Buongiorno Italia: Inter i Juve – dva načina za put do vrha; Milan i Lacio na ivici provalije

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Inter pobeđuje i ubeđuje, Juve samo pobeđuje. Prethodnih 11 kola su iskristalisali dva kandidata za skudeto koji do bodova stižu na potpuno različit načine: Inter je neka vrsta luna parka, dok je Juve primer fudbalskog cinizma koji je u neku ruku zaštitna marka Bjankonera, kreirana tokom dugih epoha Đovanija Trapatonija i danas Maksa Alegrija.

Razlika između dva tima i dva poimanja fudbala se vidi najbolje u učinku i igri napadača. Lautaro Martinez i Markus Tiram tresu mreže, dele asistencije, stvarvaju šanse, učestvuju u igri, saigrači ih traže na terenu. Dušan Vlahović i Federiko Kjeza, ali i Mojze Ken i Arkadijuš Milik, često ne dobiju nijednu upotrebljivu loptu dok su na terenu za postizanje gola. Češće sami kreiraju šanse, nego što su izvođači završnog udarca u osmišljenim akcijama.

Rezultati, za sada, daju za pravo Maksu Alegriju. Trener Juvea će najverovatnije na novembarsku pauzu otići sa samo dva boda zaostatka – ovo je najbolji start Stare dame u prvenstvu od poslednjeg skudeta sa Sarijem – i šansom da na prvom meču u nastavku šampionata 25. novembra čak i pretekne Inter u direktnom dvoboju u Torinu.

Juventus je blindirao svoj gol. Vojćeh Ščensni već 540 minuta nije primio gol, poslednji put je kapitulirao u Ređo Emiliji protiv Sasuola, kada je Stara dama pretrpela jedini poraz. O tipu igre Juventusa najbolje govore tri statistička podatka na utakmici sa Fjorentinom. Ljubičasti su imali čak dva puta više posed lopte od Bjankonera, fudbaleri Fjorentine su napravili 50 centaršuteva, dok je Juventus imao samo pet, plus za gotovo 100 minuta, koliko se igralo sa produžecima, Alegrijevi igači su šutirali u okvir gola samo tri puta.

Glejson Bremer je u velikoj formi, što je pokazao u Firenci, a veliko je otkriće Danijele Rugani, koji je u potpunosti poništio negativne efekte odsustva povređenog Danila.

Inter za razliku od Juventusa osvaja bodove demonstrirajući svoju superirornost, kako kroz lepezu igrača koju Simone Inzagi ima na raspolaganju, tako i kroz igru koja je i dopadljiva i efikasna. Sa Interom se ne rizikuje dosada i iznenadno uspavljivanje usred meča.

U prethodnim nedeljama su sa pravom bili hvaljeni Lautaro Martinez i Markus Tiram, ali prvi plan zaslužuje i Hakan Čalhanoglu. Turčin je dodatno napredovao i postao je stub igre Intera. Čalhanoglu je oduvek imao više fantazije i prefinjenija stopala od Marcela Brozovića, ali mu je nedostajao kvantitet koji je garantovao Hrvat, posebno u defanzivnoj fazi. U ovoj sezoni Hakan je značano poboljšao i te parametre.

Pad forme Henrika Mhitarjana kompenzovao je Nikolo Barela. Italijan je protiv Atalante bio onaj stari, tabao je svaki busen trave na stadion u Bergamu. Osim Mhitarjana, u malom padu forme je i Federiko Dimarko, nije lucidan i koncentrisan kao što je bio do pre nekoliko nedelja.

Na kraju povreda Benžamana Pavara nije tako strašna kako se mislilo u prvom momentu. Francuz bi trebalo da se vrati na teren krajem ove ili početkom sledeće godine.

ROMA I LACIO PROLAZE KROZ ČISTILIŠTE

Romelu Lukaku i Lorenco Pelegrino (©Reuters)

Koliko su Žoze Murinjo i Mauricio Sari udaljeni jedan od drugog videlo se u prethodna tri dana. Portugalcu može svašta da se prigovori, ali mu svakako ne manjka hrabrosti, odvažnosti i, ako hoćete, lucidnog ludila i nepredvidivosti. Mauricio Sari je pročitana knjiga, nema improvizacije, nema izlazaka iz šema, koje su postavljene kao dogma. Bez obzira da li se gubi ili pobeđuje, formacijska postavka uvek je ista, napadač menja napadača, vezista – vezistu, defanzivac – defanzivca. Zato, ponekad, Lacio deluje mlitavo i monotono. Dok je bio tu Sergej Milinković Savić on je znao svojom fantazijom da razgali Nebeskoplave, sada je knjga spala na jedno slovo: Luis Alberto. Kada je Španac ugašen, bezvoljan i dekoncentrisan, Lacio teško stvara šanse i još teže postiže golove.

Istini za volju i igra Rome zavisi mnogo od prisustva i raspoloženosti jednog fudbalera. Paulo Dibala vedri i oblači na nastupima Đalorosih. Kada Argentinac igra, čak i kada se tek oporavio od povrede, sve opasne akcije polaze, prelaze ili se završavaju preko njegovih stopala.

Žoze Murinjo je juče demonstrirao da još nije za staro gvožđe. Portugalac je maestralno pogodio sve poteze u meču koji je izgledao začaran za njegov tim. Prvi gol su spakovali igrači koji su ušli u drugom poluvremenu, Nikola Zalevski i Sardar Azmun, drugi su konfekcionisali fudableri koje bi većina drugih trnera izvela s terena, Paulo Dibala i Romelu Lukaku. Prvog jer je bio mesec dana van stroja zbog povrede, drugog jer je igrao najlošiju partiju u sezoni, zabiberenu promašenim penalom koji, uzgred budi rečeno, nije trebao da izvede (Dibala je penaldžija u Romi) i još jednom izglednom šansom.

Pre meča sa Lečeom, Žoze Murinjo je izjavio da Paulo Dibala i Roberto Sančez ne bi bili u Romi da nisu imali povrede koje su negativno uticali na njihove karijere, odnosno da bi bili van dometa Đalorosih – na taj način je Žoze pravdao rezultate koji nisu na visini i česte povrede Argentinca i Portugalca – što je tačno. Međutim, isto tako je istina da bi i Žoze Murinjo pre deset godina bio nedostižan za Romu, a evo ga već treću godinu na njenoj klupi, za duplo manje novca od onog koji je zarađivao u Engleskoj.

NAPOLI I MILAN DVA LICA ISTE MEDALJE

Olivije Žiru i Noa Okafor (©Reuters)

Poslednja dva šampiona Italije nisu počeli sezonu kako su očekivali. Trener Azura Rudi Garsija je izbegao oktaz, do daljeg, a Stefano Pioli ozbiljno riskira da se nađe pred vratima izlaska ako ne ispravi brod u ovoj nedelji.

U Napulju su zadovoljni učinjenim u poslednje dve nedelje, ali su i svesni da osim Milana, Garsijin tim nije imao ozbiljne protivnike. Verona i Salernitana su glavni kandidati za ispadanje iz Serije A, Union Berlin nastavlja da niže poraze, a protiv Milana su Azuri bili na ivici brodoloma posle prvih 45 minuta.

Uprkos porazima i neubedljivim partijama oba tima su i dalje u vrhu tabele u zoni Lige šampiona, ali sa akumuliranim zaostatkom koji ne dozvoljava nove kikseve. Drugim rečima Napoli i Milan su potrošili kredite i svaki sledeći pogrešan korak bi mogao da bude koban.

Napoli, osim što je na poslednja tri meča osvojio sedam bodova u odnosu na Milan koji je uknjižio samo jedan, ima mnogo jednostavniju situaciju u Ligi šampiona.. Timu iz Napulja se smeši osmina finala, dovoljno je pobediti Union i karta za prezimljavanje u Ligi šampiona će biti nadohvat ruke.

Milan protiv PSŽ-a i Lečea u ovoj nedelji trasira put ove sezone. Stefano Pioli i njegovi momci se nalaze u nokdaunu: povrede, pokvarena atmosfera, loša forma pojedinih igrača, neefikasnost, publika koja nema strpljenja, sve su to faktori koji ne najavljuju ništa dobro.

Ne, Milanov problem nije Pioli, nego loša transfer politika: Ima previše stranaca

Navijači Rome nisu prestali da bodre svoje ljubimce do kraja meče iako su sve do 90 minuta gubili od Lečea, Milanova tifozerija je počela da zviždi Luki Joviću i drugim igračima već u prvom poluvremenu. Štaviše, na svaki pogrešan potez Rosonera San Siro je počeo da se komeša, ružna navika iz dugog tranzicionog perioda od familiije Berluskonija do američkih vlasnika.

Da sve bude gore po Stefana Piolija i njegovu upravu, poštujući Marfijevo pravilo, mladi Lorenco Kolombo je u dresu Monce postigao dva gola u Veroni, i na društvenim mrežama je počela hajka na krivca.

Gazda kluba Džeri Kardinale dolazi danas u Milano. U njegovj agendi je i susret sa Zlatanom Ibrahimovićem. Šveđanin bi još jednom, treći put u životu, mogao da bude spasilac Milana, ovoga puta u novoj ulozi, nešto izemđu tim menadžera i tehničkog direktora.

U svakom slučaju, Stefanu Pioliju je potvrđeno poverenje posle kiksa protiv Udinezea, ali malo ko je spreman da stavi ruku u vatru da će se dogoditi isto iako Rosoneri izađu pognute glave protiv PSŽ-a i Lečea u subotu. Pozitivna okolnost za trenera crveno-crnih đavola je povratak Rubena Lofus Čika u vezni red i Kristijana Pulišića, malo li je na postojeću oskudicu dobrih vesti i oseku golova.