Priča o dva Mančestera: Jednom je izvučeno, a u drugi je upumpano preko MILIJARDU funti!

Sve lošiji Junajted i sve bolji Siti i tako već godinama. U stvari poslednjih godina. Mnogi navijači Crvenih đavola kunu sudbinu koja je nekada najjači tim Evrope svela skoro pa na sprdnju. Dobro, daleko je Junajted od propasti, ali u komšijskom odmeravanju već poduže je u povlačenju.

Oni slabije obavešteni bi sve svalili na odlazak sa klupe ser Aleksa Fergusona, ali istina je sasvim na drugoj strani, a to najbolje znaju verni navijači starijeg od dva mančesterska giganta. Najgore od svega je što se dobro vidi da je Siti, koji se decenijama mučio i često obitavao u drugoligaškom društvu sada u svim aspektima bolji od gradskog rivala. Ne samo na terenu gde igra jedan od najboljih i najlepših fudbala u Evropi, već i u drugim segmentima kao što je organizacija, marketing itd. Sve je to rezultat minule decenije i sasvim različitog pristupa upravljanju velikim sistemima.

Kako piše Gardijan, u centru posrnuća Crvenih đavola i uzdignuća Građana su novi vlasnici. Jer američka braća Glejzer, njih čak šestorica ušli su u Junajted preko bankarskih marifetluka pre 13 godina, dok su šeici iz Abu Dabija došli u Siti 2008. I od tada su jedni isisali preko milijardu funti, dok su drugi uneli otpilike isto.

 

Od samog početka Glejzeri, inače čuvena američko/jevrejska porodica sa ozbiljnim portfolijom poslova u sportskoj industriji, pristupila je preuzimanju, ali i kasnijoj konsolidaciji sa čisto bankarskog stanovišta, te im je postavljanje jednog od najboljih engleskih finansijskih stručnjaka (bankara) na mesto generalnog direktora, Eda Vudvorda bio logičan potez. Tada je počela javna pobuna najiskrenijih navijača Junajteda, koja i dalje traje, ali bez učinka jer je kapital u kapitalizmu "veći od boga", pa su i Glejzeri potpuno zaštićeni. Naravno, sve bi se to možda i zaboravilo da Junajted postiže dobre rezultate, ali je realnost ona koja ih tera da nastave sa pobunom. Tribine Old Traforda su sada više namenjena "turistima" nego lokalnim ultrasima, što ove do koske vređa. Povrh svega, klub nije osvojo titulu od kako je 2013. ser Aleks Fergusaon ostavio vrelu klupu.

Sa druge strane, porodica Al Nahjan iz Abu Dabija je prvo uradila ozbiljnu analizu svih klubova u Premijer ligi za koje su ili zainteresovani, pa tek onda odabrali Građane i polako gradili poverenje, pre svega sa navijačima. Od starta im je bio važan uticaj na najvernije fanove, njihovu percepciju "novog" Sitija i kako se sve to reflektuje na lokal. Zato su u blizini stadiona, pored velelepnog trenažnog centra, to jest akademije u koji su stukli čak 200 miliona funti izgradili stambeni blok sa pristojnim cenama izdavanja koji je pritom pun inkluzivnih sadržaja, posebno za decu. Time su dodatno kupili lokalce koji su, naravno u početku bili veoma sumnjičavi.

Sveukupno za jednu deceniju poslovanja u Sitiju Al Nahjani, per svih šeik Mansur bin Zjed Al Nahjan (na slici iznad) su potrošili oko 1,3 milijarde funti, pre svega na dovođenje vrhunskih pojačanja, što na terenu, što na klupi i samoj organizaciji kluba. A za tri godine više Glejzeri su isisisali što u platama, što u dividendama, što u kamatama oko milijarde! Što je najgore, kada su Glejzeri došli dug Junajteda je bio 525 miliona, a sada je sveden na 487.000.000 funti koji na osnovu kamate vuče 24 miliona godišnje.

A tu su i ogromne plate u manedžmentu, posebno za braću Glejzere koji zajedno drže 97 posto akcija kluba. Ove godine je svako od njih dobio po 23 miliona dolara na osnovu dividendi od akcija, dok je za plate svih menadžerksih pozicija minule godine otišlo 13 miliona funti. Pored toga, Glejzeri preko Kajmanskih ostrva trguju sa akcijama Junajteda, pa su nedavno zaradili od toga 73 miliona dolara.

Rezultati sve govore.

FOTO: Action Images