Bivši igrač Sampdorije o atmosferi protiv Zvezde u Sofiji: Noževi i pištolji, bilo je monstruozno...

Mnogi navijači Crvene zvezde smatraju da bi Crvena zvezda 1992. godine sigurno ponovo igrala finale Kupa šampiona da tadašnji prvak Evrope svoje mečeve u toj sezoni nije igrao na neutralnim terenima, prvo u Segedinu, potom u Budimpešti, a na kraju u Sofiji.

Tu se pre svega misli na okršaj sa Sampdorijom 1. aprila 1992. godine, kada su gosti iz Đenove slavili sa 3:1, iako su crveno-beli vodili golom Siniše Mihajlovića od 19. minuta. Potom je izjednačio Katanec, Vaslijević postigao autogol, dok je konačni rezultat postavio Mančini u drugom poluvremenu.

Nekadašnji vezista Sampdorije Ivano Boneti seća se tog meča, a u memoriji mu je pre svega ostala zastrašujuća atmosfera u Sofiji. Crvena zvezda je i pored svih poteškoća tih godina imala ogromnu podršku na tim "domaćim" utakmicama.

"Kada vidim slike terena, vraćam se u ta vremena, kao da je bilo juče. Igrao se onaj meč na neutralnom terenu protiv Crvene zvezde, koji smo morali da dobijemo po svaku cenu. Ujutru, kada smo napuštali hotel i krenuli u šetnju, mogli ste da vidite noževe i pištolje. Monstruozna atmosfera. U svlačionici nije letela ni muva, bila je grobna tišina. Bio sam blizu Luki (Đanluka Vijali, prim. aut.), gledali smo se i oblačili štucne. Morali smo nešto da uradimo, ja sam počeo da pevam "Lotteremo fino alla morte.." (Borićemo se do smrti..), a onda su svi krenuli za mnom, cela svlačionica je pevala. Znamo kakav je bio meč, odmah smo primili gol, ali smo uspeli da postignemo tri, nisam spavao tu noć", podseća se Boneti.

Sampdorija je zauzela prvo mesto u Grupi A i zakazala veliko finale sa Barselonom na Vembliju, gde je poražena posle produžetaka sa 0:1.