajete novu nijansu zlatne boje na Bentli, kada ste ostali bez motora u njemu?", više nego precizan bio je legendarni Zizu.

MAKELELEOVA ULOGA

Znao je i on, Klod Makelele je u Realu bio od neprocenjive važnosti. Na terenu je uvek delovao neupadljivo, kretao se isped poslednje linije tima i konstantno uništavao planove protivničkih plejmejkera. Mnogi, a najviše sam predsednik, ipak nisu uspeli da shvate da je upravo Makelele bio polazana tačka svih uspeha Kraljevskog kluba u te tri nezaboravne godine, kada su osvojene dve šampionske titule, Liga šampiona, Superkup Evrope, Interkontinentalni kup i dva Superkupa Španije.

Odlaskom u London dobio je znatno više respekta. Murinjo mu je odmah stavio do znanja da je on njegov najvažniji igrač, na šta mu je ovaj višestruko uzvratio i bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje dve uzastopne šampionske titule. Portugalac ga je na kraju sezone 2004/2005. proglasio za igrača godine u njegovoj ekipi.

Ipak, to veliko poštovanje između njih dvojice "razbijeno" je baš po okončanju te dve sjajne godine.
"Tokom prve dve godine silidarnost ekipe je bila neverovatna, živeli smo kao grupa prijatelja, išli zajedno na ručak, piće, treninge i slavlja posle utakmice. Murinjo je uspeo sve to da pokvari, došli su novi igrači, takozvane zvezde i na nas je zaboravio. Nikome nije dozvoljavao da bude poznatiji i slavniji od njega", rekao je Makelele po odlasku u Pari Sen Žermen, gde je nakon tri odigrane sezone i okončao profesionalnu karijeru.

Poziciju na kojoj je igrao u Engleskoj popularno su nazavali "Makelelova uloga". Način na koji je on pokrivao ofanzivni deo svog veznog reda i pritom štitio svoje defanzivne saigrače ostao je upamćen kao jedinstven u svetu fudbala.
"Uloga koju sam imao nije zahvtevala previše kretnji, uvek sam bio ispred defanzivaca. Ali znao sam kako da treba da se igra. Igrač na ovoj poziciji mora da analizira utakmice. Moraš da znaš kada je pravi trenutak da ostaneš i sačuvaš svoje defanzivce, a kada vezne igrače. U pravom trenutku moraš da znaš kako da iskotrolišeš utakmicu. Znao sam kako da napravim razliku u pravim trenucima. Istina je da je moja uloga uvek bila da stojim na svojoj polovini i štitim odbranu, ali sam uvek radio i više od toga", objašnjavao je Makele važnost svoje pozicije na terenu.

Makeleleov zadatak na terenu jeste pre svega bio da se protivniku sruši koncepcija igre, ali je on više od svega voleo da ima loptu svojim nogama, pa makar to bila i ona dva-tri dodira u kojima je prosto uživao.
"Kada igrate na mojoj poziciji morate da uživate. Ne možete misliti samo na to kako da ne primite gol. Uživate dok igrate, kada oduzimate i kada dodajete loptu. Kada ste niski morate da reagovati u pravom trenutku. Protivnik može biti snažan i visok, ali ako reagujete u pravom trenutku sigurno ćete ga nadskočiti", rekao je jednom prilikom Makelele.

Kraj karijere nije mogao da zamisli na bolji način. Nakon punih pet sezona u dresu Plavaca odlučio je da se vrati u Francusku i obuče dres Pari Sen Žermena. Iako je već tada imao 35 godina odigrao je tri sezone, kao uostalom i kompletnu karijeru, u punom intezitetu. U optoštajnoj sezoni oblačio je dres Svetaca u čak 33 prvoligaške utakmice i još devet u ostalim takmičenjima, što samo potvrđuje da je svoju kompletnu karijeru odigrao bukvalno do poslednje kapi znoja.

Odmah po završetku profesionalne karijere postao je asistent Karla Anćelotija, na Parku prinčeva, a pri samostalni posao dobio je u maju 2014. godine, kada je preuzeo Bastiju. Ipak, tako se zadržao manje od šest meseci i u ovom trenutku je više od godinu dana bez kluba. 

Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica "Kucamo na vrata zaboravljenih asova" obradovati novom zanimljivom pričom.

(FOTO: Action Images)