SRPSKI SINOVI: Orao sa Krfa

Rođen je 12. marta 1997. godine na Krfu, a fudbalom je počeo da se bavi sa sedam godina. Prva fudbalska znanja sticao je u malom klubu na rodnom ostrvu, da bi se posle dve godine preselio u akademiju trofejnog Olimpijakosa koja je bila stacionirana na Krfu. Godinu dana rada sa crveno-belima bilo je dovoljno da se njegov talenat do te mere razvije da su ga Zeleni poželili u svojim redovima već nakon jednog probnog treninga.
“Sa deset godina sam došao u Atinu na probu u Panatinaikos i odmah sam bio primljen. Te 2007. preselio sam se sa porodicom sa Krfa u Atinu, tako da sam mogao da se posvetim treninzima u punoj meri”, priča za MOZZART Sport Aleksios Turukis.

Aleks, kako ga zovu prijatelji, dete je iz mešovitog braka Grka i Srpkinje. Iako je u maminu otadžbinu dolazio samo tokom školskih raspusta, vrlo dobro govori srpski jezik. Prilikom jedne posete Srbiji pre tri godine oprobao je i svoje fudbalsko znanje, a tada su mu se rodile i nove ideje za budućnost. 
“Trenirao sam tada sa igračima Crvene zvezde. Taj period života ostaće mi zauvek urezan u sećanju, jer sam uživao u radu i druženju sa mojim vršnjacima, a posle tog iskustva javila mi se želja da zaigram za reprezentaciju Srbije”.
------------------------------
ZVEZDA U KRVI

Aleks je u porodici vaspitavan da ne pravi razliku u ljubavi prema svojim domovinama, ali ga je mamina strana familije naučila da voli crveno-bele.
“Roditelji su mi bili ponosni zbog poziva u reprezentaciju Srbije, kao i cela familija. Mamina strana naklonjena je Crvenoj zvezdi, tako da sam i ja navijač crveno-belih, posebno njihovog kik boks kluba za koji se uspešno bori moj brat Viktor Subić”.
------------------------------
Za njegovu želju su saznali i u Fudbalskom savezu Srbije, tako da je Aleks na prvom okupljanju generacije 1997. osetio atmosferu u nacionalnom timu.
“Najviše sam vremena provodio sa Mihaelom Modićem iz Milana, Dragišom Gudeljom iz Brede i Maksimom Stojancem iz Antverpena. Sa Matijom Špoljarićem, sa kojim bih mogao da pričam i na grčkom, nisam se tada upoznao, jer nažalost on tada nije došao na okupljanje. Ali, nadam se da će biti još prilika. Što se tiče tog boravka, za mene je poziv u reprezentaciju predstavljao veliku čast, jer je Srbija moja druga domovina i nije mala stvar biti među najboljim igračima u zemlji ogromne fudbalske tradicije”.

U timu Panatinaikosa Aleks igra na poziciji ofanzivnog veznog igrača, a igrački ga uzdižu dve velike „desetke“ grčkog fudbala: naš Rajko Janjanin i majstor slobodnih udaraca Kostas Fraceskos.
“Idol mi je Andres Inijesta. Pokušavam da kao i on što više koristim u igri moju dobru tehniku, osećaj za prostor i da donosim brze odluke, a u budućnosti morao bih da radim na sticanju snage i fizičke kondicije. Verujem da ću uspeti ako nastavim marljivo da radim”.

Aleks je posebno ponosan na svoje učešće na proslavi stogodišnjice Panatinaikosa, kada je zajedno sa još nekoliko članova kluba otvorio ceremoniju prikazujući umeće u „fristajl” fudbalu.