Reportaža: ’Si video duel, nemoj posle da daješ male ocene!

Vrhunski rezultati zahtevaju vrhunske igrače. Takvi koštaju, pa se podrazumeva da košta i privilegija gledanja takvih asova. Za nas u Srbiji cena je još veća, jer košta i avionska karta za Madrid, London, Pariz... Možda i nije bitno. Mi smo ovde među prvima prigrlili onu krilaticu "Protiv modernog fudbala". Istina, ne voli ni on nas baš mnogo. Kad je već tako, lepo nedeljno popodne idealna je prilika za “povratak korenima“ i prisećanje kako ono beše izgleda kad se ne igra za novac, već iz ljubavi i nade da će se snovi o velikoj fudbalskoj karijeri obistiniti pre nego što sasvim izvetre iz glave.

I to košta - tačno 200 dinara koliko se plaćalo za ulaz na derbi 19. kola Prve lige Srbije. Na okršaj Sinđelića i kraljevačke Sloge.

Za te pare, a sve u skladu sa naukom o ekonomiji, možda se baš i nećete nagledati evrogolova, pa ni nešto posebno maštovitih driblinga. Ali, ako malo dodate tu je popularni "seks za zube" u vidu raznoraznih poslastica koje vraćaju u detinjstvo. Ne bi, doduše, trebalo sebi da dozvolite taj luksuz da se previše opustite i počnete da se ponašate detinjasto – obezbeđenje (profesionalna deformacija, šta li je) ne deluje previše druželjibivo. Možda se samo nije naspavalo posle treće smene na nekom od prestoničkih splavova?

Sad, ako ste se zapitali šta će obezbeđenje na jednoj utakmici druge lige – grdno ste se prevarili. Duel Sinđe i Sloge pratilo je više oko 500 navijača što je brojka često nedostižna i za pojedine superligaške klubove (p.s. eto teme za razmišljanje za predsednika našeg elitnog ranga Zvezdana Terzića, inače i predsednika OFK Beograda).

Naravno, međ njima i ne jedna, već dve lokalne legende... Oni najbučniji, ponekad zanimljivi, uglavnom previše vulgarni i naporni za uši. Ostatak prilično šarenolik sa jednom zajedničkom crtom koja niželigaške utakmice čini drugačijima od onih elitnih – makar 90 odsto prisutnih na stadionu je "na ti" sa barem jednim, a neretko i više fudbalera.

Možda, samo možda, baš otud i sijaset atraktivnih lepotica na tribinama čuvenog beogradskog stadiona zbog kojih i periodi prazne igre izgledaju vrlo sadržajno. Ako shvatite da vam oči i prečesto lutaju ka prolećnim suncem ogrejanim devojkama, a sve dalje od travom vrlo dobro pokrivenog, iako pomalo džombastog terena znajte – nije do kvaliteta igre, jednostavno ste opterećeni ženama.

A što se samog kvaliteta tiče, koliko god se svi mi ljubitelji fudbala smejali na ono "super" iz Superliga – surova je činjenica da fudbal prati celokupnu situaciju u društvu, a ovo naše nije baš na vrhuncu snage, pa ni ova "prva" više nije ona na kojoj ste do pre koje godine (možda i decenije) mogli vrlo lako da uočite i ponekog istinskog majstora na petoparcu, kojeg je samo razvijen osećaj pripadnosti društvu iz kafane sprečavao da se proslavi.

Ma šta u besu i frustraciji izgovarali – superligaši zaista jesu super za većinu prvoligaša.

Što, naravno, ne znači da nema apsolutno ničega da se vidi. Sinđelić je poveo već u šestom minutu pošto je Ivan Marinković u kaznenom prostoru Sloge oborio Ivana Jovanovića, a sudija Ilja Brdar (jedan od "samo" trojice, a ne petorice) pokazao na belu tačku. Branko Mihajlović (23) bio je siguran egzekutor najstrože šanse i postigao 10. gol u sezoni što ga čini najubojitijim u Prvoj ligi.

Međutim, čim je lopta ponovo krenula sa centra Sloga je, kako se to popularno kaže, rivala "nabila u 16", pa su domaći imali velikih problema da makar i prenesu loptu na protivničku polovinu terena. Posebne muke zadavao im je Rašid Abdul Obubi, krilni fudbaler iz Gane, koji je pre svega zbog brzine i agilnosti ostavio možda i najbolji utisak na terenu.

U drugom uglu – plavokosi Aleksandar Čolić, koji neodoljivo podseća na Fernanda Toresa, ali mu nećemo nadenuti neki "originalni" nadimak sa prefiksom srpski, jer... Pa, ne igra na poziciji napadača.
"Si video duel? Nemoj posle da daješ male ocene", govorio je jedan od ljudi sa tribina novinaru koji je sedeo blizu nas hvaleći Čolića zbog agresivne odbrane na Abdulu.

Stekli smo utisak da je menadžer ili bar menadžer u pokušaju, pa ćemo prepostaviti da je kolega bio prinuđen da "uživa" u lovačkim pričama iz proputovanja po Ligi šampiona i poznanstvima sa Džajom, Bjekom, Florentinom Perezom i Romanom Abramovičem ili - a to samo ako je ovaj glasniji baš dobar u svom poslu - možda čak morao da odbija i pozivnice na Berluskonijeve bunga-bunga žurke.

Sinđina odbrana na kraju je ipak poklekla, pošto je posle greške Đorđa Đorđevića Nikola Krčmarević srušio Abdula, a Milan Jovanović, opet sa kreča, poravnao rezultat.

I tu je nažalost ionako nizak tempo pao na minimum. Usledilo je pola sata igre u kojima su oči unezvereno tražile pogled neke od devojaka "koja će razumeti".

Monotoniju je donekle prekinuo dobar pokušaj korpulentnog Danijela Gašića, Sloginog defanzivca koji stasom zaista odskače od ostalih na terenu, i parada Jovana Bubonje, koji je uz pomoć prečke spasio gol Sinđelića.

I onda je stigla nagrada. Samo nekoliko minuta pošto je ušao u igru, a nekoliko minuta pre no što je sudija odsvirao kraj, Uroš Mirković je uputio dobar centaršut pred gol Bojana Šejića,  a usamljeni Nikola Krčmarević glavom spustio loptu do mreže Sloge za konačnih 2:1 za Sinđelić.

Vojvoda Sinđelić ponovo jaše ka elitnom karavanu, baraž mu je na tri boda. Ne sećamo se da je ikada pre bio tako blizu. Sećamo se nekih ranijih vremena. Kada se i u beogradskoj Zoni igrao strašan fudbal, a lokalni derbi između Sinđelića i Obilića neretko služio kao filter za gigante poput Crvene zvezde i Partizana.

Nema tu krivca. Jednostavno - tako je. I naše je. A bolje nemamo.

Na kraju krajeva, pre nego što se pred televizorom raskomotite i spremite da gledate Italijane, Engleze ili koga već, imajte na umu da iza tribine na Sinđinom stadionu postoji i igralište sa klackalicama. Tek ako je deci dosadno. Nije to bačeno nedeljno popodne.

Piše: Miloš Stanković, Dejan Stanković.