Brige i dileme Dejana Stankovića

Drugi put od kada je predvodi Dejan Stanković Crvena zvezda je vezala tri meča bez trijumfa. Samo što ovaj rezultatski podbačaj sa početka ove sezone ima gotovo fatalistički prizvuk, za razliku od oktobra prethodne godine kada srpski šampion u kratkom periodu nije uspeo da izađe na kraj sa Javorom, Partizanom i Hofenhajom. Tada je klub sa Marakane imao Ligu Evrope u džepu i ispunjen prvi veliki cilj, dok trenutno velike ambicije crveno-belih vise kao bižuterija na tankom koncu. Sve je u magli osim nervoze i histerije koja će narednih dana biti redovan stanovnik Marakane, kao posledica poraza i jako slabe partije protiv Kairata.

Crvena zvezda u poslednjih 180 minuta takmičarskog fudbala nije uspela da zatrese mrežu, pošto je jedini gol u mreži rivala delo desnog beka Kairata Mikanovića posle akcije Mirka Ivanića i Milana Gajića. I sve bi to moglo nekako da se prevaziđe i proguta kao logična posledica slabog dana ili teškog ulaska u novu sezonu da Crvena zvezda u ovom trenutku ima formiranu startnu postavu. Kada su pričali o ambicijama u novim evropskim kvalifikacijama za Ligu šampiona odgovorni iz Ljutice Bogdana, od Zvezdana Terzića do Dejana Stankovića, redom su isticali da je sačuvana okosnica ekipe i kontinuitet najveći kvalitet Crvene zvezde. To kaže i pogled na trenutni roster crveno-belih, ali pogled na stvarnost govori drugačije.

Tokom istorijske prethodne sezone mladi stručnjak na klupi crveno-belih oslanjao se na nekoliko stubova iskusne ekipe. Nosioci projekata pored kapitena Milana Borjana bili su Nemanja Milunović, Mirko Ivanić, Aleksandar Katai, pa čak i napadač Dijego Falčineli. Karte u svim linijama tima bile su tačno raspoređene, što je za posledicu imalo dugu seriju pobeda i vrlo zrele taktičke partije u Evropi. Svega toga nije bilo u Almatiju.

DEGENEK JE POGREŠAN EKSPONAT

Crvena zvezda nije uspela da zadrži Nemanju Milunovića momka kojii je donosio ogroman balans u vazduhu u ofanzivi, nametnuo se kao lider Stankovićeve svlačionice, što je jedan od grehova uprave. Ostatak je na šefu stručnog štaba. Bez obzira na dolazak Aleksandra Dragovića, vrlo je nezahvalno, skoro pa suicidno, menjati i drugi deo štoperskog tandema tokom kvalifikacija. Ili bolje rečeno posle kratkog pripremnog perioda. Deluje da je Dejan Stanković, željan ubrizgavanja sveže krvi, upao u zamku starih zasluga i nove energije, koja je svakom timu potrebna. Izabrao je pogrešnog čoveka kao perosinifikaciju igrača koji je doživeo maksimum na Marakani i koga nasilno treba zameniti. Nije tajna da govorimo o Milošu Degeneku, standardnom štoperu u velikoj evropskoj epohi, koji je mogao, čak i ako se igrački ne uklapa u zamisli Dejana Stankovića, da dobije još jedan mali „grejs period“. I bude od pomoći do kraja avgusta, jer je već u sistemu i mnogo toga je zajedničkog prošao sa Milanom Rodićem, Milanom Gajićem i Milanom Borjanom. Niti između reprezentativca Australije i šefa stručnog štaba su očigledno pokidane, posebno što njih dvojica imaju „istoriju odnosa“ još od juna 2020. godine.

Dejan Stanković će, dakle, vrlo brzo morati da preseče i donese odluku ko će biti dugoročan partner Aleksandru Dragoviću u centralnom delu odbrane, pošto je Srđan Babić viđenu poziciju startera u Almatiju prepustio Radovanu Pankovu.

STATUS KANGE, PAVKOVA I KRATKE PRIPREME

Sanjali su dugo na Marakani o saradnji Nenada Krstičića i Sekua Sanogoa, govorili su da bi pomenuti tandem bio jako kompatibilan, i posedovao sve reference potrebne za Ligu šampiona. Iz trenutne perspektive to ne izgleda baš tako, obzirom da je Crvena zvezda dobar deo meča u Almatiju odigrala bez srca veznog reda. Nedovoljno spremni Krstičić nije uspevao da iskreira iz dubine, Sanogo je odigrao jedan od najslabijih mečeva od kada je stanovnik Marakane. Verovatno će njihov zajednički rad biti delotvorniji i bolji kada prođe vreme, ali činjenica je da ih je Dejan Stanković upario na važnom meču posle samo desetak treninga i 45 minuta protiv Vojvodine, koliko su na prvenstvenoj premijeri delovali kao tandem. Legitimno je da Dejan Stanković bira i odgovara, ali je i legitimno da se postavi pitanje o statusu Gelora Kange, ma koliko njegovo ponašanje bilo povremeno devijantno i štetno za grupu. Tu „žabu“ će Zvezdin trener vrlo brzo morati da proguta, i osloni se više na mogućnosti reprezentativca Gabona makar do kraja avgusta. Da ne govorimo o tome da je igrač sa najvećom minutažom u prošloj sezoni Veljko Nikolić izgubio status, nema ni Njegoša Petrovića.

Imao je još nekoliko problematičnih odluka Dejan Stanković. U Almatiju je Milan Rodić bio nešto između beka i štopera, dok je Mirko Ivanić stajao prilično široko, u pokušaju da glumi spoljneg igrača. Crvena zvezda se zahvaljujući sebi ugušila u Almatiju, i bila vrlo nekreativna. Otuda je jedna problematična odluka rađala drugu. Desilo se to da je Aksel Bakajoko uigravan na poziciji desnog beka tokom pripremnog perioda, dobije šansu na levom krilu. A da Filipo Falko dobije šansu u zaustavnom vremenu, bez obzira na vrlo problematičnu partiju El Fardu Bena, koji je u minus fazu ušao još protiv Vojvodine.

Situacija pobrkanih lončića donekle je pospešena i kasnim dolaskom Luisa Dionija, što nije direktna Stankovićeva krivica. Njegova odgovornost leži u činjenici da se Milan Pavkov u Austriji osetio zapostavljenim, a potom dobio šansu da predvodi napad protiv Kairata...

Dakle, Crvena zvezda nema trenutno štoperski tandem, stubove u sredini terena i prvog napadača. I Crvena zvezda je odradila prilično kratke pripreme, verujući da će joj suvi kvalitet u drugom kolu kvalifikacija pomoći da u piku forme bude početkom avgusta. Sada za protivnika ima ozbiljnu nervozu i sumnju u ono što je rađeno prethodnih 12 meseci.

Ali ima i veći kvalitet od Kairata. To je jedini razlog za optimizam u malom periodu tokom kojeg će Dejan Stanković morati da preraspodeli uloge i osloni se na ono najbolje što ima. Videlo se to tokom drugog poluvremena u Almatiju.