D. StankovićVelika afera drma Englesku: Ko je sve prevaren, koliko to košta i može li bilo ko - pa i Siti - to da preživi?
.png.webp)
Vreme čitanja: 6min | pon. 28.09.26. | 16:51
Nesagledive su potencijalne posledice odluke da mančesterski klub bude osuđen zbog kršenja finansijskih pravila Premijer lige
Prošlo je tek tri dana, a buka se ne utišava. U stvari, postaje sve glasnija. Jer iako na Etihadu uveravaju navijače da će sve biti u redu, ostrvska javnost traži glavu na panju, a protivnički klubovi s pažnjom gledaju kako će se odvijati spor protiv Mančester Sitija, sve razmišljajući kako bi od toga mogli da se naplate.
Spisak onih koji bi teoretski mogli da traže da budu obeštećeni zbog Sitijevih finansijskih marifetluka skoro da nema kraja. Poslednji koji se javio je Toni Pjulis, koji otvoreno kaže da je njegov Stouk Siti “prevaren“ za pehar FA kupa 2011. Jaja Ture je tada pogodio za 1:0 i Građanima doneo pehar.
“Kada će da nam daju naš pehar FA kupa? To me pitaju svi navijači Stouka otkako je u petak objavljeno da je Siti proglašen krivim. I ja mislim apsolutno isto. Mada ne očekujem da će Mančester Siti da ponudi pehar i medalje nazad. Možda da im oduzmu bodove, žestoko ih finansijski kazne... Ali ja se osećam prevarenim. Taj dan nam se nikada neće vratiti... Taj pehar je umesto nas dobio Mančester Siti, nakon što je kršio pravila“, napisao je Pjulis u kolumni za Bi-Bi-Si, ne zaboravljajući pritom da pomene da je taj Jaja Ture svojevremeno Barseloni plaćen 24.000.000 funti i da je nedeljno zarađivao 180.000.
“Jaja Ture je zarađivao 10 puta više nego što smo mi plaćali naše igrače. On sam je koštao više nego naših statnih 11“.
Izabrane vesti
E sad, godinu dana kasnije, taj isti Siti je uzeo prvu titulu Premijer lige posle skoro pola veka. Sećate se svi onog gola Serhija Aguera? Istorija! Ili ipak nije? Mančester junajted je tada ostao kratkih rukava. Mada bi teoretski, mogao da se pobuni i Totenhem, jer da nije bilo Sitija on bi naredne sezone igrao Ligu šampiona i zaradio pristojan novac. Ovako, igrao je Ligu Evrope.
Dalje, mogao bi da se pobuni i Bolton, on je tada bio 18. na tabeli, ispao iz Premijer lige i nikada se nije vratio. Možda bi, da je Siti poštovao pravila, bio bar ispred Građana i možda bi sve bilo drugačije?
Nije ovo tek kafanska priča. Kad je Everton kažnjen 2022. zato što je tokom tri sezone trošio više nego što je smeo, oduzeto mu je šest bodova, morao je da plati kaznu od 19.500.000 funti, a onda Barniju još 35.000.000. Jer baš je Barnli u jednoj od tih sezona ispao.
A ovde ne govorimo o jednoj godini. Od te sezone 2009/2010, pa do 2022/2023, Siti je uzeo sedam titula u Premijer ligi, tri FA kupa, šest Liga kupova i Ligu šampiona. Bi-Bi-Si, pozivajući na neimenovane direktore iz barem dva premijerligaša, piše da se očekuje da drugi klubovi traže kompenzaciju od Sitija. Dodaju da bi, baš zbog toga što bi spor mogao da bude najveći u istoriji fudbala, tužba mogla da bude i centralizovana. Među klubovima koji razmišljaju o tužbi su gradski rival Mančester junajed, pa Arsenal, Liverpul, Totenhem. Junajted bi mogao da kaže da je oštećen za tri, Liverpul za još tri, a Arsenal za jednu titulu. Govorimo samo o Premijer ligi. Doduše, oni najteži prekršaji – svesno predstavljanje netačnih podataka nadležnima – tiču se perioda do 2018. godine. Tu onda govorimo “samo“ o tri titule. Pa opet, lista onih koji bi mogli da se žale izgleda preteće i po budućnost Sitija.
Jer pored onih oštećenih za titule mogli bi da se jave svi oštećeni za plasman u Ligu šampiona ili Evropu uopšte. Nebitno da li je Siti bio prvi, drugi ili treći. Da li bi, recimo, Lester toliko finansijski posrnuo i pao u treću ligu da je 2020. i 2021. izborio plasman u Ligu šampiona? A bio je prvi ispod crte, ispod Sitija, naravno...
Klubovi bi mogli da se žale i da su zbog Sitijevih “prečica“ gubili sponzore, gubili novac na prodaji ulaznica, a nisu ni samo klubovi u pitanju. Možda bi i neki igrači mogli da se jave, da tvrde da bi im karijera bila znatno uspešnija da su bili šampioni i dobili veće ugovore negde na drugom mestu. Ili da su, ako ništa drugo, oštećeni za bonuse.
“Fudbaleri za plasman u Ligu šampiona dobijaju bonuse. Obično negde oko 25 odsto na redovna primanja. Ako računamo da je 2012. prosečna plata fudbalera u Premijer ligi bila 80.000 do 90.000 funti nedeljno, ispadne da je godišnja plata oko 4.000.000 do 5.000.000 funti po igraču“, kaže za Bi-Bi-Si Kijera Megvajer, profesor fudbalskih finansija na Univerzitetu u Liverpulu.
Pa kad na to dodate pomenutih 25 odsto, to dođe oko milion po igraču, otprilike. Nije garantovano da će proći, ali rizik je nesaglediv. O troškovima prema rivalskim klubovima da ne govorimo, jer ako izlazak u Ligu šampiona donosi oko 40.000.000 evra, sa kamatom bi, recimo, takav slučaj iz 2018. Siti koštao oko 60.000.000 do 70.000.000.
Podsetimo, ovo nije prvi put da su Građani pred sudom. Još 2014. morali su da plate 49.000.000 funti kazne zbog kršenja Uefinih pravila o finansijskom fer pleju. Onda ih je Uefa 2020. izbacila iz Lige šampiona na dve godine, odrezala im pride globu od 30.000.000 evra. Ali kad ju je Siti izveo na Sud za arbitražu u sportu u Lozani uspeo je da se spase. Prosto, imao je mnogo skuplje advokate. I bezgraničan broj njih. Pamti se iz tog vremena izjava predsednika kluba Kalduna Al Mubaraka da će radije potrošiti tih 30.000.000 na 50 najskupljih advokata na svetu kako bi tužio Uefu u narednih 10 godina. Razlika je što sada sada ne može da se žali na istom mestu. Spor će se rešavati u Engleskoj, ne u Lozani.
Pitanje je naravno i koliko daleko će Premijer liga biti spremna da ide. Svojevremeno je Čelsi, zbog kršenja 74 pravila, kažnjen sa skromnih 10.000.000 funti. Procenjeno je da Plavci nisu stekli “značajnu sportsku prednost“ svojim (ne)delima za vreme vladavine Romana Abramoviča. Nije tu nevažno što je Čelsi sve grehe priznao. Siti je lagao. I imao dvojne ugovore. Recimo sa Robertom Mančinijem, trenerom koji im je doneo tu Premijer ligu iz sezone 2011/2012, što je on sam i priznao. Imao je osnovnu platu od 1.450.000 funti godišnje. I još toliko je zarađivao kao “savetnik“ jednog kluba iz Abu Dabija. Mančini je, naravno, odmah oprao ruke od kluba.
“To nije problem koji me zanima. I nije tu ništa novo, jer se provlači svakih četiri ili pet godina. To što sam imao dupli ugovor zaista nije moj problem, već njihov“.
_Cropped.jpg.webp)
U pravu je. Jeste Sitijev problem. Ogroman problem. I najbolje što bi Građanima moglo da se desi jeste da budu osuđeni na neku drakonsku finansijsku kaznu. Muka je samo što većina klubova traži da im se oduzmu i trofeji – teško da bi nekome bili dodeljeni – a i da m se oduzme toliki broj bodova da bi neminovno ispali iz Premijer lige.
Siti ima dve nedelje da se žali. Onda bi saslušanje moralo da se održi u roku od 12 nedelja. Sve bi moglo da se završi verovatno tek na proleće. Bar što se tiče te inicijalne kazne, drugi klubovi bi tužili u odvojenim procesima. I oni bi morali da sračunaju da li bi ih ti procesi koštali ili bi doneli neku korist.
Sigurno je samo da je Siti u nebranom grožđu. Ne prvi put, i ovde čak ne govorimo o periodu otkako je klub u vlasništvu šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Još 1906. je Siti prvi put kažnjen za “nedozvoljene isplate“. Morao je tada da proda veći deo tima. I trebalo mu je 30 godina da se oporavi.