Buongiorno Italia: Kivu, imamo problem!

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Sedam poraza na 12 utakmica u Ligi šampiona, od kojih svih sedam na poslednjih osam mečeva u najprestižnijem takmičenju, alarm su za uzbunu, tim pre što je Inter u prethodne tri godine stigao dva puta do finala. Trener Intera Kristijan Kivu je posle meča ponovio uobičajenu frazu: „Preuzimam svu odgovornost za poraz“.

Pomenuta fraza je postala banalna, neko bi rekao i otrcana, jer nikada nije ispraćena konkretnim preuzimanjem odgovornosti, od drastične mere podnošenja ostavke do priznavanja konkretne krivice. Umesto što je generički „preuzeo odgovornost“, Kivu je trebalo da prizna da je pogrešio formaciju, izmene, izbor golmana, da su on i rukovodioci pogrešili sa pojedinim pojačanjima, da fizička priprema igrača nije bila odgovarajuća itd. Umesto preuzimanja odgovornosti, Kivu je trebalo da objasni zašto je izgubio sedam od osam poslednjih nastupa u Ligi šampiona ili zašto je njegov tim primio 14 golova na osam utakmica u Seriji A i Ligi šampiona.

Nije dovoljno reći „ja sam prvi odgovoran za poraz“ ili se sakriti iza još jednog opšteg mesta:
„Nismo bili staloženi, delovali smo čak i frustrirano“. Nakon teških poraza, kakav je jučerašnji Interov, ne priča se o posledicama već o uzrocima, ako zaista postoji ideja kako da se greške isprave.

Srećom po Inter, još uvek nije ništa kompromitovano. Nerazuri mogu da stignu čak i među prvih osam, iskustvo iz prethodne dve Lige šampiona nas uči da se sa 16 bodova prolazi direktno u osminu finala, a za Inter nije nedostižno da zabeleži pet pobeda i remi u sledeća tri nastupa. Međutim, očigledno je da Kivu ima problema sa Ligom šampiona, evidentno je da „engleska pojačanja“ nisu donela ono što je trebalo, Barela, Dimarko i Žjelinski previše osciliraju, Akanđi ima problem sa ulogom centralnog defanzivca, Dijuf mora da obrati više pažnje na defanzivne zadatke, Čalhanoglu mora da ubaci barem u „četvrtu brzinu“ i, pre svega, Inter treba da pruži šansu Provedelu kako bi imao vremena da u januaru traži novog golmana ako i bivši čuvar mreže Lacija ne opravda poverenje.

Kivu je prvi svestan da osvajanje "skudeta" u ovoj sezoni nije dovoljno da sačuva klupu, potrebno je da ostavi dublji trag u Ligi šampiona, budući da ovaj Inter pokazuje svoju veličinu u Evropi, a ne u Italiji, gde ima ubedljivo najjači tim.

Niko ne očekuje „špansku inkviziciju“, što bi rekli Monti Pajton, i Kivu ne rizikuje da dobije otkaz u ovoj sezoni. Uostalom, predsednik Bepe Marota nema običaj da menja trenere u toku sezone, ali izlazak Intera iz Lige šampiona u januaru značio bi siguran razvod u junu.

ALEGRI PADA NA ISTIM PREPREKAMA KAO KONTE

Po sopstvenom priznanju predsednika Napolija Aurelija de Laurentisa, Maks Alegri je doveden u Kastel Volturno da bi promenio tendenciju rezultata Azura u Ligi šampiona. Prva dva izlaska na pozornicu Lige šampiona u ovoj sezoni ne samo da nisu donela promenu tendencije nego su je dodatno potvrdila. Ne radi se samo o porazima već o načinu na koji su sazreli protiv Arsenala i Viljareala.

Generacija igrača Napolija koja je osvojila dva Skudeta sa Spaletijem i Konteom na kraju je ciklusa. Meret, Di Lorenco, Rahmani, Politano, Lobotka, Angisa, Spinacola nisu toliko stari koliko izgledaju istrošeno. Kada se tome doda da ni Alegri ne uspeva da pronađe formulu za „suživot“ De Brujnea i Mektominija, a ni da učini Hojlunda efikasnijim, postaje jasno zašto je Napoliju potrebna revolucija. Tim pre što i pojačanja iz poslednje dve godine igraju promenljivo, počev od krilnih napadača Neresa, Langa, Alisona i Žovanea.

Ruku na srce, Napoli je već duže vreme malerozan sa povredama igrača. U prethodnoj sezoni bio je neka vrsta mučenika, a to mučeništvo se prenelo i na ovu sezonu. Nismo stigli ni do polovine oktobra, a Azuri već imaju na računu 13 povreda.

Veliku odgovornost za loš početak sezone snosi i Alegri, a i ono malo ideja što smo videli do sada bilo je prilično konfuzno. Iskusni stručnjak je demantovao sam sebe oko pozicije golmana startera i, pored toga što je rekao da će hijerarhija biti jasna između Mereta i Milinkovića-Savića, nastavlja da ih menja. Lutanje oko formacijske postavke, od 4-3-3 preko 3-5-2 i 3-4-2-1 do 4-2-3-1, unosi dodatnu zbrku, baš kao i menjanje uloga igrača, poput pomeranja Di Lorenca sa desnog na levi bok ili insistiranja na Politanu kao spoljnjem veznom u formaciji 3-5-2. Njegova jučerašnja greška je odličan primer zašto ne može da igra u toj ulozi.

Maks Alegri na papiru, pod uslovom da su svi igrači zdravi, ima vrlo konkurentan tim, ali to nije toliko ohrabrujuća okolnost pred sve evidentnijom atmosferom kraja jednog velikog ciklusa. Tako da se postavlja logično pitanje: Da li je Alegri bio prava osoba da predvodi dugi tranzicioni period na koji se odlučio predsednik De Laurentis?