PRELAZZI: Odlazak Kjuela (VIDEO)

Hari Kjuel, legenda australijskog fudbala, član najbolje generacije Lids Junajteda u poslednjih trideset godina - one koja je stigla do polufinala Lige šampiona i do kraja grizla za titulu, pre nego što su talentovani momci shvatili da više vole dobro zezanje, alkohol, drogu i prostitutke od slave i trofeja - saopštio je u sredu popodne, po australijskom vremenu, da se povlači iz fudbala, i da će treći Mundijal za njega ostati samo san.

Zbog njega i Viduke shvatili smo da i tamo dole, u zemlji kengura i platipusa, znaju da igraju fudbal, što će srpskoj reprezentaciji demonstrirati u Južnoj Africi, u onoj utakmici za potvrdu izanđale fraze sportskih komentatora o "propuštenim prilikama posle kojih neminovno sledi kazna".

Ali Kjuel je mogao fudbalu da da mnogo više. Beskrajno talentovan, s loptom na "ti" kao da je potekao sa brazilskih, a ne australijskih plaža, imao je dve pošasti u karijeri: jedno su bile povrede, osionost i slaba volja, a drugo menadžer, čuveni Berni Mandić, lik čije prezime vuče na naše krajeve...

Berni, koji mu je bio mentor sve do pre koju godinu, i koji je dobro omastio brke kada je Kjuel prelazio iz Lidsa u Liverpul - tamo će, umesto fudbalskog vrhunca, doživeti uvrede, i sve će kulminirati u finalu Lige šampiona u Istanbulu, kada će Englezi sarkastičnim aplauzima pozdraviti njegov izlazak iz igre; ispostaviće se da je Kjuel zaista bio povređen, i to teže - prisetio se jednom prilikom prvog ozbiljnog razgovora sa Kjuelom, kada ga je kritikovao što je odbio jedan sponzorski ugovor.

"Imao je samo 19 godina, i rekao mi je ovo: Berni, druže, slušaj me, da ti kažem nešto o fudbalu. Možeš da pretučeš ženu, da izudaraš decu, da opljačkaš banku, da ubiješ nekoga, ali ako postigneš pobedonosni pogodak za vikend, niko ti j...no neće zameriti."

Taj cinizam izbijao je iz svakog njegovog poteza, kako na terenu tako i mimo njega. Za reprezentaciju je igrao samo kada je morao, a i utakmice u klubovima vrlo često je propuštao. Šteta, jer sa njim na terenu se uvek nešto dešavalo, ili je makar postojao nagoveštaj nečeg magičnog. Kao kada se, sećaćemo se uvek tog meča s osmehom, pojavio na ivici peterca u meču Hrvatska - Australija, na Mundijalu 2006, postigao gol a la Inzagi, i poslao nabrijane Hrvate kući...

Nacija mu je tada oprostila grehe iz mladosti, kao što mu je Enfild Roud oprostio sve kada je postigao gol protiv Evertona i iskreno mu se radovao, poslednji put uživajući u igri kojoj je trebalo da pruži više od epizodne uloge...

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sport

(Foto: Action Images)