SRPSKI SINOVI: Bazel nije želeo da razdvaja blizance, doveo ih je obojicu

MOZZART Sport predstavlja braću Dalibora i Dejana Žunića, fudbalere švajcarskog Bazela, selekcije U17. Rođeni su 2. januara 1999. godine u razmaku od devet minuta, tako da samo dobro upućeni mogu pronaći razliku u izgledu između starijeg Dalibora i njegovog brata Dejana.

Svaka dilema, međutim, nestaje na terenu kada do izražaja počne da dolazi njihov igrački karakter.
„Obojica su levonogi. Dalibor je štoper, energičniji je i oštriji u igri. Dejan povremeno dobija ulogu levog veznog, oslanja se više na tehniku, ali se on najprijatnije oseća kada igra kao levi bek. Mislim da to nema veze s tim što se onda nalazi u blizini brata, već je to stvar navike, mesto na kojem igra od početka bavljenja fudbalom“ priča Miloš Žunić, otac fudbalera Bazela.

Braća Žunić zaigrali su fudbal u klubu Pratel sa osam godina, da bi ih posle sezone i po uzela poznatija Konkordija.
„Dugo su ih gledali i onda poželeli da dovedu obojicu. Ista priča se ponovila posle godinu i po dana, samo se tada pojavio Bazel. Zanimljivo je to da su ih u oba slučaja tražili u tandemu, nisu ih razdvajali, a i da su tako nešto hteli, ja ne bih pristao na to“, iskren je Žunić.

Od 2010. godine braća prolaze selekciono „sito i rešeto“ u fudbalskoj školi švajcarskog šampiona. Od početka do danas su standardni članovi prve postave, što im otvara mnoge mogućnosti u pogledu dalje karijere, klupske i reprezentativne.
„Filter radi na svakoj polusezoni. Dosad su uspešno prolazili iz kategorije u kategoriju, pa se nadam da će tako nastaviti i dalje. Vidim da im je mnogo stalo da postanu profesionalci, a sada su došli do prelomnog trenutka, onog kada Bazel odlučuje da li će ih priključiti starijima ili će ih ostaviti sa svojim godištem“.

Razmišljaju i treneri u Fudbalske savezu Švajcarske.
„Švajcarci su mi se već obratili, jer se u njihovim planovima nalazi Dejan. Ako pitate njih, a i nas roditelje, onda bismo mi svi više voleli da budu reprezentativci Srbije. Svaka čast Švajcarcima, ali moja deca znaju ko su i odakle su im otac i majka“.

ZVEZDAŠI KAO ĐOROVIĆI

Još od vremena braće Vujović, Zlatka i Zorana, naša reprezentacija nije imala blizance u timu. Nakratko su Đorovići obećavali da bi mogli da zauzmu njihovo mesto, ali se preseljenjem iz Prištine u Crvenu zvezdu „izgubio“ Zoran, dok je Goran briljirao na Marakani i kasnije napravio impresivnu karijeru u Španiji.

Zajedničko braći Žunić i Đorović je ljubav prema Zvezdi.
„Pored mene su i oni zavoleli Zvezdu. Ne propuštamo nijednu važnu utakmicu našeg kluba i reprezentacije, a od naših fudbalera voleli su da gledaju Dejana Stankovića“, kaže Miloš Žunić.