Buongiorno Italia: Sari se kaje što se vratio u Italiju, Kazarin najavljuje mečeve bez sudija na terenu

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Mauricio Sari smatra da je napravio životnu grešku kada je odlučio da se vrati u Italiju posle godine provedene na klupi Čelsija. Toskanski stručnjak je u intervjuu za rimsku „Republiku“ vezao pohvale na račun Premijer lige i engleskog poimanja fudbala ističući da je na Ostrvu uživao, pogotovo kada se u potpunosti adaptirao u poslednjih par meseci.

Trener Lacija u Robertu De Zerbiju vidi svog naslednika i čvrsto je uveren da će se za trideset godina pričati o njegovom Napoliju a ne Spaletijevom koji je osvojio skudeto.

Po pitanju budućnosti u Laciju, Sari je bio kontradiktoran, s jedne strane je izrazio želju da bude deo ostvaranja ideje predsednika Klaudija Lotita da vrati Lacio na stadion Flaminio a sa druge je otvorio vrata za nova iskustva, uključujući i u Saudijskoj Arabiji, gde su tolerantniji prema pušačima nego u Italiji.

Sari je ponovio da se po njegovom mišljenju igra previše i da su veliki problem nastupi u reprezentacijama koji dodatno iscrpljuju fudbalere. Po njemu, jedan igrač ne bi trebalo da ima više od 50 nastupa u jednoj sezoni. Sari je upro prst u televizije zaboravljajući da njegovu astronomsku platu (naravno ne samo njegovu već i hiljade i hiljade drugih plata u privilegovanom fudbalskom svetu) garantuju upravo televizije i armije navijača koji plaćaju pretplate da bi gledali mečeve.

Fudbalski „Če Gevara“ je smetnuo s uma da on zarađuje milione evra godišnje zahvaljujući ljudima koji donose kući hiljadu, dve evra mesečno i plaćaju tv pretplate, ulaznice za utakmice i svake sezone nove dresove, odričući se drugih stvari zbog ljubavi prema klubu i fudbalu.

Sari je kritikovao i odluke FS Italije da se Superkup Italije igra u Saudijskoj Arabiji naglašavajući da se u Engleskoj zavšrnica uvek igra na Vembliju kao i sistem Kupa Italije koji je pretvoren u Liga kup jer favorizuje osam najboljih italijanskih timova i gotovo matematički obezbeđuje u poslednjim fazama takmičenja utakmice najvećih klubova, odnosno onih sa najvećim TV rejtingom.

Na kraju je Sari lansirao i jedan alarm koji bi trebalo da zabrine sve a to je da mladi naraštaji ne gledaju utakmice i da praćenje fudbala svode na tzv. “hajlajtse”. Reč je o tendenciji koja je sve raširenija i imaće velike posledice na najvažniju sporednu stvar na svetu.

FUDBAL BEZ SUDIJA NA TERENU

Jedan od najpoznatijih bivših fudbalskih sudija Paolo Kazarin je u intervjuu za Korijere delo Sport rekao da mu je veoma važna osoba u vrhu svetskog fudbala rekla da će za par godina pravdu na fudbalskim mečevima deliti tehnologija odnosno veštačka inteligencija. „Figura arbitra na terenu je u fazi izumiranja. I ne bih voleo da dočekam dan kada utakmice neće suditi ljudi već mašine“, izjavio je 83-ogodišnji Kazarin.

Nekadašnji italijanski delilac pravde je objasnio i zašto je prošla reforma koja je doprinela sviranju lakih penala.

"Fudbal je sport u kome se postiže malo golova. 2017. godine, pre promena, u proseku se u najvažnijim šampionatima postizalo 2,6 golova. Tendencija da se pravila prilagode kako bi se postizao veći broj golova je kontraproduktivna. Kontinuirane promene pravila samo pogoršavaju stvari i urušavaju fudbal, poput novih normi za sviranje penala. Tako smo došli do situacije da je penal više poklon a ne nadoknada za pretrpljenu štetu što je bio izvorni smisao“, objasnio je Kazarin.

INTEROVI REPREZENTATIVCI ODIGRALI DUPLO VIŠE MINUTA OD JUVEOVIH

U teoriji Juventus nije trebalo da bude favorizovan pred Derbi Italije jer se igra posle prvenstvene pauze. Međutim razlika u angažovanju reprezentativaca Juventusa i Intera aspsolutno favorizuje Bjankonere. Naime, Interovi igrači su odigrali, svi zajedno 1.841 minut (plus sudijske nadoknade vremena) a Juventusovi nisu dobacili ni do hiljadu (928 minuta).

Istovremeno, čak sedmorica igrača Intera su odigrali oba meča u reprezentativnom dresu, od početka do kraja, istina među njima su i dve rezerve Aslani i Aleksis Sančez, dok među Juventusovim „reprezentativcima“ niko nije ostao na terenu sve vreme.

U Torinu mogu da se „požale“ da je Federiko Kjeze dao sve od sebe i bio najbolji u dresu Azura, kao i da je Rabio odigrao 157 minuta sa grbom FS Francuske na grudima, dok je Filip Kostić odigrao najviše minuta među Bjankonerima posle Kjeze i Rabioa, 130. Dakle, trojica ključnih igrača su bila prilično „isceđena“ tokom obaveza u nacionalnim selekcijama.

Na drugoj strani Lautaro Martinez je odigrao samo 57 minuta tako da će biti prilično odmoran i oran za dvoboj sa Juventusom. Baš kao što će biti sveži i njegov direktni oponent Bremer koji je presedeo obe utakmice Brazila na klupi, i protiv Kolumbije i protiv Argentine.

OSIMEN NA KLUPI, MACARI BIRA IZMEĐU RASPADORIJA I SIMEONEA

Viktor Osimen je bolje, ali nedovoljno da bi istrčao na teren od prvog minuta protiv Atalante. Motiv više za predostrožnost je i veoma zahtevan kalendar Napolija koji savetuje Valtera Macarija da postepeno vraća Nigerijca u startnu postavu.

Novi trener Napoljia još nije odlučio s kim da zameni Osimena. Kod Garsije je Raspadori imao prednost nad Simeoneom, ali kod Macarija bi hijararhija mogla da bude promenjena i Argentinac ima veće šanse da predvodi napad nego što je imao sa francuskim trenerom.

Od dolaska Macarija bi mogao da profitira dosta i Lobotka. Slovak je bio bleda senka igrača iz prošle sezone jer nije „vario“ Garsijin fudbal. Sa Valterom na klupi, Napoli će promeniti stil igre i predviđa mu se značajnija ulogu za pleja. Drugim rečima, igra Azura će se ponovo vrteti oko Lobotke i to je ambijent u kojem Slovak pruža najviše.