Adem Ljajić davao premije igračima, a Pazarci ne daju Gaćinu ni burek da plati... Što se publike tiče – nisu cvećke

Nije bilo tako davno kad su iz Novog Pazara stizale uglavnom vesti negativne konotacije. Bilo da je reč o smenama trenera, izgredima navijača, kašnjenju plata... U poslednje vreme početna misao za Novi Pazar u sportskoj Srbiji je – fudbal.

Tamo gde se šef stručnog štaba zadržao godinu dana mora biti dobar ambijent, jer je između dva mandata Vladimira Gaćinovića registrovano čak 11 rokada na klupi za dve i po godine; tamo gde se vratio Adem Ljajić i osvežio Mozzart Bet Supeligu; tamo gde je maltene karnevalska atmosfera na tribinama i gde nikome, bilo da se zovu Crvena zvezda ili Partizan, nije zgodno da gostuju. Niti bi trebalo da im bude.

Tamo gde igrače – ako klubu ide, a sad mu ide – doživljavaju kao heroje i ne dozvoljavaju im kafu da plate, jer ih časte. Poseban klub. Satkan od emocija. A kad su emocije uključene u fudbal onda su i propusti normalna pojava.

O usponu Plavih od 2019. kad je ušao u prostorije na Gradskom stadionu, šansama da se opet plasiraju na međunarodnu scenu, zaslugama Rasima Ljajića i uticaju Adema Ljajića, trenerskom pečatu Vladimira Gaćinovića, te finanijskom poslovanju, gostujući u podkastu „2x45“ govorio je Fikret Međedović, generalni sekretar kluba koji nastavak šampionata čeka na četvrtoj poziciji na tabeli Mozzart Bet Superlige.

„Naš budžet pre plasmana u Evropu i transfera koje smo u međuvremenu realizovali nije prelazio 1.000.000 evra. Sad bez toga imamo 1.200.000 evra. Tu računam i potrebe Omladinske škole u kojoj je oko 600 dečaka. Nisu to ogromne sume, ali je ključ u domaćinskom poslovanju. Naš najplaćeniji igrač zarađuje 7.000 evra mesečno, to je 70.000 evra na godišnjem nivou, jer kad pregovaramo pričamo o primanjiima za deset meseci, pošto smo gradski klub i nemamo prilive u januaru i julu. Opet, tad moramo na pripreme. Imamo 48.000.000 dinara od grada, to je oko 400.000 evra. Još toliko od TV prava, čime dolazimo do 800.000, deo stiže od generalnog sponzor, imamo još desetak sponzora koji nam pomažu i sve to ne prelazi dodatnih 400.000 evra. Prodajama Anana, Adešine i Opare zatvorili smo finansijsku konstrukciju za ovu godinu, jer nama je potrebno 1.500.000 ili 1.600.000 evra godišnje. Mora da se zna ko upravlja tim novcem, ko je zaslužan kad je dobro, a ko kriv kad je loše. Ovo su najblistaviji trenuci pazarskog fudbala i pazarskog sporta, nalazimo se na vrhuncu, a sve je to zaslužno normalno ljudsko ophođenje prema igračima. Nekad je bilo nemoguće da dovedeš fudbalera iz druge sredine u Novi Pazar, a sad imamo Srbe, Crnogorce, Hrvate, muslimane, pravoslavce i katolike i to pokazuje da su naša vrata otvorena za sve“, istakao je Međedović u podkastu na Jutjub kanalu Mozzart TV.

Prema njegovim rečima ništa ovoga u Novom Pazaru ne bi bilo bez – Rasima Ljajića. I danas se priča u fudbalskim krugovima sa je uticajan u sredini kojoj po mnogo čemu pripada.
„Gospodin Ljajić je udario temelje svega što danas vidimo u našem gradu i u klubu. Da nije bilo njega, ovaj klub možda ne bi ni postojao danas. Kao predsednik Partizana, u ovom trenutku mu je fokus samo na crno-belima, ali su odnosi prema nama prerasli u prijateljske i traju decenijama. Uvek je tu da da udeli savet kad je teško, da nam pomogne da se izborimo sa nečim što možda ne možemo sami, ali je njemu u fokusu sada trenutno Partizan“.

Oism Rasima, ostavio je u Novom Pazaru snažan pečat i Adem Ljajić. Na terenu. Kad je letos potpisao za Sarajevo nastala je ogromna rupa. Nenadoknadiva. U igračkom i ljudskom smislu.
„Novi Pazar je Ademova druga kuća. Ako poželi sutra da se vrati – može. To isključivo odlučuje on i njegova porodica. I kad je odlazio, bio je jedini igrač koji je imao otvoren ugovor. Setite se da je prvu godinu igrao besplatno, čak neke utakmice i premirao lično. Dođe kod mene i kaže: „Daj momcima premiju“. Na moje „Odakle, kad nemamo?“ Znao je da ponudi svoj novac dva ili tri puta. U drugoj sezoni je čak jednu ili dve plate preusmerio na premiju. Dođe kod mene, pita: „Kad si planirao da mi daš platu?“. Uzvratim: „Kad i ostalima, 15-og u mesecu“. Posle toga je rekao: „Meni nemoj davati, prosledi momcima“. Još mi kaže da o tome ne pričam igračima, nego da istaknemo kako je premija od kluba. I onda pet minuta pred početak utakmice uđem u svlačionicu i kažem: „Ako vas nije sramota, premije vam je dao Adem“.

Ljajić je u međuvremenu otišao u Sarajevo za daleko veći novac nego što je imao u rodnom gradu. Ostale su priče kako je bio sve i sja u Novom Pazaru.
„Sam Ljajić je govorio da niko ne može da bude veći od kluba, ali kod nas je važilo sledeće pravilo: „Ademe, ti možeš sve, drugi ne mogu ništa“. Verujte da je dolazio redovno na treninge, možda je za dve sezne priostio dva ili tri“, istakao je Međedović, ne zalazeći na „klizav“ teren po pitanju aktivnosti van terena. „To je njegov život, nijednom  igraču to ne možeš da zabraniš. Stvarno u to ne bih ulazio, jer smo inače prijatelji. Kad je dolazio, samo me pozvao u jedan sat noću, tri dana pre kraja prelaznog roka i pitao: „Važi li i dalje ona ponuda?“ A ja već zaboravio šta smo pričali godinu ranije. Tu noć nisam spavao, jer sam njegovim povratkom doživeo nešto najlepše što sportski radnik može da iskusi“. Tad smo tim pravili prema njemu, a sad kad nemamo Adema pravili smo ekipu sa igračima koji mogu mnogo da trče, da dejstvuju u oba pravca. Sad nemamo nijednu zvezdu u timu i možda smo zato tu gde smo. Familijarni odnosi su na doveli ovako visoko“.

Oni se ocrtavaju i na primeru kako je grad na obalama Jošanice zagrlio Vladimira Gaćinovića.
„Naš trener govori kako ga je sramota da uđe u buregdžinicu. Nedavno mu se jeo burek s mesom, zaustavio je kola ispred radnje i rekao ženi da ona ode da kupi, jer njemu ne žele da naplate. Dok je supruga to uradila, radnici su ugledali Gaćina kroz prozor i vratili joj novac u torbu“.

Taj skeč ilustruje koliko Pazarci vole Gaćinovića. A kako je sarađivati sa njim, pošto znamo njegov temperament i da je iz drugih klubova odlazio relativno brzo, a ovde se zadržao godinu dana?
„I jedna i druga strana moraju nešto da istrpe. Najlakše je da kažemo „Aj, zdravo“. Imali smo on i ja mnogo takvih situacija, čak i pre nekoliko dana sam mu rekao. „Ne možemo da funkcionišemo dok se ne sudarimo rogovima“. Tako bi trebalo da bude, da ne mislimo isto, ali Vlada ima apsolutnu autonomiju u radu. Jednom sam mu rekao: „Izgubi sve do kraja – ostaćeš trener“. A on je meni rekao pred mnogo svedoka: „Neću otići dok me ne oterate“. Što se mene tiče, neka Gaćinović bude zauvek naš trener. Sve dok se oseća lepo. U svakom poslu dođe do zasićenja, ali se nadam da do toga neće doći kad je on u pitanju. Imamo još mnogo posla da završimo“.

Sad je već Novi Pazar porastao da može s pravom da se nada još jednom plasmanu u Evorpu, iako sam Međedović ističe da bi bio zadovoljan mestom u plej-ofu na kraju osnovnog dela prvenstva. I to bio bio korektan rezultat za multietničku sredinu, čiji se kolorit preliva na tribine, odakle su često mogli da se čuju ne baš prijatni povici.
„Skandiraju svuda. I u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Mađarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori... Neka skandiraju, sve je to fudbal, samo je pitanje da li ćemo da gledamo utakmice pred krcatim tribinama ili ne. Ako se malo nešto i prekorači, kaznite nas jednu takmicu, dve, ali ne mora sedam, osam, deset mečeva. Pre ovog prvenstva se desilo da sedam sezona nismo igrali sa Zvezdom kod kuće pred navijačima. Negde sam pročitao dam smo klub koji je najviše puta kažnjavan na svetu. Kad nas neko posmatra sa strane, možda malim delom traži negativu, ali svemu tome i mi doprinosimo. Nismo ni mi cvećke. Ni naš zapad, ni naš istok. Niko nam nije zalepio nešto što nije. Mnogo se preuveličava i duva, ali uvek ima i male istine u svemu tome“.

Osim o ovim, govorio je Fikret Međedović o još mnogim temama koje možete pogeldati u novoj epizodi podkasta „2x45“ na Jutjub kanalu Mozzart TV.